Ep o Gilgamešu

Izvor : http://search.adsoglasi.com/pretrazivac/


Vavilonska književnost je pisana klinastim pismom gde je najznačajniji "Ep o Gilagamešu", koji je nastao 1700. godine p.n.e.. Pisan je na glinenim pločicama koje su čuvane u Asurbanipalovoj boblioteci u Nivivi gde je bilo 300000 glinenih pločica.

U epu se govori o legendarnom junaku Gilgamešu, kralju u gradu Uruku, bio je 2/3 Bog, a 1/3 čovek. Samim tim što je bio čovek bio je i smrtan. Njegov prijatelj bio je Enkidu koga je boginja Aruru stvorila od blata i oživela sa namerom da savlada Gilgameša ali su se njih dvojica sprijateljili. Enkidu je bio ceo čovek, smrtan i kada je umro Gilagameš je bio strahovito ojađen. Bez njega više nije hteo da ži, nije jeo bio je tužan, lutao je zapušten po pustinji, jadikovao je i rešo da ode u podzemni svet da traži travu besmrtnosti da bi oživeo svoga prijatelja. U podzemnom svetu saznao je da neće uspeti, jer su bogovi besmrtnost zadržali za sebe. Našao je travu, međutim, ukrala mu je lukava zmija, vraća se bez nje i umire u svojoj palati u snu.

Lepotu i vrednost epa čine humanizam i čovekoljublje, ljubav prema prijatelju za koga sve treba učiniti i bez koga je život prazan. Pokušaj da se život održi i smrt prevaziđe je u tome da stvori besmrtno delo. Govori o nemogućnosti da se čovek približi večnosti a to može samo stvaranjem dela trajne vrednosti koje će o njemu da govore i nakon njegovog fizičkog nestanka.

Humanizam u epu je veoma izražen u druženju Gilgameša i Enkidua i tek je samoća naterala Gilgameša da razmišlja o smrti. Samu reč smrt nigde ne nalazimo u epu, iako je ona presudna, nego se o njoj govori posredno. Bez obzira na starost epa, neke teme su savremene, večne i bliske svakom čoveku: čovekoljublje, želja da se prevaziđe smrt, i da se delima čovekov život pomeri u večnost. U ovom epu pominje se Veliki potop koji je uništio ljude i stigao do Brega bogova gde oni na vrhu čuče prozebli i mokri.

Kratak sadrzaj ploča

PRVA PLOČA

Na početku ploče opisan je utvrđeni grad Uruk i njegov kralj Gilgameš. On vlada kao silnik, i narod traži od bogova da stvore junaka koji će ga savladati. Po zapovedi Anua, boga neba, boginja Aruru ga načini od blata ovlaživši ga pljuvačkom. To je novi junak Enkidu. Jeo je travu i pio vodu zajedno sa poljskim životinjama. Nekom je lovcu zasipao jame i uništavao postavljene zamke. Ovaj se prituži Gilgamešu, koji mu dade mladu ženu da svojim čarima zavede Enkidua i tako ga odvoji od stoke. Tako se sve i dogodi. Žena opisuje Enkiduu Gilgameša i njegovu snagu, a Enkidu odluči da se s njim bori. Zajedno sa ženom stiže u Uruk, gde ih narod svečano dočeka. Međutim, Gilgameš je sanjao čudan san. Po majčinom tumačenju sna, on će pobediti jednog junaka koji će mu posle te borbe postati prijatelj i brat.

DRUGA PLOČA

U prvom delu se opisuje sastanak Enkidua sa Gilgamešom i njihova borba u kojoj pobeđuje Gilgameš. Posredstvom njegove majke, oni postaju prijatelji i braća. U drugom delu Gilgameš poziva Enkidua da zajedno pođu u Kedrovu šumu i ubiju njenog čuvara strašnog Humbabu, koji je uvredio Šamaša, boga sunca, a neprestano uznemirava i stanovnike bregova.

ČETVRTA PLOČA

Šamaš, bog sunca, šalje Gilgameša i Enkidua da ubiju strašnoga Humbabu jer ga je uvredio. Gilgameš to objavljuje knezovima u gradu. Njegova majka moli ŠamaŠa da u borbi pomogne sinu. I Enkidua moli da ga zaštiti. Gilgameš i Enkidu dođu do Kedrove šume iza koje se diže Breg bogova. Uz pomoć Šamaša i ratnog boga Niniba, oni ubiju Humbabinog čuvara šume. Enkidu klone, a Gilgameš ga hrabri i nagovara da pođu dalje. Tako stigoše u šumu.

ŠESTA PLOČA

Po povratku Gilgameš opra svoje oružje i obuče novu odeću. Bio je lep, pa i sama boginja Istar baci pogled na njega. Zove ga da joj bude ljubavnik, ali on odbija i nabraja joj sva njena rđava dela. Istar se potuži ocu Anuu i traži od njega da pošalje čarobnog bika, koji bi ubio Gilgameša. Anu joj ispuni želju, ali Gilgameš i Enkidu savladaju i ubiju bika. Istar se pope na zid grada Uruka i prokle Gilgameša. Gilgameš i Enkidu slave sa narodom pobedu nad nebeskim bikom.

SEDMA PLOČA

Enkidu priča Gilgamešu svoj poslednji san: zgrabio ga orao i odneo visoko, a zatim ga ispustio te se na tlu razmrskao. On predoseća da taj san znači nesreću. I Gilgameš uviđa da mu bogovi nisu više naklonjeni. Enkidu se razboli i leži dvanaest dana u groznici. Na kraju proriče svoju smrt.

OSMA PLOČA

Enkidu umire, a Gilgameš se, žalostan, seća sretnih dana koje je proveo sa prijateljem. Šest ga je dana i šest noći oplakivao, a sedmoga dana sahranio. Pun boli luta stepom i susreće lovca. Jada mu se kako je izgubio prijatelja i kako se sada i sam boji smrti.

DEVETA PLOČA

Gilgameš je uznemiren, boji se smrti. Hoće da ode do Utnapištima, svoga praoca, od koga želi da sazna kako bi mogao postići večni život. Jurio je preko stepe i stigao do brega Mašu, na kome je kapija kroz koju prolazi sunce. Nju čuvaju škorpioni. Na njegovu molbu oni ga puste u mračni klanac. Dugo je putovao kroz tamu, a kad je izašao na svetlo, pokloni se Šamašu, bogu sunca. Ovaj ga uputi do Vrta bogova, iza koga se nalaze Svetsko more i Vode smrti, gde na jednom ostrvu živi Utnapištim. Gilgameš stigne do Vrta bogova, ciji kedrovi nose na sebi razne dragulje kao plodove.

DVANAESTA PLOČA

Gilgameš nema mira. Poziva čarobnjake i sveštenike i traži od njih da mu dozovu Enkiduov duh. Oni ga šalju u Podzemni svet, ali on ne uspeva da vidi Enkidua i da s njim govori. Po povratku iz podzemlja, na Gilgamešovu molbu Ea mu omogućuje da ugleda Enkiduovu senu i da s njom razgovara. Enkidu mu ne otkriva tajnu života i smrti jer »ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video, ti bi seo i zaplakao«. Na ponovnu Gilgamešovu molbu, Enkidu opisuje svoje stanje i nestaje pre nego sto je Gilgameš mogao da ga još nešto pita. Gilgameš se vraća u Uruk i umire u svojoj palati.

Više o Gilgamešu na temi :


http://razbibriga.net/showthread.php...=gilgame%C5%A1

Ep o Gilgamesu

Ep(epopeja) o Gilgamešu je najstarije književno djelo za koje znamo. Smatra se
praizvorom sve epske poezije, a nastao je tako reci u praskozorje civilizacije. Iako ne
možemo precizno da odredimo vrijeme njegovog nastanka, pretpostavljamo da je mnogo
vijekova stariji i od Homerovih epova, Starog zavjeta ili Veda i Upanišada.
Ovaj sumersko-akadski ili sumersko-vavilonski ep stvoren je i zapisan u Mesopotamiji,
medurijecju, oblasti izmedu rijeka Eufrata iTigrisa. Pretpostavlja se da se, u neko
neodredeno vrijeme u prošlosti, narod Sumera spustio sa sjevera i naselio u donjoj
Mesopotamiji. Oni su zacetnici najstarije sacuvane kulture i tvorci prvog pisma u istoriji
civilizacije. Sumeri su kao narod nestali u drugom milenijumu pijre n.e., stopivši se sa
brijnim semitskim narodima koji su ih okruživali, ali jezik kojim su govorili i pismo
kojim su pisali cuvani su u Mesopotamiji u religioznim obredima i pismima još dugo
poslije njihovog nestanka: poslednji zapisi na sumerskom poticu iz prvog vijeka prije
n.e., a nakon toga su I sumerski jezik i klinasto pismo definitivno nestali.

Ep o Gilgamešu pronaden je godine 1849, kada je O.H.Lejard otkupio Ninivu i u
ruševinama biblioteke cara Asurbanipala zatekao mnoštvo tekstova ispisanih klinastim
pismom; taj materijal spakovan je u sanduke i poslat u London. Prašnjavu gomilu
polomljenih glinenih ploca tek 1874. uspio je da sredi i procita Džordž Smit, utvrdivši da
pred sobom ima dijelove do tada potpuno nepoznatog epa. Praznina je bilo dosta, a kako
je citav slucaj bio dobio neobicno veliki publicitet, list «Dejli Telegraf« raspisao je
nagradu za onoga ko pronade dijelove koji su nedostajali. Smit je sam otputovao u
Mesopotamiju i, gotovo nevjerovatnom srecom, u ruševinama Ninive pronašao upravo
one komade plocica koji su upotpunjavali pricu o potopu, prekinutu na najzanimljivijem
mjestu. Situcija sa tekstovima, medutim, nije nimalo jednostavna.

Gilgameša su, kao junaka natprirodnih moci,slavili u pjesmama mnogo ranije od
VII vijeka, iz kojeg potice ninivska verzija. Poznato je pet kracih poema na
sumerskom jeziku, zapisanih na tablice još u prvoj polovini drugog milenijuma
prije n.e. Te poeme se uslovno nazivaju Gilgameš i zemlja živih, Gilgameš i nebeski
bik, Gilgameš i Aka od Kiša, Gilgameš, Enkidu i podzemni svijet (ili Gilgameš i vrba)
i Smrt Gilgamešova.

Dobro je znati da su praznine u tekstu Epa o Gilgamešu znatno vece nego što se to,
sudeci po rekonstrukcijama iz popularnijih izdanja, obicno misli. Ninivska verzija
prvobitno je imala oko 3000 stihova od cega je do nas doprlo svega 1200 citavih, i
otprilike isto toliko oštecenih.

Što se tice datovanja Epa o Gilgamešu, medu strucnjacima ima dosta razlika, ali ipak
preovladavaje uverenje da je poema nastala u periodu izmedu XXIII i XXI vijeka prije
n.e.. Najmlade datiranje-terminus ante quem-je oko 1800.prije n.e., ali se vecina
specijalista s tim ne slaže. Inace, niko ne sumnja da je postjao istorijski Gilgameš, koji je
zaista vladao u Uruku negdje izmedu 2800. i 2700. godine prije n.e.
Zanimljivo je da ime Gilgameš,kako je utvrdeno, znaci «otac-junak« ili »stari covjek-
junak«. Enkidu, pak, u poemama koje prethode ninivskoj verziji nije saborac i prijatelj
Gilgamešov vec njegov sluga. Znacenje njegovog imena tumaci se na razne nacine, kao
»gospodar brana i kanala«, kao »gospodar rita i mocvare«, ili kao »stvorenje boga
Ea(Enkija)«.

Piše: Konstantin Dragaš

Jedno od najstarijih napisanih i sačuvanih književnih dela je sumersko - vavilonski ep, ep o Gilgamešu. Najstariji sumerski pisani spomenici potiču iz vremena oko 3500. godina p. n. e, a središta njihove kulture bili su gradovi Ur i Uruk. Ovaj ep je jako poznat, a smatra se da je sastavljen oko 1700. godine p. n. e. Smatra se, takođe, da je nastao mnogo ranije. Napisan je na 12 ploča (pevanja) i govori o kralju Gilgamešu, kralju grada Uruka. Uruk, grad u kome se radnja epa dešava, veoma je star i predstavljao je uz Ur, središte sumerske kulture. Po predanju, njime je vladao Gilgameš, "dve trećine bog, a jednu trećinu čovek". Na početku epa, na prvoj ploči (pevanju) opisan je utvrđeni grad Uruk i njegov kralj Gilgameš. On vlada kao silnik, i narod traži od bogova da stvore junaka ravnog njemu i njegovoj snazi. Boginja Aruru načini Enkidua, načinivši ga od blata i svoje pljuvačke. Enkidu je novi lik, junak, uz Gilgameša, najvažnija ličnost ovog epa. Jeo je travu i pio vodu zajedno sa poljskim životinjama. Gilgameš je usnuo čudan san. Po majčinom tumačenju sna, on će pobediti jednog junaka koji će mu posle te borbe postati veliki prijatelj. Tako i bi. Došavši u Uruk, Enkidu i Gilgameš su se sukobili. Pobedio je Gilgameš, i posredstvom njegove majke, njih dvojica postaju neraskidivi prijatelji.

U drugom delu (nastavku) Gilgameš poziva Enkidua da pođu zajedno u Kedrovu šumu i da pobede Humbabu, zlog čuvara te šume koji je uvredio boga sunca, Šamaša. Enkidu se u početku nećka: vraća se među poljske životinje i stepu, želeći da ponovo postane deo njih. Ipak, Gilgameš je odlučio da ga potraži i našavši ga, obojica se vratiše u Uruk gde, na zapovest boga sunca, Šamaša, odlaze u Kedrovu šumu da ubiju Humbabu. Prolazili su razne avanture: ubili su čuvara šume, a zatim je Enkidu usnio san koji je, po tumačenju Gilgameša, odličan: on znači da će njih dvojica pobediti zlobnog Humbabu. Najzad, nakod dugo sati i puno pešačenja, glavni junaci su pobedili Humbabu. Gilgameš se vraća u Uruk noseći na koplju Humbabinu glavu. Sve je to u epu opisano i deluje veoma uzbudljivo ali i neizvesno. Od šeste ploče počinje nova avantura. Vrativši se u Uruk, Gilgameš se oprao i zbacio prljavo odelo sa sebe, pa je boginja Ištar bacila oko na njega. Htela je da joj Gilgameš bude ljubavnik. On to odbija, govoreći kako je boginja Ištar načinila toliko zla. Zbog toga se Ištar razljuti, potuži se ocu Anuu i prokla Gilgameša. Poslala je na njega i Enkidua čarobnog bika, da ih ubija. Ali, snagom, Gilgameš i Enkidu ubijaju čarobnog bika i slave s narodom pobedu nad nebeskim bikom.

Ubrzo Enkidu umire: nekoliko dana (dvanaest dana ležeći u groznici) pre svoje smrti usnio je san kojeg prepričava Gilgamešu - odneo ga je orao i sa velike visine pustio a on se na tlu razmrskao. Obojica predosećaju smrt. Enkidu umire. Gilgameš žali za njim (tuguje šest dana i šest noći) a sedmog ga je sahranio. Na samom kraju, započinje treća avantura - Gilgamešovo traganje za večnim životom. Gilgameš hoće da ode do Utnapištima, svog praoca. Ponovo prolazeći kroz velike muke (jureći kroz stepe, lutajući kroz tamu, tražeći Vrt bogova, Svetsko more i vode smrti, susrećući se sa lađarom i prelaženjem preko sto dvadeset drvenih balvana preko Vode smrti - dotakne li vodu, umreće) - Gilgameš, uz puno znanja i spretnosti dolazi do Utnapištima i pita ga kako da postigne besmrtnost. Utnapištim mu govori:

" Nemoj jadikovati i nemoj se ljutiti,
Bogovi i ljudi imaju različite sudbine.
Otac i mati su te rodili kao čoveka.
Iako su voje dve trećine božanske,
Jedna trećina je čovek
i ona te vuče ljudskoj sudbini.

Čoveku nije određen većni život.
Smrt je strašna,
svakom životu ona postavlja cilj".
Zar gradimo kuće zauvek?
Pečatimo li ugovore za večnost?
Zar braća zauvek dele baštinu?
Zar čovek večno uživa radost stvaranja? (...)
Otkada su dani započeli ništa nije trajno.
Ne liče li jedno drugom novoređeno dete i smrt?"(...)

Sam kraj epa obeležen je Utnapištimovim pričanjem o velikom potopu. Utnašištim opisuje Gilgamešu potop, koji je na Ištarin savet poslao bog Bel. Bog Ea o tome je obavestio njega, Utnapištima, i u snu mu naredio da sagradi lađu i u nju skupi svoju rodbinu i seme svega živog. Preživevši potop i učinvši veliku stvar, Utnapištima je bog Ea nagradio dajući mu većni život. Na kraju ispoljava se i Gilgamešova osobina: neopreznost. Utnapištim mu govori kako može da postane besmrtan samo ako okusi travu sa dna slatkovodnog mora. Ali, odlučivši da je da i drugima da je okuse, svojom nepažnjom dozvoljava da mu tu travu ukrade zmija. Na kraju se vraća u Uruk, i pokušava da razgovara sa Enkiduovom senkom. Gilgameš silno tuguje za prijateljem, ali shvativši da njega više nema, potisnut teškim mukama i patnjama, veliki junak umire u svojoj palati.

Ep o Gilgamešu je ep o hrabrosti i prijateljstvu. Glavni junak je hrabar, neustrašiv, moćan, dobar - bori se protiv zla. Gilgameš je opisan kao "dve trećine bog, a jednu trećinu kao čovek". Ta jedna trećina u njegovoj duši proradi upravo onda kaa se on sprijateljava sa Enkiduom, kada on oseća da u njemu postoji i ono ljudsko, ovozemaljsko. Na kraju on traga za besmrtnošću, jer smatra da bi ako bi postao besmrtam mogao pomoći ne samo Enkiduu da izađe iz podzemnog sveta već i drugim ljudima. On misli na druge, naročito u onom trenutku kada mu je zmija ukrala besmrtnu travu. Na kraju on umire, a to je dokaz njegove borbenosti, ljudskosti i te jedne trećine koja u njemu odigrava jako važno ulogu. Sam Gilgameš je odraz hrabrosti, junaštva, pravednosti ali, u neku ruku i savršenosti - jer on je i bog i čovek, u isto vreme. Njegove su mogućnosti i božanske i ovozemaljske. Dokaz toga da je on junak jeste njegova smrt. Gilgameš je, takođe, lik koji se preispituje; lik kojem snovi nešto govore i koje on želi da otkrije. On traga za istinom; za nekakvim spasenjem, on uči od Utnapištima i sleduje njegove reči. Dodatno ga ubija i Enkiduova smrt. Ona ga razdire, ali on pokušava da nađe rešenje. Zato je Gilgameš u istoriji književnosti velika ličnost. Ep obiluje epitetima, kontrastima i metaforama. Obiluje slikama koje dočaravaju teške prizore iz Gilgamešovog života. Obiluje prikazom bogova i njihovim ratovima. Čitajući ep o Gilgamešu, mi ne upoznajemo samo glavnog lika i Enkidua, već se upoznajemo i sa tradicionalnim sumerskim verovanjima - upoznajemo se sa kulturom Mesopotamije i naroda koji su te prostore naseljavali. Upoznajemo se sa njihovim verovanjima, religijom, kulturom itd.

Važnu ulogu u epu odigrava i Utnapištim, sa svojim filozofskim izrekama o prolaznost u životu.
Pred sam kraj je bitno spomenuti i ulogu koje snovi imaju u epu. Tumacenje snova je veoma bitno u Gilgamešu, jer se i junacima ali i citaocima puno toga otkriva kroz snove (predskazanja, ubistva itd). Primera radi, Gilgameš je usnio san u kojem mu se javlja majka koja mu kaže da će steći prijatelja u borbi itd. Uopšte, u epici a naročito u epovima i epskim pesmama, snovi i ostala vrsta predskazanja imaju bitnu ulogu i mogu imati različita značenja.
Sam ep je spoj dobra i zla, prevare i pravdoljubivosti, pokarenosti, zlobe, i dobrote časti i poštenja. Motiv potopa je veoma interesantan, jer bi on mogao prethoditi motivu potopa u Starom zavetu u Bibliji. U svakom slučaju, Ep o Gilgamešu je temelj drevne pisane reči, ali i uopšte.