Корени - Добрица Ћосић

O писцу:

Citiraj:

---

Добрица Ћосић је рођен 29. децембра 1921. године у селу Велика Дренова код
Трстеника. Школовао се у средњој Пољопривредној школи „Свети Трифун“ у
Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског
рата и касније завршио Вишу политичку школу „Ђуро Ђаковић“. У току
Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском
одреду, уредник листа „Млади борац“ и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за
Србију. После ослобођења је био члан АГИТРОП-а Централног комитета КП Србије,
а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут
изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата
Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000
гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији
Александра Ранковића.

---

Опширније на википедији

"Корени"-у фабули романа успешно преплићу две драме: породична драма
сељачког радикалског првака Аћима Катића и брачна драма његовог сина
Ђорђа. Угледни богати политичар има два сина Вукашина и Ђорђа.Вукаши� �½ је
школован у Паризу на Сорбони, жи у Београду, ожењен ћерком фабриканта, стиди
се сељачког порекла и приклонио се утицајној жениној фамилији. Гради каријеру
као владин чиновник и на супротној политичкој страни од свог оца. Оца веома боли
што се он приклонио његовом политичком непријатељу и отац никад не долази у
Београд и не познаје своје унуке Ивана и Милену. Ђорђу као млађем намењено је
да остане на селу и увећа имање које ће једног дана и брат да неследи и он је
помало љубоморан на брата. Ђорђе је љубоморан и на своју супругу Симку, лепу и
једру жену са којом након 15 година брака нема деце. За неплодност брака је крив
Ђорђе и писац се нарочито задржава на сликама интимних брачних односа између
Симке и Ђорђа. Он је безмучно утучен, напија се до бесвести, прети да ће је
отерати ако му не роди сина наследника, зазире од сваког мушкарца у дворишту,
све док неспретна Симка из тајног односа са слугом Томом Дачићем не затрудни и
роди сина наследника Катићевој лози.Најтраг� �чнији лик је Ђорђе богаташ и очајник
који годинама путује, спава под колима и свестан је своје кривице за
неплодност. Снажно је приказано психолошко мучење када жели да отера Симку и
њен страх шта ће бити с њом ако се врати у сиротињу. Трагичан је лик господара
Аћима Катића појма богатства, сељачки радикалски вођа, угледан, апсолутан
господар у Прерову и околини и непреза ни од злочина. Симка је узета из
сиромашне куће само зато што је требала да својом расном лепотом и виталношћу
ојача лозу Катића. Крајња беда у очевој кући натерала је да се уда за богатог
немоћника и да живи у паклу од брака мучена материнском чежњом за породом.

О делу:

Корени су други роман Добрице Ћосића. Објављен је 1954. године.

Ð*оман Корени је тематски слојевит, модеран и по тематици коју обрађује и по
уметничкој методологији којом је грађен. Тематски слојеви романа целовито
представљај� � српско село у његовом спором преображењу током 19. века. У
мноштву мотива и тема посебно се истичу следеће: традиционал� �о слободарство
српског сељаштва, изражено у отвореној борби против домаће деспотије и
апсолутизма; одржавање култова српске националне митологије конституисан е
још у давна времена; проблем прераног гашења породичног стабла; патријархалР½Ð°
деспотија како култ; европеизациј а српског интелектуал� �а; раслојавање српског
села; матерински нагон; психологија сувишног човека; проблем идентификац� �је
личности; итд. Деветнаести век у животу кнежевине србије омеђен је на почетку
устаничком осветом побуњеника над Османлијама, а на крају тиранијом сопствене
државне власти над незадовољним народом. Ћосић је показао како свака
генерација , градећи сопствени живот, плаћа велике дугове ономе што наслеђује
од предака. У роману Корени приказане су три генерације српског друштва: једну
чине Карађорђеви устаници који се као људи остварују у борби против турака и
стварању сопствених поседа. Друга генерација се социјално раслојава и у том се
раслојавању истичу богати појединци са једне, и њихове слуге са друге стране.

Трећу генерацију чиме они који настоје да на крају 19. века, покрену српско
друштво из мртвила и апатије као последице обесправљено сти и депресије. Прву
генерацију представљај� � Лука Дошљак, његова супруга Ката, њен први муж
Василије, родитељи необичног старца Николе и родитељи Стеве Чађеновића.

Удругој генерацији истичу се Аћим Катић, Стева Чађеновић, професор Андра и
старац Никола. Представниц� � треће генерације су Аћимови синови Вукашин и
Ђорђе, Ђорђева супруга Симка и њихов слуга Тола Дачић. Да би уметнички
реализовао овако сложену друштвену, социјалну, етичку и психолошку
проблематику , Ћосић је замислио десетак људских карактера који у целини
осликавају српско друштво 19. века.

Новина Корена је, пре свега, у поступку и стилу. То је поетски психолошки роман,
умногоструч� �не субјективне перспективе, у којем се драматични судари међу
личностима осветљавају� �и из више углова, са становишта свих актера радње.

Ð*адња:

Фабула је смештена у крај деветнаестог века у једно српско село и прати животе
Аћима Катића, једног од радикалских вођа тог времена, и његових синова
Вукашина и Ђорђа.

Вукашин је био на школовању неколико година у Францукој и почетком романа се
враћа кући код оца и брата му Ђорђа да би им саопштио да се жени ћерком
либерала Тошића, Аћимовог политичког непријатеља. Аћим га се одриче и прети да
ће га избрисати из тестамента. Истовремено, Ђорђе и његова супруга Смиљка
имају проблеме, јер ни после 15 година брака немају деце. Ђорђе се све чешће
напија и у једном од тих пијанстава избацује Смиљку из куће. Аћим је очајан због
свађе са сином миљеником Вукашином, и што од беса, што од очаја решава да
позове сељаке из свога села Прерова на буну. Пијани војници успевају да без
велике муке угуше буну, убивши притом петорицу сељака.

Истовремено, Смиљки на ум пада спасоносна идеја: да затрудни са једним од
Ђорђевих слуга. Убрзо после тога сазнајемо да је Смиљка трудна, а Ђорђе јој
допушта да се врати кући, иако су и он и Аћим пуни сумњи око тога ко је отац
детета. Смиљка рађа сина и беба добија име Адам. Како Адам расте, све је виши и
виши, а све мање личи на оца Ђорђа који је изразито низак. Када је Адаму било 5
година, мајка му Смиљка се разбољева и умире, а он једва преживљава. Овај
догађај коначно наводи Аћима и Ђорђа да Адама прихвате као свог.

Pitanja :

1. Tragika porodice i tragika naroda

2. Acim Katic kao seljacki vodja

3. Djordje i Vukasin - nasljednici ili izdajnici

4. Simka-zena i majka

5. Rodjenje Adama - novi pocetak ili kraj

Odgovori :

1. Koreni su ogledalo sa dva lica ; u jednom se oslikava Srbija 20. veka izjedena unutrasnjim previranjima ,neslogom naroda i pohlepom politicara .Drugo lice ogledala zadire u psihologiju jedne porodice kojoj uprkos materijalnom bogatstvu i prestizu prijeti raspad i gazenje loze.

2. Acim Katic,seljacki sin,gazda,domacin i radikalski prvak istice se u jednom planu kao vodja naroda ,domisljat i sposoban ,sa jasnim politickim ciljevima izgradjeni na tradiciji i jako tradicionalnom osjecaju .S druge strane ,on je skrhan saznanjem da nemoze da se uhvati u kopstac sa problemima koje donosi novo vreme ali i sa porodicnim problemima ,te prezivljava niz poraza koje to jos vise oslabljuju.

3. Djordje i Vukasin su dva lika koje veze zajednicko porjeklo ali ih mnogo vise razdvaja .Vukasin predstavlja izdanak novog bremena novog doba i misli. Francuski djak se vraca u Srbiju koja jos nije uspjela da se oslobodi turskog jarma i nasledja koja posce pod teretom neprosvecenosti i siromastva.On stremi ka evropskom duhu ali se istovremeno budi Vukasin zadojen tradicionalnim i seljackim, sto dovodi do unutrasnje borbe ,mucenje i preispitivanja.Djordje je svojim poslovnim uspjesima ,trgovinom i bogatstvo osigurao mjesto u drustvu ,ali ono je poput njegoivog polozaja u porodici na klimavim nogama , jer on nije u mogucnosti da ispuni osnovni zadatak-da obezbjedi sebi potomka i nastavi lozu Katica.Pritisnut sa jedne strane ocevom naklonoscu prema Vukasinu a s druge sopstvenim nedostatcima ,sto ga jos vise unizava u sopstvenim ocima ,iako je mocnik i gazda u ocima drugih .I Vukasin i Djordje su izdanici Acima Katica ali ne udovoljavaju negovim zeljama : prvi se priklanja ocevim politickim protivnicima a drugi je zigosan jalovoscu .

4. Simka je lik okarakterisan ljepotom snagom i zdravljem sto jos vise istice Djordjevu jalovost. Ona je u potpunosti svjesna svog porjekla i svog polozaja u kuci Katica u koju je usla iz siromasne nadnicarske porodice.Iako je to protiv na njenoj prirodi ona se predaje Toli Dacicu da bi ocuvala sebe i porodicu .

5. Prodjenje Adama ponistava sve sto je bilo prije trulo i lose u porodici - Simka se oslobadja mora i nesanica ,Acim mu posvecuje ostatak zivota a Djordje dobija toliko zeljenog nasljednika .Adam je simbol prelaska iz starog vremena u novo , i sto se tice porodice i Srbije s pocetka 20. vijeka.

Kuda nas vode nasi koreni ?

Svaki covjek ima porjeklo koje na neki nacin odredjuje njegovu sudbinu ili bar dobar dio nje.Kod nas na Balkanu ta uloga porjekla je istaknuta kao nigdje drugdje u svijetu .Kakvo ti je prezime ,odakle dolazis ,ko su ti bili djedovi cesto moze da bude vaznije od onoga sta si ti ustvari.Covjek bez korjena je - nula bez proslosti i buducnosti .Neminovno se ,dakle , postavlja pitanje kakvi su to nasi toliko vazni korjeni koji nas kao aveti iz proslosti progone na nasem putu buducnosti .Ono sto se moze reci da su ti korjeni generacijama iznicali iz krvavog tla .Stalni ratovi ,bune i ustanci ,tlacenja od strane turskih osvajaca kroz istoriju odnosila su nase (srpske) najbolje glave i najhrabrije duse .Kada sumiramo Srpskog naroda mi mozemo samo zbunjeni da stanemo i upitamo se : kuda dalje ? Cemu nas uci nasa istorija i sta zahtjeva od nas ?da li je to nemilosrdna osveta zbog ogromne nepravde i zla koje su vjekovima okomljavale na nase pretke ? Trebamo skupiti horde ubice i krvoloka i zbrisati sa lica zemlje sve nase neprijatelje ili da i dalje budemo mirne ovce koje cekaju klanje.

Strast, unutrasnje previranje, dusevni lomovi, bezizlaznost i ocaj, a sa
druge stranepogresno kanalisana ljubav, koja spaja gresno i moralno
zalutale, slicne a toliko razlicite osobe, glavni su motivi "Korena" –
prikaza svovremenog stradanja i porodicne tragedije.
Cim je prvi uzdah prostrujao njegovim plucima, cim je prvi plac, tek rođenog Acima
Katica, prelomio tisinu prerovske noci, postalo je ocigledno da ce ovaj
covek proziveti sve, samo ne jedan obican zivot. Vecito svestan da ne
pripada tu, da je izdvojen, on krece u svoju borbu, krvnicki grabeci
svaku zivotnu priliku.

Provodi mladost kao polupismeni seljak, kubureci
sa svim problemima koji su mucili njegove sugrađane, resen da svojim
sinovima obezbedi bolju buducnosti vece sanse za uspeh. Nad njim se
konstantno nadvija senka Vasilija. On te teskobe ne moze da se oslobodi
do kraja zivotai ne uspeva da pobegne od kompleksa koji samostalno
stvara. Upravo zbog toga, svi buduci događaji u porodici Katic bivaju,
moglo bi se reci i ukleti, jer Acim, kao da baca nevidljivu koprenu
nesrece i prokletstva, naravno nesvesno.

Međutim, njegov zivotni
san se stravicnom brzinom rusi Vukasinovom izdajom, ali i zbog đorđeve
neplodnosti. Acim postaje izgubljen covek, covek koji, na prvi pogled,
ne pronalazi drugi motiv za zivot. Svi njegovi pokusaju da stvori
istinske korene na tom tlu bivaju destruktivni, a sam Acim moralno
otuđen. Spoljasnji uticaji deluiju na njegovu psihu; on dozivljava
emotivni slom, skroz se ograđuje od ostalih clanova. upravo zato,
porodicna drama postaje uzrok stradanja pojedinca, u ovom slucaju Acima
Katica.

Njegovi principi su jaci od ljubavi. Prkos je stavljen na
prvo mesto, karakter i odstupanje od moralnih nacela ne ustupaju tron
emocijama. Tragika i jeste u tome.Ovde je to poistoveceno sa biblijskim
grehom, iako je Acim nevernik koji bezi od religije ali istovremeno i
pronalazi spas u njoj. Moral je zamisao. Vise je greha ucinjeno zbog
sprecavanaja greha nego zbog njega samog.

Ipak, najvecu boljku
Acimu zadaje nemogucnost imanja naslednika. Od te zamisli ne moze da
pobegne, ona ga konstantno proganja, obuzima mu razum. On u nasledniku
vidi svoje spasenje i beg od proslosti, dokaz da postoji. Zeli svoju krv
koja ce poteci zemljom, zeli da sa samopuzdanjem pogleda u oci sve one
koji su ga krisom nazivali "sin Luke Dosljaka". Zato u Adamu vidi
pretnju, zavrsetak sebe, jer on ne proizilazi iz njegovog mesa.

Stradanje dozivljava i na politickom planu, biva izdat i od samog lidera
stranke. Shavata da mu vise nista i nije preostalo, Svestan je da gubi
poreverenje, da je izgubljen, emotivno iscrpljen iako nikad nije javno
pokazivao osecanja, vec se zatvarao pred svakom naznakom emocije. Ne
pokusava da spase sebe, kao ni ostale clanove porodice, ali on to cini,
jer misli da tako treba i da ce, ako postupi drugacije, izdati sve ono
sto je gradio celog veka.
Acim je jedna izuzetno komplikovana
licnost, koja se ne moze perom iskazati. Sva njegova unutrasnja trvenja
proisticu iz velikog straha. Upravo zato i nismo u stanju da shvatimo
svu njegovu zrtvu.

Licna tragedija Acima Katica (Nevena)

Svi
smo mi nosioci razlicitih drama, svaki covek je zrtva unutrasnjih bura i
lomova. Veciti smo borci sa svetom, sa samim sobom, svojim osecanjima,
nacelima i moranjima. Stalno smo primorani da biramo između osecanja i
straha da budemo slabi i stavljeni u rascep između principa i sigurnosti
u svoju, mozda nepostojecu snagu.