Браћа Карамазови - Фјодор Михајлович Достојевски

ПРВА КЊИГА

I Фјодор Павлович Карамазов

Фјодор Павлович се женио два пута и имао је 3 сина – најстаријега Дмитрија Фјодоровича, од
прве жене, а другу двојицу, Ивана и Алексеја од друге; прва жена, Аделаида Ивановна (ватрена,
смела, плаховита, снажна), је била из прилично имућне, племиће породице Мијусових, Фјодор је
Аделаиди предложио да побегне од својих са њиме ("Прохтело јој се да покаже женску
самосталност"), што је она и урадила, он је силно желео да дође до каријере, међусобне љубави
није било, убрзо су почели да се свађају, није он њу тукао, већ она њега, побегла је са неким
учитељем и оставила малог Мићу Фјодору – умрла је од тифуса или од глади, након њеног
одласка Фјодор се свима около јадао и причао "брачне" ствари, које муж не би требао причати.

II Првог се сина ослободио

Он није напустио свог сина, већ га је просто заборавио, те је Мићу узео слуга
Григорије; међутим ту се појавио неки Аделаидин сестрић и узео Мићу под своје,
али он је пуно радио, па је о Мићи бирнула нека тетка, када је она умрла, Мића се
преселио к њеној кћери; Мића није завршио школу, али је доспео у неку војничку
школу, па је био на Кавказу, оца је упознао тек када је постао пунолетан, Фјодор
се уверио да је Мића лакомислен, плаховит и да код њега ништа дуго не траје.

III Други брак и друга деца

Фјодор, решивши се Миће, оженио се други пут Софијом Ивановном (16год), она је
била сироче, али је одрасла у богатој кући своје добротворке, и њој је Фјодор
предложио да побегне, касније разболела се од неке живчане болести, убрзо је
умрла; са њеном децом десило се слично што и Мићи, Григорије слуга се бринуо о
њима; када је једном приликом Софијина добротворка дошла у посету и видела
како се брину о деци, узела их је и одвела са собом, она је убрзо затим умрла, али
оставила је сваком дечку доста пара, о њима се сада бринуо главни старичин
наследник Јефим Петровић; Иван је био врло паметан, па је завршивши гимназију,
прешао је на фаx, у међувремену, није ни покушао да контактира оца, сам се
хранио и издржавао; након фаџа дошао је код оца, ок су се слагали.

IV Трећи син Аљоша

Он је пошао стазом која води у манастир, волео је људе и веровао им, никога није
мрзео нити осуђивао, ретко кад је био несташан, био је добар у школи, али
гимназију није завршио, када је напунио 20 – дошао је код оца, не због њега, него
зато што је тражио мајчин гроб, али ни сам Фјодор није знао где је, Григорије му је
показао, након што је обишао мајчин гроб, Аљошаје рекао оцу да жели да иде у
манастир, Фјодор: "Мало ћеш буктати и угасити се. Излечићеш се и доћи назад. А
ја ћу те чекати".

V Старци

Аљошин манастир је био врло популаран, јер је у њему био старац Зосима, старац
је онај којему верници поверавају своје проблеме, траже савет, опроштај или само
некога за разговор, народ их је веома поштовао; Аљошао је становао у самој
старчевој ћелији и старац га је моного волео; долазак браће је много утицао на
њега, више се зближио са Дмитријем, него са Иваном.

ДÐ*УГА КЊИГА

I Стигоше у манастир

Треба да се одржи састанак између браће, Фјодора, Мијусова и још пар њих,
Дмитрије касни; Фјодор и Мијусов се стално нешто чачкају, Мијусова нервира
Фјодор и његово трућкање.

II Стари лакрдијаш

Ушао је старац у собу, за њим Аљоша, а Дмитрија још увек нема, Фјодор опет
нешто трућка, само о себи говори, пун је себе, као да забавља госте - лакрдијаш,
Мијусова то страшно иритира, говори му да престане са тим лажима, а Аљошу то
све бламира, отац га срамоти својим понашањем, Мијусов се извињава старцу у
Фјодорово име, а Фјодор се брани, пада на колена и пита старца како да досегне
живот вечни, на шта му овај договара: Не лажите; но Фјодор наставља са својим
глуматањем, он и Мијусов се све више свађају; старац им се извињава јер ће
морати мало да их остави насамо.

III Жене које верују

Пре нису могле жене да долазе у мастире, али пошто им је сада дозвољено, сваки
дан подоста њих је чекало старца да га види, да поприча са њимеч старац је
изашао, почео да благосиља жене (кликуше – жене које су на служби цичале и
јечале, али када би их приносили сакрементима, одмах би престале, неки кажу да
је то само претварање, али лекари кажу да је то ужасна женска болест, која
долази од сувише тешких послова и порођаја без лекарске помоћи) старцу се јада
једна жена којој су сва деца поумирала, али ово последње не може да заборави,
старцу говори РОЂЕНИ, а он њој МАЈКО; једна жена говори како је убила неког
старца, он јој каже да ако се искрено каје да ће јој све бити опроштено
("Љубављу се све купује, све спасава"), још једна жена која је дошла само да га
види и да му да нешто паре, да он те паре да некоме коме више требају.

IV Маловерна дама

Дошла је и нека дама, властелинка, са ћерком у колицима, Лиза, да се захвали
старцу што ју је излечио, јер нема више ноћне грознице, а и ојачале су јој ноге,
девојчица гледа Аљошу, који је стално уз старца и зеза га, Аљоша сав црвени, не
сме ни да је погледа, она се несташно шали, јер она и Аљоша су некада били
пријатељи, он је често одлазио код њих.

V Нека буде, нека буде

Причају о црквi, о држави, свађају се.

VI Зашто живи такав човек

На састанак коначно долази и Дмитриј Фјодорович, он је кицошки одевен,
извињава се што касни; настављају разговор од малопре, покушавају да реше
конфликт између Фјодора и Дмитрија, јер Фјодор неће да исплати неке паре
Дмитрију.

VII Семинариста-каријериста

Аљоша одведе свог старца из собе и стави га у кревет, стигао га је Ракитин,
причају о некаквом сну, Ракитин му каже да је блудност у његовој фамилији
доведена до врхунца и да ће крв бити проливена између оца и сина и да је
Грушењка од њега тражила да јој га доведе (Аљошу) и да ће она са њега мантију
скинути; Ракитин разјашњава ситуацију међу Карамазовима: Иван преотима од
Миће вереницу, Катарину Ивановну Каћу, али он му је уступа, како би је се што
пре решио и могао да оде Грушењки, али ту су се сударили Фјодор и Мића, јер су
обојица до зла бога заљубљени у Грушењку, а она ни тамо-ни ’амо; али Мићка
нема ни пребијене паре, али може да се ђени, за разлику од маторог оца; Ивану то
све одговара, јер ће он онда добити Каћу, а и њен мираз.

VIII Скандал

Сад су се сви пребацили у трпезарију игуманову, игуман дочекује госте, неки лик
се обраћа игуману и каже да Фјодор неће доћи, јер се јако посвађао са сином и
рекао му је свашта и сад га је срамота, па неће доћи; таман што су ови сели да
једу, Фјодор се појавио и сви су предосетили да ће се десити нешто лоше, Фјодор
седа са њима за сто и, између осталог, каже да ће свога сина Аљошу првом
приликом извући из манастира и да га води са собом кући, Фјодор наставља да
изиграва ’лакрдијаша’ и да говори разне увредчјливе бесмислице, остали
покушавају да га смире, Фјодор: Руски сељак доноси овамо свој грош зарађен
жуљевитим рукама, откидајући га од породице и државе! Та ви, свети оци,
исисавате народ! остали стадоше смиривати Фјодора, али он настваља да вређа,
говори како неће од њега добити ни један рубаљ, како су његову жену окренули
против њега, говори Аљоши да се пакује-води га кући са собом, Аљоша оста као
окамењен, Фјодор седе у кочију и оде, али је последње рекао да ће га ипак узвући
из тог манастира.

ТÐ*ЕЋА КЊИГА

I У дневној соби

Опис куће Фјодора Павловича, са њим живеи слуга Григориј и његова жена Марфа,
а и слуга Смрдљаков; Григориј је био поштен и неподмитљив, сам је подигао сву
Фјодорву децу и имао је велики утицај на Фјодора, мрзео је прву жену Фјодорову,
док за другу није дозвољавао да се каже иједна лоша реч Марфа је била чак и
паметнија од свог мужа, али је ћутала и покоравала му се, деце нису имали, тј
имали су једно које кад се родило имало 6 прстију што је Григорија потпуно
сатрло, он није хтео ни да крсти дете, како би избегао срамоту ("Зато јер је то...
змај. Догодила се збрка у природи..."), дете је поживело само две недеље, а
Григорије није имао снаге ни да га погледа баш те ноћи кад им је умрло дете,
Марфа се пробудила на плач детета и зачула како негде стење нека жена; то је
била градска луда Лизавета Смрдљива, родила је дете и поред њега умрла.

II Лизавета Смрдљива

Градска луда, ишла је и лети и зими само у некој кошуљи, сва је била од блата и
лишћа, била је сироче због чега ју је воле читав град и сви су јој ту и тамо
уделили по грош, а она је то одмах носила у цркву, јела је само хлеб и воду, није
умела ни реч да прозбори; једне ноћи десило се да пијана руља раскалашне
господе наиђе на Лизавету како спава и почеше збијати шале како се то створење
не може сматрати женом, међу њима је био и Фјодор који је чврсто иступио и
рекао да је може сматрати женом, руља се полако разиђе и Фјодор се клео да се и
он са руљом разишао, али после неколико месеци сви су схватили да је Лизавета
трудна, Фјодор се баш и није обазирао на то, нека трговкиња је узела Лизавету
код себе да се брине о њој док се не породи но, када су је Марфа и Григорије
чули, породили су је успели су да спасу дете, али је Лизавета умрла, њих двоје су
узели дете, крстили га и дали му име Павле Фјодорович, без ичијег налога, али му
је Фјодор Павлович сковао и презиме: Смрдљаков, служио им је као кувар.

III Исповест ватрена срца

Аљоша се узрујао због Фјодорове одлуке, али је знао да ће га пустити назад у
манастир, али њега је нешто друго бринуло: писмо Катарине Ивановне да због
нечега хитно дође, кренуо је до ње, али је изненада набасао на Мићу, он је сав
растројен, хоће нешто да каже Аљоши, а никако да бекне, тражи од њега да прво
иде до оца, а затим до Каће, али никако да каже шта хоће.

IV Исповест ватрена срца

Мића прича како воли разврат и жене, прича док је био у војсци како се
разбацивао, и како је његов потпуковник имао две лепе кћерке: Агафју Ивановну
и Катарину Ивановну, она му се допала, али ју је само посматрао и ћутао, јер је
видео да она њега гледа, но Мића је сазнао да њиховим потпуковнико� �¼ нису
задовољни и да ће га сменити, када се то десило, срео је Мића Агафју и она му се
пожалила како немају пара и како им је тешко, на шта је Мића одговорио да ће им
позајмити паре, али само ако Катарина дође по њих, Агафја му је одговорила да је
нитков, али је ипак послала Катарину, која је уплашена стајала на Мићином прагу
тражећи паре, Мића гледа у њу и схвата каква је само лепотица, одговара јој да
се он то само нашалио, нема он толико пара, Мића је ипак отворио фијоку и дао јој
паре и поклонио јој се, она се њему исто поклонила скроз до пода, све без речи и
отрчала.

V Исповест ватрена срца

После неколико дана Каћа је вратила паре, али писмо је било без иједне речи, али
му је убрзо послала још једно писмо где му се нуди да му буде вереница, Мићи се
допало да му вереница буде ’богата миразуша’ , послао је Ивана код ње да то
разреши, а Иван се заљубио у њу; Мића неће да се ожени Катарином, хоће да је
препусти Ивану, али Каћа воли Мићу. Мића сада моли Аљошу да он оде код
Катарине Ивановне и да јој каже да више неће долазити код ње, он сада иде код
Грушењке, он њу јако воли, хоће њоме да се ожени једном је Каћа дала Мићи 3
хиљаде да их он негде однесе, а он их је пропио са Грушењком, али Мића каже да
ће вратити те паре, тражиће их од оца (даће оцу последњу прилику да буде отац),
иако зна да их неће добити, али он је очајан, не зна шта да ради отац је пре
неколико дана узео 3 хиљаде и ставио их у једну коверту и написао "Анђелу моме,
Грушењки, ако жели да дође.", Мића се боји да Грушењка не оде њему, старцу,
онда ће је убити, убиће их обоје.

VI Смрдљаков

Код Фјодора Павловича дође Аљоша таман после ручка, ту је и Иван, Смрдљакова
су одгојили Марфа и Григорије, али је дечак одувек био дивљи, пун неког презира,
био је веома гадљив, волео је да је све савршено чисто, због тога га је Фјодор
послао у Москву да научи за кувара, боловао је од падавице, није хтео да му
Фјодор нађе неку да је ожени.

VII Контраверзи� �а

Смрдљаков је коначно проговорио, у овој глави се врше филозофски разговори
између Фјодора Павловича и Смрдљакова, неко је испричао неку причу како су
неког војника ухватили негде далеко Азијати и мучили га да се одрекне Христа, он
је претрпео све муке и није га се одрекао, али је умро, Смрдљаков говори да је тај
човек сигурно веома глуп и да је узалуд умро, требао је да се одрекне Христа,
тако би преживео, а касније би се кроз живот некако искупио и да пре него што би
и изговорио да се одриче Христа, он би га се већ одрекао, па након те изјаве не би
имао чега да се одриче, јер већ тада не би био прави хришћанин, сви су
запрепашћени СмрдљаковљеÐ� �ом Ñ€Ð°Ð·Ð±Ð¾Ñ€Ð¸Ñ‚Ð¾ÑˆÑ›Ñ ƒ и речитошћу.

VIII Уз коњак

Након завршене расправе, Фјодор наставља да пије, већ га полако хвата,
наставља са својом филозофијом, Иван покушава да га заустави да даље пије, али
Фјодор га оптужује да он то ради зато што га не воли, дошао је у његову кућу и
још га и презире, Фјодор прича о женама – свака му је добра, вређа Аљошину
мајку, потпуно несвестан да је то и Иванова мајка, у том утрчава Дмитриј
Фјодорович, старац бежи од њега, боји се да ће га убити.