Uskraćenost

''Uskraćenost — Jedna od mojih klijentkinja, kćer alkoholičara, osećala se
potpuno ignorisanom kao dete. “Poruka koju sam dobila u detinjstvu”, rekla
mi je, “bila je da kada tražiš ono što želiš, niko te ne čuje ili uopšte ne želi da
bude kraj tebe. Zbog ovoga mi je teško da tražim ono što želim i u svom braku.
Osećam se veoma ranjivom kada ispoljim svoje emocionalne potrebe”.

“Na moje potrebe niko neće reagovati” – ta jedna jedina rečenica sažima
ključno uverenje sheme uskraćenosti. Ovaj problem se često javlja u detinjstvu
kada su jedno ili dvoje roditelja suviše zaokupljeni sami sobom – bilo da
je to posao, sopstveni problemi, alkoholizam ili neprekidna zauzetost – tako
da jednostavno ne primećuju ili kao da ih nije ni briga za emocionalne potrebe
sopstvenog deteta. Kod odraslih, shema uskraćenosti čini ljude hipersenzitivnim
na – i to je često aktivira – znak je da ih neko ne primećuje ili ne posvećuje
pažnju, naročito one osobe do kojih im je stalo.

Ključne emocije sheme uskraćenosti jesu duboka tuga i bespomoćnost
koji izviru iz uverenja da nas niko nikada neće razumeti, niti brinuti za nas.
Poput zanemarenog deteta, kao odrasli ljudi sa shemom uskraćenosti često se
ljute kada su njihove potrebe ignorisane. Taj bes, opet, sa svoje strane prikriva
jedno dublje osećanje usamljenosti i tuge.''

Emocionalna alhemija - Tara Benet Goleman

Ili možda odlučuju da svoje potebe ne saopštavaju uopšte.. :hm:
U svakom slučaju, veliki problem, koji zapravo i nema neku osnovu.
Više nismo zanemarena deca i zbog čega bi se onda i dalje tako ponašali?