ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Концентрација при учењу
Концентрација: способност усмеравања мисли
Уметност концентрације, без обзира да ли учиш биологију или играш билијар, се
састоји у фокусирању на задатак и елимисању свега што ти скреће пажњу.
Сви имају способност да се концентишу – понекад. Сети се тренутка када си био
потпуно посвећен нечему – спорту, свирању, игрици, филму. То је тотална концентрација.
Међутим, у другим ситуацијама:
Мисли лутају, размишљаш о свему и свачему
Бриге ти одвлаче пажњу
Потпуно запоставиш оно што си почео а да ниси ни свестан
Материја је досадна, тешка и/или неинтересантна
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Концентриши се!
Ово је једноставна, али изузетно ефективна стратегија.
Када ти мисли одлутају, реци себи
"Концентриши се!"
и лагано усмери пажњу на свој посао.
“Време за бригу”
Истраживања су доказала да људи који користе “време за бригу”, 35% мање
времена посвећују бригама (за мање од 4 недеље).
Испланирај посебно време током сваког дана
за ствари које те непрестано узнемиравају и ометају твоју концентрацију.
Када те та мисао спопадне
сети се да имаш посебно време одвојено за њу.
Ослободи се те мисли
можеш користити “Концентришисе” технику
Када дође планирано време
размишљај и брини о тим стварима.
На пример, од 4:30 до 5 поподне је твоје време за бригу. Ако током дана почнеш да
бринеш, сети се да имаш време посебно одвојено за то. Поново се фокусирај на
тренутну радњу, и настави тамо где си стао.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Ударај рецке.
Узми једну цедуљу и подели је на три дела. Обележи их са “јутро”, “поподне”
и “вече”.
Сваки пут када ти мисли одлутају, нацртај једну усправну црту у одговарајућем
делу. За сваки дан користи другу цедуљу. Како будеш напредовао, приметићеш да
се број црта смањује.
Оцени када имаш највише воље/енергије
У које доба дана си најенергичнији? У које доба имаш мање енергије? Некима је
најлакше да се сконцентришу рано ујутру, некима предвече итд. Најтеже предмете
учи у оно доба када имаш највише воље.
Многи студенти имају обичај да најтеже предмете/лекције одлажу за касније, и
онда их уче у тренуцима када су већ уморни и много им је теже да задрже пажњу.
Избегни овакве навике. Када си најодморнији – учи најтеже ствари, а лакше можеш
оставити за касније. Ова техника ће ти помоћи да развијеш бољу концентрацију.
Визуелизуј!
Пре него што почнеш са учењем, сети се неке ситуације када ниси имао проблем
да се концентришеш. Покушај да замислиш себе поново у тој ситуацији, и да
се “ставиш” у тај моменат. Ово можеш применити сваки пут пред учење.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Koncentracija se može učiti
Koncentracija je sposobnost da se celokupna zainteresovanost usmeri na određenu
stvar. Bečki psiholog Julija Umek otkriva tehnike za povećanje moći koncentracije.
Koncentracija nije osobina koja je uvek i u svako vreme prisutna. To je sposobnost koja
u posebnoj meri zavisi od situacije. Koncentracija se može naučiti i mora se vežbati, kao
sve ostalo što čovek želi dobro da savlada. Nekoncentrisano ponašanje nastaje usled
nedostatka zainteresovanosti za nešto, događaja koji odvraćaju pažnju, umora, bolesti,
bola, ili fizičke i psihičke onesposobljenosti.
Magičnih dva minuta vežbanja
Uzmite sat sa sekundarom i držite ga obema rukama čvrsto, sedite uspravno na stolicu,
ramena spustite, duboko izdahnite i udahnite. Pratite dva minuta kretanje sekundare, a
sve ostale misli isključite. Koncentrišite se samo na sekundaru, tačno dva minuta.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
U početku neće biti lako, ali to je odlična mogućnost da učvrstite moć koncentracije.
Ova vežba je ulaznica u carstvo koncentracije. Kada ste vežbu sa satom dobro
savladali, pređite na sledeću vežbu. Uzmite knjigu, otvorite neku stranicu i čitajte dva
minuta, onda zatvorite oči i ispričajte sami sebi šta ste razumeli.
Množenje sa smetnjom
Pokušajte da rešite računske zadatke množenja kada je istovremeno prisutno nekoliko
izvora smetnje: radio, televizija, mobilni telefon. Stopirajte vreme i pokušajte da se
poboljšate.
Izvor: ComPress
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
jeste vežba...missim, koncentracija.
jedini problem kod te vežbe je da moraš biti koncentrisan na koncentraciju :lol: a ako nisi koncentrisan - ništa od uvežbavanja koncentracije.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Eh.. pa godinama, malo po malo..
Čula sam da treba početi sa vežbom još u predškolskom uzrastu, al nigde
sad ne mogu da nađem ništa o tome.. :hm:
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Nemam problema sa koncentracijom samo ukoliko me ne muči neka briga..ona sam baš rasplinute pažnje i neusmjerena..nikad nisam posegla za nekom vještinom vježbanja,mada su čujem vrlo efikasne..mislim da svako od nas najbolje poznaje samog sebe i shodno tome najbolje zna kako da se izbori sa sobom..
osobe kojima često vrludaju misli i koje su neusredsređene,imaju problem i one bi morale da vježbaju..
ali,ljudski je i prirodno da smo svi "odsutni" kad nas nešto kopka,grize,uznemirava..a posao traži da se skoncentrišemo.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Iz politikinog zabavnik:
Како поÑтајемо раÑејани
Ðевоље Ñа заборављањем могу да Ñе јаве и као поÑледица неорганизова ½Ð¾Ñти која
Ñе потом иÑказује кроз заборавноÑÑ‚ и општу неорганизова ½Ð¾ÑÑ‚.
Ðутор: Мирјана Огњановић
Онај ко у данашње време није раÑејан, у знатној је предноÑти над Ñвима оÑталима
који Ñу, углавном, раÑејани. Јер, толико је тога Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ ÑˆÑ‚Ð¾ привлачи пажњу човека,
да је иÑтинÑка вештина оÑтати уÑредÑређен. Ðа поÑао, на учење, Ñпорт, музику,
па и љубав! Године ту немају баш никакву преÑудну улогу. ÐиÑу Ñамо Ñтари људи
раÑејани. Чини Ñе да раÑејаноÑти једнако подлежу и Ñтарији и ÑаÑвим млади. Рона
би могла да Ñе опише као немогућноÑÑ‚ да Ñе на дуже време уÑредÑреди пажња на
нешто... Хоћемо ли гледати телевизију? Филм? Ðе, Ñлушаћемо радио! Само музику?
ПретраживатР¸ Интернет? ТелефониратР? Скајповати? Читати новине, Ñтрипове?
Возити бицикл или можда ипак учити географију? Скувати кафу или попити Ñок?
Изазови прете Ñа Ñвих Ñтрана...
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Протеза која нестаје
У нашу редакцију недавно је стигло занимљиво писмо младог читаоца који је
изразио жељу да му одговоримо, али да не помињемо његово име. Део ове мале
исповести ипак објављујемо (без потписа), будући да изражава нешто што,
верујемо, мучи и многе друге. Дакле, у писму се, између осталог, каже:
„Знате ли оне људе што све заборављају? Почињем да мислим да сам један од
њих. Кренем да узмем нешто. Уз пут видим јакну коју нисам склонио. Док је
склањам, заборавим шта сам пре тога намеравао да узмем! Почео сам да носим
протезу за зубе, ону што се скида. И шта се дешава? Преко дана је стално губим.
А где је све не налазим! У канти за смеће! Два пута. Морао сам да је носим да је
посебно очисте. Како сам то уопште урадио и кад – појма немам. Мислим да је то
ужасно. Молим вас да ми помогнете...”
Полазна претпоставка јесте да је реч о здравој младој особи. Али, упитаћемо се:
како је та млада здрава особа постала расејана и заборавна?
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Пре свега, треба имати у виду да се током одрастања јављају невоље које се тичу
одржавања пажње, тако да све то није ништа необично, још мање страшно. Човек
се од рођења учи да буде пажљив и усредсређен. Сходно томе, заборавност може
да настаје и постепено. Томе сами доприносимо, иако често несвесни да радимо у
корист сопствене штете.
Дете најпре постаје аљкаво и непрецизно у механичким радњама које иначе сви
обављамо готово по инерцији. У такве радње спадају закључавање улазних врата,
искључивање шпорета, одлагање гардеробе, прање зуба, намештање кревета и
слично. Кад смо забринути и занесени неком другом мишљу, жељом или тешкоћом,
онда се наша пажња усредсређује на другу страну. Тада нисмо ни „тамо”
ни „овамо”. Не размишљамо ни шта смо, нити како смо нешто учинили. И такво
аљкаво понашање постаје наша навика...
Уколико упорно губимо нешто, као што је читалац губио своју протезу, онда би
требало и да размислимо о томе какав је наш став према том предмету. Свесни смо
да је реч о вредној ствари, па ипак... Можда наш читалац и не воли своју протезу,
а истовремено не сме да призна да је тако. Тако му се дешава да је изгуби, а онда
као да се предомисли, па је нађе.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Слободни лет мисли
Деца су често расејана, не успевају да се усредсреде, те лако скрећу пажњу с
онога чиме се тренутно баве. Једноставно, не могу да задрже пажњу дуже време и
њеним скретањем на неку другу радњу заборављају, „поништавају”, оно што су
претходно радили. На пример, дечак је почео да слаже књиге. Пролетела је птица
поред прозора и одвукла му пажњу. Нагнуо се да види птицу, а с тим покретом
одлетела је и пажња с књига.
Осим овога, постоји и такозвани слободни лет мисли кад се дете (а зашто не и
одрасли човек?) учестало препушта сањарењу и због тога изостаје
усредсређивање на оно основно, свакодневно. Невоље са заборављањем могу да
се јаве и као последица неорганизованости која се потом исказује кроз
заборавност и општу неорганизованост. Ове особе добро се сналазе у времену и
простору, али због неорганизованости заборављају много тога: где су шта
оставили, кад треба кренути у школу, да ли су подгрејали ручак или је већ загорео.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Међутим, није све баш само црно и бело. Људи су у стању да неке ствари изврше
врло организовано и усредсређено, а онда одмах потом постану дезорганизовани.
Заборављају шта и кад треба! То је можда и најучесталији вид понашања. Колико
је славних уметника и научника било заборавно за све оно што није предмет
њиховог страственог занимања!
Како се борити против заборавности? Тако што ћемо се трудити да не „расејавамо”
своју пажњу већ, насупрот, да је усредсређујемо. Читање је савршен начин за
усредсређивање пажње. (Под условом да после пет минута знамо шта смо
прочитали!) Свирање неког музичког инструмента још је тежи и делотворнији пут.
Учење неког текста напамет још бољи. Покушај да истовремено свирамо гитару,
гледамо телевизију, причамо телефоном, неће нам донети нарочиту корист.
Посебно уколико је наша основна намера била да урадимо нешто четврто: да
научимо лекцију из историје.
Звучи једноставно, али није. Кад нешто радимо, треба о томе да размишљамо.
Укратко, да живимо најбоље што умемо. Као кад смо заљубљени. Колико смо тада
усредсређени на вољену особу? Сто одсто .
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Драган Матић
ГИМÐÐСТИКРУМÐ
Многобројни примери фантаÑтичне моћи памћења показују нам да, уколико озбиљно и
темељно приÑтупимо одређеним техникама, и Ñами можемо да поÑтанемо врхунÑке
памтише.
Мозак проÑечне жене тежак је око 1300 грама, док је код мушкараца проÑечна
тежина нешто већа и изноÑи око 1450 грама, али ни величина ни тежина мозга, као
ни количина вијуга на површини мождане коре, ниÑу повезане ни Ñ Ð¸Ð½Ñ‚ÐµÐ»Ð¸Ð³ÐµÐ½Ñ†Ð¸Ñ˜ ом
ни Ñа Ñнагом памћења. У мозгу поÑтоји преко милијарду нервних ћелија, које Ñе
називају неурони. Сваки неурон на једном Ñвом крају има дугачко влакно, које Ñе
зове акÑон, а на другом више кратких влакана, названих дендрити. Спој дендрита
једног неурона и акÑона другог Ñтвара ÑинапÑу, за коју Ñе претпоÑтављР° да чини
оÑнову за повезивање миÑли. Према научним иÑтраживањим а, највећи број људи
кориÑти Ñамо 4 одÑто од укупног броја неурона, што значи да чак 96 одÑто њих
неповратно пропада, одноÑно оÑтаје неиÑкоришћен о. Ипак, у иÑторији можемо да
нађемо многобројне примере фантаÑтичне моћи памћења, и код појединаца и код
читавих народа, који запањују Ñвојим резултатима, показујући Ñвима нама да,
уколико озбиљно и темељно приÑтупимо техникама памћења, можемо не Ñамо брже
да Ñтичемо нова знања, већ и да их трајно Ñачувамо.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Стари Грци били су врло добро упућени у различите технике памћења, а
претпоставља се да их је први у њих упутио чувени филозоф Питагора (родио се око
571. а умро 496. године пре наше ере), након повратка из Египта. Најбољи ученици
су применом тих техника могли потпуно тачно и трајно да запамте и по неколико
стотина хиљада најразноврснијих података. Поред тога, Грци су, наравно, чак и
памћење персонификовали у својој митологији и то у лику Мнемосине, кћерке Урана,
владара неба, и Геје, владарке земље, која је у браку са Зевсом родила чувених
девет муза. Кад су посетиоци долазили у Трофонијево светилиште у Лебадеји, прво
су морали да пију воду с два извора: Лете, реке заборава, а потом и са извора
Мнемосине, како би прво заборавили све друге мисли, а потом запамтили све оно
што буду чули и видели у самом пророчишту. Ова слика умногоме подсећа на сам
приступ учењу – пре почетка стицања новог знања, наше мисли морају да буду
ослобођене сваког терета, свих брига, како бисмо били усредсређени у раду.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Вештина памћења била је највреднија вештина у очувању културног наÑлеђа у
времену пре изума пиÑма, кад Ñе Ñве знање преноÑило Ñамо уÑменим путем. Ðа
пример, Ñтари народи који живе на оÑтрвима Полинезије, захваљујући управо
уÑпешној примени памћења, уÑпели Ñу да Ñачувају Ñвоју богату уÑмену књижевноÑÑ‚,
без промене и најмањег зареза, хиљадама година. Поред тога, изабрани људи на
Ñваком од ових оÑтрва имали Ñу задатак и да запамте родоÑловље Ñвих оÑтрва и то
почевши од времена њиховог наÑељавања. Кад Ñу Ñавремени иÑтраживачи иÑпитали
ове људе, који због удаљеноÑти оÑтрва никад ниÑу могли да Ñтупе у везу, запањено
Ñу утврдили да Ñе ово родоÑловље код Ñвих подудара до најмање Ñитнице. Сличан је
Ñлучај и Ñ Ñ‚Ð¸Ð±ÐµÑ‚Ð°Ð½Ñким ламама, мада Ñу они вежбали вештину памћења ради
развијања ÑопÑтвених умних ÑпоÑобноÑти а не ради очувања уÑмених предања, јер
Ñу врло рано открили пиÑмо и Ñамим тим поÑедовали богате библиотеке. Колико Ñу
уÑавршили технику, види Ñе и по томе што им је било довољно да Ñамо једном
прочитају неку књигу и да је одмах у целоÑти запамте!
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Древни перÑијÑки краљ Кир, као и ÐлекÑандар МакедонÑки, али и многобројне друге
војÑковође и владари кроз иÑторију могли Ñу да оÑлове по имену Ñваког Ñвог војника.
Ð*имÑки император Јулије Цезар могао је иÑтовремено да диктира Ñедам различитих
пиÑама, али Ñе чак и он дивио галÑким друидима који Ñу Ñвоју целокупну уÑмену
књижевноÑÑ‚, изузетно обимну, уÑпевали, попут народа Полинезије, да непромењену
преноÑе Ñ ÐºÐ¾Ð»ÐµÐ½Ð° на колено. Луције Ðнеј Сенека, римÑки филозоф који је живео на
размеђи Ñтаре и нове ере, могао је да понови 2000, чак и потпуно неповезаних речи
ако би их Ñамо једном чуо, док је римÑки државник и Ñлавни говорник Марко Порције
Катон Ñве Ñвоје говоре памтио доÑловно и могао је да их понови без иједне грешке у
било ком тренутку.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Ðнтонио Марко Маљабеки, који је живео у другој половини 17. и првој половини 18.
века, проÑлавио Ñе, прво у Италији, а потом и у целој тадашњој Европи Ñвојим
фантаÑтичниР¼, фотографÑкиР¼ памћењем. Кад је велики тоÑканÑки војвода Козимо де
Медичи Ñазнао за овог човека, одмах га је узео за библиотекара , дајући му на тај
начин приÑтуп огромном броју књига у Ñвојој библиотеци, а Ñамим тим и пружајући
му могућноÑÑ‚ да Ñвет још више задиви Ñвојим ÑпоÑобноÑтим °. Јер, буквално Ñве што
је икада, и то Ñамо једном, прочитао, Ðнтонио је памтио без икаквих потешкоћа до
краја живота. Овим поÑлом пружила му Ñе одлична могућноÑÑ‚ за Ñтицање нових
Ñазнања, тако да је убрзо почео да Ñлужи као жива енциклопедиј ° Ñтручњацима из
разних облаÑти, који Ñу Ñе радо Ñаветовали Ñ ÑšÐ¸Ð¼, знајући да никада никоме није
дао ниједан погрешан податак. Он не Ñамо да је Ñве ауторе цитирао тачно по књизи,
већ и по Ñтрани и паÑуÑу!
Ðли, Ñам почетак Ðнтониовог живота није био баш ружичаÑÑ‚. Ð*одио Ñе у Ñиромашној
породици, тако да није имао прилику да Ñе редовно школује и био је приморан да од
малих ногу ради као шегрт у једној трговачкој радњи. Ðаучио је да чита Ñ Ð»Ð¸Ñтова
књига које је његов газда кориÑтио за паковање воћа. Кад Ñе прочуо као оÑоба
изванредних ÑпоÑобноÑти, уÑпео је, прво, да Ñе запоÑли у једној књижари, где је
наÑтавио да обогаћује дух, а потом и да напредује до меÑта војводиног
библиотекара . КаÑније је уÑпео да направи чак и ÑопÑтвену библиотеку Ñ
Ð½ÐµÐ²ÐµÑ€Ð¾Ð²Ð°Ñ‚Ð½Ð¸Ñ 40.000 књига и 10.000 рукопиÑа, која је поÑле његове Ñмрти, а по
теÑтаменту, прво поÑтала ÑаÑтавни део библиотеке великог војводе, да би 1861.
године ушла и у ÑаÑтав Централне националне библиотеке у Фиренци.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Још један Италијан, Петар од Ð*авене, чувени правник који је живео у Падови током 15.
века, још током ÑтудентÑких дана могао је напамет да понови Ñве законе. Он Ñе
кориÑтио алфабетÑком техником памћења, што значи да је Ñвако Ñлово алфабета
кориÑтио као почетну оÑнову на којој је даље градио Ñвоје богате аÑоцијације из
различитих облаÑти. Он Ñам је објашњавао да је у Ñамо двадеÑет и девет Ñлова уÑпео да
ÑмеÑти преко 20.000 паÑуÑа канонÑког и грађанÑког права, 7000 паÑуÑа из Ñветих
књига, хиљаду Овидијевих пеÑама, двеÑта Цицеронових изрека, као и триÑта изрека
различитих филозофа!
Ðли, иако не Ñпадате у ред људи Ñа овако невероватним памћењем, немојте Ñе Ñувише бринути,
јер Ñе у највећем броју Ñлучајева ради, баш као у Ñлучају Петра од Ð*авене, управо о Ñтеченој
ÑпоÑобноÑти, а не урођеном дару. Дакле, уколико почнете да примењујете одређене технике
памћења, оне које одговарају баш вама, вашим ÑклоноÑтима и могућноÑтима , и ви ћете моћи, ако
не да поÑтанете нови Маљабеки, барем у знатној мери да побољшате Ñвоје умне ÑпоÑобноÑти.
До Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñу објављене многобројне књиге Ñа Ñаветима како да брзо и делотворно побољшате
памћење, али Ñве оне могу да Ñе Ñажму у неколико кратких, али једноÑтавних и лако
применљивих Ñавета.
Re: ÐšÐ¾Ð½Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ñ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ ˜Ð°
Прво, при памћењу, трудите се да размишљате сликовито и при том користите сва
своја чула како би слике у вашој глави биле што живље и самим тим уочљивије и
лакше за памћење. Потом, нека те слике не буде статичне, него живе, налик онима на
филмској траци, пуне ритма и догађања. Нека сцене буду духовите, маштовите,
богатих боја и звукова, али и преувеличане, јер су све то чиниоци који не само што
најбрже привлаче пажњу, већ и најдуже остају у сећању. Увек правите живе
асоцијације, повезујте један појам с другим, спајајте супротна значења, уопште,
чините све оно што ће вас забавити, јер ћете само у том случају свом раду
приступати као игри, што је кључно не само за вашу опуштеност (и самим тим и за
неоптерећујући рад), већ и за вашу концентрацију. Усредсређеност је највећа
тешкоћа при сваком облику учења, а до ње можемо да дођемо на више начина, али
сви ти начини почињу са – занимањем. Уколико нисте заинтересовани за тему која се
пред вама налази, нећете бити ни усредсређени, а самим тим и рад ће вам тешко
пасти. Кад нас нешто заиста занима, и не размишљамо да ли смо усредсређени или
нисмо, већ одмах приступамо послу који нас привлачи. Да бисмо подстакли ову
врсту заинтересованости и за теме које нам иначе нису блиске, треба да покушамо да
и њих повежемо с онима којима смо склони, да их на неки начин прилагодимо себи
и својим потребама, да укључимо машту и да нова знања присајединимо онима која
већ имамо. Кад нам некад одбојне теме постану блиске, нећемо ни приметити како их
лагано савладавамо, јер ће нас занимање терати да сазнајемо све више.