Осиромашени уранијум – прећутана истина

Аутор: БРАНИМИР НЕШИЋ, Објављено: 13.01.2011.

Прошло је 11 година од НАТО-бомбардовања Србије. Хиљаде мртвих и рањених, на десетине хиљада порушених зграда, домова, фабрика, мостова… Непопуларна тема за садашњи режим у Србији, који се из петних сила труди да нам западне „савезнике“ прикаже као пријатеље који су нас касапили зато што смо ми заиста били лоши, а они, као вајни цивилизатори и демократе, били су ту да нам укажу на странпутицу којом смо кренули покушавајући да одбранимо своје. Баш као у Балканском шпијуну: „Хајде, лепо признај да си крив, па ће ти Ђура опростити што те је тукао…“

Чак и шиптарска продаја српских бубрега и срца није довољно заступљена на телевизији. Плаше се бедни политичари да ће им то смањити рејтинг у народу, на бескомпромисном европском путу Србије. Не схватају притом да прећуткивањем истине о српском страдању, из дана у дан, све више одвајају себе од народа који ће им, ако буду имали среће, пресудити на изборима који долазе.

Питам се како су српске режимлије дочекале извештај Дика Мартија: мора да им није било лако… Одмах су позвали маркетиншку агенцију, која их је после пар дана обавестила да им тај извештај и популаризација те теме у српском друштву, у предизборној години, не иде на руку…

Пре пар недеља гост код Оље Бећковић била је хрватска списатељица Ведрана Рудан, која је на крају емисије, на питање шта је њен најјачи утисак а није на листи (занимљиво, није на листи), одговорила:

„Pa moj utisak je to što se u Srbiji, koliko čujem, vidim i čitam, uopće ne priča o tome koliko umire godišnje Srba od raka nakon bombardiranja Srbije i Kosova, osiromašenim uranom od strane Amerikanaca. Postoje kod vas istraživanja, to su učinili beogradski veterinari da, od kad ste bombardirani, umire 7 puta više pasa nego prije rata. Dakle, u Srbiji postoji podatak koliko umire pasa više nego prije rata, ali ne postoji podatak koliko od raka umire Srba više nego prije rata, iako umirete u zastrašujućim brojkama. To bi bio jedan od mojih predloga, da se to u Srbiji konačno stavi na dnevni red i da se možda komentira jedan cinični potez, odmah nakon bombardiranja, gospođe Lin Montgomeri - tu sliku možete sigurno naći negde u arhivi - gdje je ona sebi na krilo, dakle, na svoje američko krilo posjela srpsko dijete, ćelavo od leukemije i od kemoterapije, i tražila od Srba da pomognu u njegovom liječenju. Dakle, takav jedan sramotni cinizam se rijetko viđa i meni bi bilo drago da Srbi nešto napišu o tome, a da u vremenu ne objavljuju mišljenje Amerikanaca o tome, jer ono zna se kakvo je. Nego, da se nađe jedan međunarodni tim, ako je to uopće moguće - a sve se znalo, o osiromašenom uranu sve se zna - pa da ta vaša Vlada ili taj vaš predsjednik lijepi kažu vama podatke koliko vaše djece umire zbog osiromašenog urana.”

На питање Бећковићке шта бисмо ми могли да радимо са том истином, Руданова се изненадила:

“I onda ćete tim podatkom moći mahati i reći Amerikancima: „Ubijate nas. Niste nam prijatelji. Ne vjerujemo vam. I ne ubijate samo muslimane, ne ubijate samo teroriste, pod navodnicima, ubijate u sred tzv. civilizirane Evrope, nevinu djecu“. Mislim da je svaka istina o Americi, pa makar i tako banalna, kao što je ubijanje djece u Srbiji, ipak jedan korak napred, prema spoznaji, koliko je Amerika Hitler 21. vijeka”.

Ето, треба у Србију да дође Ведрана Рудан и да нам, у тако гледаној ТВ-емисији, каже истину у очи и да се сви властодршци и медијски магнати, ако имају бар мало образа, постиде и оборе главе…

pa što se čudite...srbima odavno život ne znači ništa. zato i jesu ''nebeski narod''. da ovo ne bi zvučalo sarkastično, prilažem link ka članku iz 2009. godine:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/857...osi-jug-Srbije

nije tačno da nikoga nije briga za osiromašeni uranijum, ali je tačno da se tu ne može mnogo, jer je šteta odavno počinjena i ne treba nama niko iz hrvatske da govori kako ćemo da umremo i u kojoj količini...što ta ista vedrana nije pričala o istrebljenju srba u hrvatskoj...nego nam prosipa ''mudrost'' spočitavajući nam da smo beslovesne budale?
što volim te salonske umetnike, koji su oštri na jeziku samo kad ti dođu u goste....i one koji se osećaju krivim kad slušaju vedranu, jer je ..zaboga...tak pametna :huh:

Šta je, zapravo, osiromašeni uranijum? To je proizvod dobijen preradom iskopane rude uranijuma. Većina radioaktivnih izotopa vadi se iz rude da bi se upotrebili za nuklearno oružje i atomske elektrane. Ono što ostane je manje radioaktivni izotop 238, odnosno osiromašeni uranijum. Gotovo je dva puta gušći od olova i zapaljiv je pri udaru, što ga čini krajnje efektivnim u probijanju oklopa.
Vojni stručnjaci su početkom sedamdesetih godina počeli da ugrađuju osiromašeni uranijum u zrna i vrhove konvencionalnih, nenuklearnih projektila, granata i metaka. Svaki projektil ima oko 350 grama osiromašenog uranijuma, i taj deo oružja se zove "penetrator". Kada uranijumski "penetrator" pogodi tenk, "penetrator" i oklop delimično omekšaju pod pritiskom. Prema plastičnom opisu koji dolazi iz Pentagona, projektil s osiromašenim uranijumom prolazi kroz tenk kao "zagrejan nož kroz puter".
O razmerama opasnosti koju predstavlja osiromašeni uranijum ima nesuglasica. Ali stručnjaci se slažu u tome da se svaki otrovni i radiološki rizik uvećava zbog osobine osiromašenog uranijuma da se pri udaru razveje u finu prašinu koja dugo ostaje u prirodi ili telu.

"Samo jedna jedina čestica osiromašenog uranijuma u limfnim čvorovima može da razori ceo imunološki sistem", izjavio je doktor Rodžer Kogil na londonskoj konferenciji posvećenoj vezi osiromašenog uranijuma i kanceroznih oboljenja u Iraku.

Priče da je Nato koristio oružje s osiromašenim uranijumom prilikom bombardovanja Srbije pojavile su se u javnosti samo nekoliko dana od otpočinjanja rata, ali su ovakve informacije na Zapadu tretirane kao "propaganda Beograda". Međutim, kada je utvrđeno da je na desetine vojnika Kfora koji su služili na Kosovu obolelo od leukemije i drugih oblika raka.
Predstavnici Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu čovekove okoline posetili su jedanaest mesta koja su najvećim delom pod kontrolom italijanskog i nemačkog kontingenta na Kosmetu. Od tih jedanaest, povišenu radijaciju zabeležili su na osam mesta, a činjenica je i da četiri godine od završetka bombardovanja, na terenu još možete pronaći delove radioaktivne municije.

Medicinske posledice osiromasenog uranijuma

Dr. Helen Kaldikot

30. oktobra 1943, stariji naucnik Menhetn projekta – S-1 Izvrsni odbor na temu "Upotreba radioaktivnih materijala kao vojno oruzje" – u pismu upucenom Generalu Lesliju Gruvsu, postulirao je da ce inhalacija uranijuma biti pracena "bronhijalnom iritacijom koja sledi u roku od nekoliko sati do nekoliko dana"…. Produkti koji emituju beta zracenje bi mogli doci u gastrointestinalni trakt putem zagadjene vode, hrane, ili vazduha.Iz vazduha bi dospele na sluzokozu nosa, bronhije grla, itd. Stomak, slepo crevo i rektum, gde sadrzaj ostaje duze vremena nego drugde ce najverovatnije oboleti. Moguce je pretpostaviti da moze doci do stvaranja cireva i perforacija creva za kojima sledi smrt.…" I tako dalje.


Kao da su opisivali neka akutna medicinska oboljenja koje su iskusili veterani Zalivskog rata nakon izlaganja osiromasenom uranijumu, OU, koji sad zagadjuje bivsa bojna polja Zalivskog rata i Balkana – i u stvar jesu, iako OU ima pola radioaktivnosti prirodnog uranijuma gore opisanog.


OU je u stvari uranijum 238, ono sto ostane posto se fisioni element uranijum 235 izvuce iz rude i koristi kao gorivo za oruzje i nuklearne reaktore. 700,000 tona ovog odbacenog radioaktivnog materijala je akumulirano za proslih 60 godina sirom Sjedinjenih Drzava dok americka vojska nije otkrila da je vredan. Gotovo dvaput vece gustine od olova, prolazi kroz oklop tenkova kao vruc noz kroz buter. Posto je bio besplatan i u velikim kolicinama, meci i granate od osiromasenog uranijuma bi bile jeftine za prizvodnju. Ali uranijum 238 ima opasne osobine. On je piroforican, bukne u plamen kada pogodi tenkove pri velikim brzinama. Vatra oksiduje uranijum, i do 70% se pretvara u mikroskopske aerosolizovane cestice koje mogu dospeti u male plucne kanale gde mogu ostati mnogo godina.


Zato sto uranijum 238 i njegovi produkti raspadanja emituju i alfa i beta zracenje, kao karcinogeni mogu osteti celije pluca, kostiju, bubrega, prostate, creva i mozga izazivajuci rak u tim organima, kao sto su zakljucili posle pregleda US radnika sa uranijumom koje je sprovelo Ministarstvo Energije. Posle inhalacije se rastvara i prenosi iz pluca u druge organe, ukljucujuci jetru, salo i misice. Na kraju se izlucuje kroz bubrege gde, posto je teski metal, dovodi do nefritisa, hronicne bolesti bubrega. Proucavanjem veterana iz Zalivskog Rata je pronadjeno da izlucuju uranium 238 u svom urinu i semenoj tecnosti. Procenjeno je oko 300,000 US veterana bilo izlozeno inhaliranom osiromasnom uranijumu.


Za decu u Iraku – gde je preko 300 tona OU u upotrebljenim granatama i aerosolizovanom prahu ostalo iza Saveznika – je javljeno da imaju veci procenat malignosti i urodjene nakaznosti nego sto je normalno. Slicni izvestaji dolaze iz bolnica iz Bosne i sa Kosova, dok neka proucavanja dece Americkih veterana izgleda da pokazuju veci nego normalan procenat urodjenih mana.


Ministarstvo Energije Sjedinjenih Drzava je nedavno priznalo da je kontaminirani uranijum preradjen iz vojnih reaktora izmesan sa "cistim" OU u fabrici "Paducah Gaseous Diffusion" u Paducahu, Kentaki. Ovaj kontaminirani uranijum sadrzi tragove neptunijuma, plutonijuma i uranijuma 236 – elemenata koji su hiljadama puta karcinogeniji nego uranijujm. .

Uranijum 238 ima poluzivot od 4,5 milijardi godina, dok neptunijum 237 i plutonijum 239 koji su mnogostruko karcinogeniji od uranijuma, imaju poluzivote od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina. Znaci, Irak, Kuvajt, Bosna i Kosovo su kontaminirani karcinogenim radioaktivnim elementima zauvek. I zato sto je latentni period kacinogeneze – vreme inkubacije malignosti, od 5 do 50 godina, skoro je sigurno da su malignosti koje su prijavljene u Nato trupama i mirotvorcima koji su sluzili na Balkanu i kod Americkih vojnika i njihovih saveznika koji su sluzili u Zalivu, kao i civila koji zive u tim zemljama, samo vrh ledenog brega.


Reference: Britanska & Evropska stampa
Pentagonovi dokumenti
Podaci o raku kod radnika sa uranijumom u postrojenjima Sjedinjenih Drzava