Prečice u umu

Prečice u umu - Tehnički termin za jednu od takvih dobro ukorenjenih
navika uma jeste “shema”. U najopštijem smislu, shema je skup načina na
koje um organizuje, skladišti i obavlja određeni zadatak. Sheme nam pomažu
da od haosa koji nas okružuje načinimo red. One dejstvuju dok um preuzima
obilje fizičkih signala koji dopiru do oka ili uha i od njih stvara neki smisao.

Značajno je da one takođe utiču na to šta će naša pažnja odabrati kao bitno, a
šta će odbaciti kao irelevantno – drugim rečima, sheme određuju šta odlazi u
onaj nevidljivi mentalni pregradak, a šta pod sjajno svetlo naše svesnosti.

One nam obezbeđuju i okvir za objašnjenje šta je to što smo opazili i na
koji način planiramo da reagujemo na to. Tako posedujemo shemu za, recimo,
to kako da vozimo bicikl ili šta treba da uradimo da bismo rezervisali avionsku
kartu. Sheme su mentalni modeli našeg iskustva. Kada pomislimo na to
šta sve treba uraditi da bismo kupili avionsku kartu, mi se tada pozivamo na
model koji uključuje naše znanje o avionskim kompanijama i njihovom redu
letenja, kreditnim karticama, korišćenju telefona, kako da pronađemo karte
sa popustom i mnogo toga drugog. Ta mentalna mapa govori nam šta sve treba
da uradimo kako bi svi ti elementi funkcionisali bez problema, a mi se na
kraju našli na odredištu koje smo planirali.

Ovakvi modeli su ključno mentalno sredstvo za navigaciju kroz jedan
kompleksan svet. Vrlo često ih koristimo – zapravo ih uvek iznova testiramo
– tako da kada ih posle prvih nekoliko pokušaja naučimo i počnemo da primenjujemo
neki od njih, ne moramo o tome više mnogo ili uopšte da razmišljamo.

Kako učimo novu mentalnu naviku – recimo, kako da koristimo novi
kompjuterski program – one zone u kojima mozak formira tu naviku vrlo su
aktivne i troše mnogo energije da se nervno kolo te navike poveže i izgradi.
No, kada smo jednom njome ovladali, isti ti delovi mozga troše vrlo malo
energije da bi je izvršavali – sem ako, slično meni, i vama nedostaju mentalne
strukture za razumevanje kompjutera! Kada mentalna navika postane automatska,
naš um samo vrti odgovarajuću shemu za ono što treba da odradi, ne
ulaže nikakvu dodatnu energiju u taj napor. A nova shema biva uskladištena
u onaj nevidljivi mentalni pregradak.

Ogroman broj shema su efikasne prečice u umu. Dobar deo te efikasnosti
zahvaljuju činjenici da dok ih izvršavamo ne moramo da na njih obraćamo
pažnju. Jednostavno počnu da dejstvuju, pomažući nam da upravljamo svojim
životom nalik hordi nevidljivih, ali uvek na oprezu i beskrajno moćnih vilenjaka
koji anticipiraju svaki naš mig i obavljaju sve što je neophodno, a da mi
ne moramo oko toga da lupamo glavu.

No, kada dođe do jedne posebne kategorije – shema koje upravljaju našim
emocionalnim navikama – mogu se javiti problemi. U području emocija,
većina shema nam pomaže, ali neke mogu biti i kontraproduktivne, čak samorazarajuće.
U takvim slučajevima dešava se da ponavljamo isti obrazac za
koji ćemo možda kasnije uvideti da nas nigde ne vodi, ali se tada već osećamo
nemoćnim da ga izmenimo. Nekako se dogodi da uopšte ne razmišljamo da
postoje i neke alternative. Takve samorazarajuće sheme uklapaju se u ono
što budistički monah Ađan Amaro označava kao “inerciju navike zbog koje je
najverovatnije da ćemo istu stvar uvek iznova činiti, iako su njezine posledice
bolne.”

Od svih mentalnih navika možda su emocionalno najnabijeniji oni modeli
stvarnosti koji se odnose na to kako razmišljamo i osećamo sami sebe i
ljude u svom okruženju. Te sheme boje i omeđuju najintimniju teritoriju u
našem životu. Kada su ta sočiva u našem umu jasna i precizna, tada je takva i
naša percepcija samih sebe i drugih. Međutim, kada su ovi modeli stvarnosti
iskrivljeni, nevolje počnu da iskrsavaju.

Emocionalna alhemija - Tara Benet Goleman