Ostrvo Tasmanija je nekad bilo deo australijskog kontinenta, ali je pre oko
dvanaest hiljada godina nivo mora porastao i od Tasmanije načinio ostrvo.
http://razbibriga.net/imported/2011/06/smc19v-1.jpg
Printable View
Ostrvo Tasmanija je nekad bilo deo australijskog kontinenta, ali je pre oko
dvanaest hiljada godina nivo mora porastao i od Tasmanije načinio ostrvo.
http://razbibriga.net/imported/2011/06/smc19v-1.jpg
Najviša temperatura koja je ikad zabeležena bila je u Saharskoj pustinji kod grada
Azizija (Libija). Na dan 13. 9. 1922. godine, živa u termometru se popela na 57,7 Celzijusovih stepeni.
Ova temperatura je toliko visoka da se u pesku može ispržiti jaje. Nasuprot ovome, najniža izmerena
temperatura je bila -92,7 Celzijusovih stepeni. Ova temperatura je zabeležena 20km od Južnog pola.
Za najmanju državu na svetu se ponegde smatra Red malteskih vitezova, čiji Veliki majstor ima svoje
sediste na jednom od sedam rimskih brežuljaka. Njegova rezidencija – Vila del Priorato di Malta –
se proteže na 1,2 hektara, a ovaj Red ima čak i predstavnike u nekim državama, koji uživaju
diplomatski imunitet.
Korzika
http://razbibriga.net/clear.gif
Korzika je treće najveće ostrvo u Sredozemnom moru, poznata je kao ostrvo brojnih lepota. Njen
najvisi vrh je Cintu, visok 2 170 metara. Na Korzici se svake godine odvija svetsko prvenstvo u reliju.
Reč je o veoma napornoj i opasnoj automobilskoj trci po uskim putevima punim krivina, iznad ambisa.
Poznat je po nazivu ,,reli 10.000 okuka''.
U gradu Ajacio, na zapadnoj obali Korzike, rodio se Napoleon I Bonaparta. Bio je car i omiljeni
francuski general, ai danas vazi za jednu od najvećih francuskih istorijskih licnosti. Pod njegovom
komandom Francuska je nekoliko godina vladala velikim delom Evrope. Najneobičnija i izuzetno
prirodna znamenitost na Korzici je Le Kalans. To je velicanstven planinski deo sa džinovskim granitnim
pećinama koje se spuštaju u more. Posebnost je njihova boja koja se preko dana menja od
narandzaste do crvene.
http://razbibriga.net/imported/2011/06/5KHZD00Z-1.jpg
Naselje sa najdužim imenom
Lanferpulgvingilgogerihverndrobulantisiliogogogoh
Ovo je selo u Velsu koje drži titulu naselja sa najdužim imenom na teritoriji Velike Britanije,
Evrope, a mnogi veruju, i sveta. Mještani ovog sela, bez po muke, u dahu, izgovore ime sela,
koje je dugačko 58 slova.
Značenje imena sela je: "Crkva svete Marije u dolini belih kestenova kod brzog vira crkve
svetog Tisilija sa crvenom pećinom". Originalni naziv sela su meštani, tokom 19. vijeka,
promenili s ciljem privlačenja pažnje turista.
Naučnici pronašli delove megakontinenta Gondvane
Sidnej 17.11.2011. Tanjug
Dva "ostrva" pronađena su u međunarodnim vodama, 1.600 kilometara od Australije tokom prošlomesečnog istraživačkog putovanja.
Njihove stene sadrže fosile bića koja su živela u plitkim vodama što znači da su u jednom trenutku bili deo kontinenta u ili iznad nivoa mora i da nisu stvoreni podvodnom vuklanskom aktivnošću, rekla je geofizičar sa sidnejskog univerziteta Džo Vitaker.
Ona je pronalazak megakontinenta nazvala uzbudljivim otkrićem koji bi mogao da pruži neke odgovore na pitanja kako su se od Gondvane stvorile današnja Australija, Antarktik i Indija pre 80 do 130 miliona godina.
Vitaker je rekla i da je ona naročito zainteresovana za istraživanje prvog pomeranja Indije ka severozapadu, a potom oštro ka severu gde se njena severoistočna obala kojom je nekada bila spojena sa Australijom, sudarila sa Evroazijom formiravši Himalaje.
"Imamo prilično dobru ideju odakle potiču ti kontinenti, ali ne znamo ništa precizno. Istočni Indijski okean je jedan od najmanje istraženih svetskih okeana kada je reč o tektonskim poremećajima", rekla je ona Frans presu.
"Sada ćemo moći da vidimo kako se Indija odvojila od Australije i udarila u Evroaziju".
Delovi peščara i granita izbušenih iz jedne stene jednog od ostrva koje se nalazi na dubini od oko 2.000 metara još uvek nisu datirani, ali stručnjaci veruju da su stari oko milijardu godina.
Stene će biti upoređene sa uzorcima uzetim sa zapadne obale Australije kako bi se utvrdilo kako su se ostrva odvojila. Slično upoređivanje neće biti moguće sa Indijom, jer je relevantna obala sada "udarila negde u Himalaje", objasnila je Vitakerova.
Ona je rekla i da je otkriće fosila bila velika sreća s ozbirom na veliki prostor na kome su radili.
"Radujemo se što smo dobili neke dobre uzorke i jasne isečke kontinentalnih stena koje pokazuju da su ostrva delovi Gondvane koji su ostali nakon što se Indija odvojila od Australije", rekla je ona.
Teorija o tektonskom pomeranju ploča relativno je mlada nauka koja je priznata tek sredinom 1950-ih i stručnjaci i dalje pokušavaju da utvrde šta je dovelo do toga da se kontinenti pomeraju i menjaju pravce, dodala je ona.
Australija se godišnje pomera ka severu brzinom od oko sedam centimetara, dok se Antarktik, sa druge strane, uopšte ne pomera i Vitakerova smatra da su otkrića poput ostrva Gondvane ključna za razumevanje toga.
Podvodni vulkan južno od španskih Kanarskih ostrva, čija erupcija traje već nekoliko meseci, polako stvara formaciju koja bi mogla postati novo Kanarsko ostrvo - ili produžetak nekog od već postojećih. Na sniku koji je na napravljen 13. februara vidi se kako pepeo i gasovi isplivavaju na površinu mora.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Snimak NASA pokazuje nastajanje ostrva
Sivi kružić na sredini fotografije predstavlja centar erupcije i lokaciju budućeg najmlađeg evropskog ostrva. Svetliji deo mora je zasićen pepelom i gasovima iz podmorskog vulkana.
Novo ostrvo će se nalaziti oko 5 kilometara južno od El Hijera, namanjeg od ukupno sedam kanarskih ostrva, a oko 100 kilometara od najnaseljenijeg među ovim ostrvima - Tenerifa.
Ono što je za posmatrače živopisan spektakl, za lokalno stanovništvo je, međutim, katastrofa koja im ugrožava izvor prihoda. Vulkan ispod površine mora bljuje gasove i usijanu lavu koja se polako hladi, ali tokom tog procesa u moru oko vulkana strada sav život.
- Ova zelena mrlja u moru je mrtva zona. Tu je sve mrtvo, Nema ribarenja, nema škola ronjenja, nema turista, samo mrtve ribe plutaju površinom - snuždeno kaže jedan od ribara sa El Hijera.
Uprkos brojnim istraživačima, snimateljima i radoznalcima koje je privuklo ovo čudo prirode, broj turista je zaista manji nego obično, što za stanovištvo koje živi od turizma i ribarenja nije prijatno.
Nučnici kažu da je sadašnja erupcija samo nastavak erupcija u kojima su tokom dužeg vremenskog perioda nastajala ostala Kanarska ostrva, pa i očigledan dokaz da je taj proces još uvek u toku.
http://www.youtube.com/watch?feature...;v=sf3febwOpTM
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/307406...vropsko-ostrvo
Leži li ključ života na Marsu u novootkrivenom jezeru Vostok na Antarktici?
Nakon pronalaska jezera Vostok pod antarktičkim ledom, znanstvenici sada tragaju za nepoznatim oblicima života u njemu.
Nakon što su ruski znanstvenici otkrili slatkovodno jezero Vostok skriveno na 3768 metara dubine ispod čvrstog ledenog pokrova Zemljina Južnog pola započela je utrka u otkrivanju starih ili novih oblika života u jezeru prilagođenih iznimno hladnim uvjetima bez sunčeve svijetlosti, a kojim bi se moglo doći do novih saznanja o evoluciji.
Znanstvenici iz SAD-a i Velike Britanije u toj utrci za petama su ruskim kolegama te su uvjereni da će svojom naprednijom tehnologijom prije stići do odgovora o tajanstvenom jezeru skrivenom 20 milijuna godina.
Vjeruju da će, ako uspiju pronaći život u mraku i omotanom ledom, to biti najbolji dokaz kako život može postojati i na drugim planetima, poput Marsa, Jupiterovog mjeseca Europa ili Saturnovog satelita Enceladusa.
(Agencija VLM)
Izvor: www.znanost.com
Najstariji i ujedno i najveći krater na Zemlji otkriven je na Grenlandu, saopštili su naučnici.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
- Smatra se da je krater nastao pre oko tri milijarde godina – izjavio je danski istraživač Adam Gard. Krater je sada širine oko 100 kilometara, ali pre nego što je erodirao verovatno je imao 500 kilometara u širini.
Tim naučnika izračunao je da je krater najverovatnije stvorio udar meteorita, širokog 30 kilometara koji bi, kad bi danas udario našu planetu, izbrisao sav život na kopnu. Do sada je najstariji, takođe i najveći poznati krater na Zemlji bio Vredefort, u Južnoj Africi. Vredefort je star oko dve milijarde godina, a širok oko 300 kilometara.
Na našoj planeti do sada je otkriveno oko 180 kratera nastalih od udara meteorite, a skoro jedna trećina njih sadrži značajne naslage metala. Naučnici smatraju da je na Zemlji pre oko tri-četiri milijarde godina bilo mnogo više kratera, kada planeta nije imala zaštitni atmosferski omotač.
izvor: www.blic.rs
Sokotra
Izolovana Sokotra, 350 kilometara od kopna Jemena, dom je čitavom spektru neobičnih biljaka i životinja koje su na jedinstven način prilagođene ovom vrućem, surovom i vetrovitom ostrvu.
https://encrypted-tbn1.gstatic.com/i...r5rdBKeSreAAnj
http://www.princip.info/wp-content/u...3a8-s6-c30.jpg
https://encrypted-tbn3.gstatic.com/i...2xub8XdXGDZ1Xe
Neverovatno otkriće: Naučnici prvi put snimili razgovor dva delfina
http://www.nationalgeographic.rs/thu...=article_large
Nakon višedecenijskog istraživanja ovih morskih sisara, naučnici su konačno zabeležili razgovor delfina čime su potvrdili njihovu superiornu inteligenciju.
Uočeno je da je par morskih sisara proizvodio kratke, oštre zvukove i vibracije kako bi oformili reči što u teoriji znači da su pokušali da izgrade rečenice kako bi komunicirali jedni s drugima, piše Daily Mail.
Veliki zaokret u dosadašnjim istraživanjima, koji je objavljen u časopisu Mathematics and Physics, dogodio se kada su naučnici razvili podvodni mikrofon, koji je dizajniran isključivo da zabeleži promene,
U toku istraživanja su posmatrana dva crnomorska delfina Yasha i Yana i sve vreme se čekalo da oforme rečenice pre nego što ih izgovore.
Ovaj jezik pokazuje sve karakteristike koje su zastupljene u ljudskom govornom jeziku, što ukazuje na visok nivo inteligencije i svesti kod delfina.
Delfini imaju veći mozak od mnogih sisara, a ideju da delfini poseduju supeiornu inteligenciju je razvio još neurolog Džon Lili 1950-ih godina.
Nakon nekoliko eksperimenata, Lili se uverio da delfini imaju sposobnost govora poput ljudi i pokušao je da uspostavi kontak s ovim morskim sisarima.
Delfini oformljavaju svoje grupice delfina, mogu da se prepoznaju u ogledalu, saosećaju, plaše i vole - baš kao i ljudska bića.
izvor:nacionalna geografija
Pariz sa Ajfelovog tornja
https://pbs.twimg.com/media/C9ui7T8XgAAbyU6.jpg
Arktička lisica
https://pbs.twimg.com/media/C9zQzkLV0AAYI94.jpg
Crvena panda
https://www.youtube.com/watch?v=HRwiPJkm1WE