О пореклу назива
О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али
ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак
слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и
рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су
поштовање светог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели са собом немачки католички
рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење
се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара
иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не
треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он
ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на
православце и католике. Међутим треба имати у виду да су у Полабљу где је
такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена црквама
посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања
старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј.
код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код
Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се
поштује више као народни празник Видовдан. Видовдан је фиксни празник који
Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду (лат. Sanctus
Vitus, у преводу са латинског свети Витус, т. ј. свети Вид), а сам култ св. Вида је
био врло јак на Јадранском приморју. И данас на Јадранском приморју постоје
топоними и храмови који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке
(итал. Fiume, у преводу са италијанског река(на ијекавском говору ријека)) која
Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да
званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због
разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година
чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава
јулијанског, а не грегоријанског календара).
:dijenek:
