Где смо све тражили себе?

Некада давно сва људска бића била су богови, али су тако злоупотребили то своје
божанство да је врховни бог Брама одлучио да им га одузме и сакрије га тамо где
га нико неће наћи. Али, питање је било где сакрити њихово божанство. Зато је
Брама сазвао Савет богова да би му они помогли да одлучи. ‘’Хајде да га закопамо
дубоко у земљу,’’ рекоше богови. Брама одговори: ‘’Не, то не ваља, јер ће људи
копати земљу и наћиће га’’. Онда богови предложише: ‘’Да га потопимо у најдубљи
океан?’’ Брама се није сложио: ‘’Не, ни тамо’’, рече, ‘’јер ће они научити да зароне у
океан и наћи ће га’’. Богови ће на то: ‘’ А, да га однесемо на највиши врх планине и
тамо сакријемо?’’ Али, Брама је и овог пута одговорио: ‘’Не, ни то није добро, јер ће
се временом попети на сваку планину и опет ће преузети своје божанство’’.

Онда су богови одустали и рекли: ‘’Не знамо где да га сакријемо пошто, изгледа ни
на земљи ни у мору нема места до ког људска бића неће стићи.’’ Брама је дуго
размишљао, а онда је рекао: ‘’Ево шта ћемо: Сакрићемо њихово божанство у
најдубљи део њиховог властитог бића, јер људи се никада неће сетити ту да га
траже.’’ Сви су се богови сложили, да је то савршено скровиште, те тако учинише.

И од тог времена људи су прошли земљу уздуж и попреко, копали, ронили, пели се
и истраживали тражећи нешто што, је већ било у њима.

Индијска народна прича

:hm: интересантно...

koliko je ova prica narodna.. toliko je i istinita.

Ne bih mozda rekla da ''trazi neko sebe'' i da lunja okolo,kao u mraku u potraz

pre da ono sto vec prepoznajes i nosis sa sobom iznutra ti pomaze da ''nadjes '' ono sto je vec u tebi.