Митра и митраизам

Одредница из Лексикона религија и митова древне Европе, саставили Александрина Цермановић-Кузмановић и Драгослав Срејовић, Савремена администрација, Београд, 1992.

(Mithras), персијско божанство светлости, поштовано у целој Римској Империји.
Митраистичка религија се заснива на дуалистичком учењу маздаизма о сталној борби
између принципа добра (Ахура Мазда) и зла (Ариман).

Као што небеска светлост извире из огромног каменог свода који наткриљује Земљу,
тако се и Митра рађа из стене. Већ при рођењу пастири му указују поштовање, а уз
њега се налазе бакљоноше (дадофори), и то један с подигнутом (Каутес) и један са
спуштеном бакљом (Каутопатес). Неки причају да је Ахура Мазда обљубио рођену
мајку и да је тако зачет Митра. Одмах по рођењу, Митра се хранио плодовима
(смоквама) и ставио је на главу фригијску капу, а у руке је узео нож, лук и стреле.
Први његов подвиг била је борба са богом Сунца. Митра је однео победу, али се
измирио са својим противником. Затим се борио са дивљим биком. Митра је савладао
животињу и однео је на леђима у своју пећину. Кад је бик успео да побегне, бог
Сунца је послао Митри гаврана, с поруком да бика поново ухвати и да га убије.

Уз помоћ свог пса, Митра је нашао бика и савладао га. Из тела убијене животиње
никле су биљке, из њене коштане сржи или репа израсло је жито, а из крви – винова
лоза. Зао дух је послао нечисте силе да спрече то настајање живота: змија је
покушала да попије крв, а шкорпион је напао гениталије бика и настојао да отрује
божанско семе. Сви ти покушаји су осујећени и из пречишћеног семена настале су
разне животиње. Истовремено су постали и први људи. Тада је Ариман, господар
злих демона, послао на Земљу сушу, али је Митра успео да ударцем стреле о стену
отвори извор. Кад је наступио велики потоп, човек кога су одабрали богови,
изградио је лађу и спасао се од те несреће. Ариман је тада покушао да уништи људе
помоћу велике ватре, али у томе није успео, јер је Митра штитио цео људски род и
посредовао између највишег бога и људи. Тим догађајима завршен је Митрин
земаљски живот. Пошто се на гозби опростио од својих верника, Митра је ушао у
Сунчеве кочије и, преко Океана, који је узалуд тежио да га прогута, отишао је
боговима.

У Митрином култу повезани су основни елементи света – вода, ватра, земља и ваздух.
Под халдејским утицајем, у култ Митре су уведени знаци Зодијака, седам планета,
као и Сол и Луна. Својим верницима Митра поставља законе високе моралности и од
њих захтева највећу чистоћу, аскезу и чедност, а заузврат им обећава лепши живот
после смрти, поновно рађање и васкрсење. Као што душа при рађању силази на
Земљу преко седам сфера, тако се она после смрти истим путем враћа на небо. Сам
Митра одводи душе на други свет, суди им и даје пиће бесмртности, напитак
справљен од вина и крви прабика.

Митрина култна места налазе се углавном у природним или вештачким пећинама, крај
извора или бунара. Митрини верници су крштавани. Увођење у мистерије састојало
се из више ступњева посвећења: Гавран (Corax), Млада (Nymphus), Војник (Miles), Лав
(Leo), Персијанац (Perses), Сунчев гласник (Heliodromus) и Отац (Pater). Жене су биле
искључене из Митриног култа.

Због одбојности према свему што је персијско, Митрина религија није била
прихваћена у Грчкој. Тек у време Римског Царства, од времена Веспазијана, Митрин
култ захватио је цео антички свет. Култ персијског бога ширили су по градовима
трговци са Истока, а у граничним подручјима – Оријенталци у римским легијама.
Присталице Митрине религије били су и робови, као и ослобођеници. Његов култ
достигао је врхунац средином III века. Већ у другој половини II века прихватили су
га и највиши слојеви римског друштва. Император Комод био је посвећен у Митрине
мистерије. У Карнунтуму је нађен натпис из кога се види да су Диоклецијан, Галерије
и Лициније обновили Митрино светилиште.

У свим деловима Римског Царства откривени су споменици на којима су приказане
разне сцене из мита о Митри: космогонија, први Митрини подвизи, борба и измирење
са Солом и сцена убијања бика (тауроктонијум).