Крађа туђег времена - Имате ли обичај да касните?

Аутор: Мирјана Огњановић

Чекај, чекај ме... Неке особе касне јер можда и не желе да стигну на време.
У ствари, уопште не желе да стигну тамо где су рекли да ће стићи!


Као што је познато, постоје људи који стално касне. Једноставно речено, нису у
стању да дођу на време, без обзира на то да ли је реч о састанку, доласку у
школу, на посао, или одласку на далеко путовање. Чињеница да ће због тога бити
кажњени, на овај или онај начин, неће их уплашити. Па шта ако им пропадне скупа
авионска карта, ако добију „неоправдани” у дневнику, ако се суоче с бесном
девојком!? Наставиће по старом: да касне.

С људима који стално стижу са закашњењем није се лако дружити. Својим
кашњењем они као да показују да не поштују друге, тачније, туђе време. Стиче се
утисак да то чине управо они који га највише имају! Да ли је, дакле, реч о
безобзирним особама?

Чини се да ствар није баш тако једноставна. Додуше, понекад је узрок кашњењу
само питање лоше распоређеног времена, али има и другачијих, сложенијих
примера. Поједини људи касне јер можда и не желе да стигну на време. У ствари,
не желе уопште да стигну тамо где су рекли да ће стићи! Кашњењем само одлажу
тренутак доласка на нежељено место, односно сусрет с особом коју из неког
разлога не би да сретну.

Ипак, ево и неколико корисних савета за оне који су првенствено лоше
распоредили време и обавезе. Јер, како је рекао енглески филозоф Френсис
Бејкон, „изабрати време значи уштедети време”.

Донесимо одлуку да од сутра устајемо бар петнаест минута раније него обично.
Уколико нам то ремети одмор, онда пођимо раније на спавање!

Пре него што кренемо тамо где смо се упутили, немојмо се у последњем тренутку
враћати с врата намерни да погледамо да ли нам је неко послао електронску
поруку (а камоли да на ту пошту одговарамо). Немојмо да мењамо фризуру,
поправљамо шминку, укључимо машину за веш, јавимо се пријатељици и тако
даље. Једноставно, кренимо без одуговлачења.

Прорачунајмо колико нам је времена потребно да бисмо стигли до одредишта.
Поведимо рачуна о саобраћајној гужви, временским приликама и слично.

Као главни разлог кашњења, многи наводе чињеницу да нису у стању да нађу
неопходне предмете на изласку из куће. „Где су ми сада кључеви?”, чест је крик
што се отима из грла ових особа. Да би то избегли, кључеве, наочаре, новчаник,
књиге и слично треба раније припремити. Најбоље увече, пре одласка на спавање.
Исто важи и за одећу. На пример, чарапе су детаљ који често недостаје, разлог за
кашњење (ове су поцепане, ове су целе, али се не слажу и тако даље).

Међутим, уколико чланове породице оптужујемо за своје кашњење, онда је теже
доћи до срећног решења. Ако су родитељи, брат, сестра, муж или жена ти због
којих нисмо у стању да распоредимо сопствено време, онда би требало да
направимо неку врсту породичног распореда како бисмо, као у каквом слалому,
успели да у гужви пролетимо кроз купатило и кухињу, на брзину се умијемо,
доручкујемо или ручамо.

Ако применимо ове савете и опет нам се догоди да каснимо, враг је заиста однео
шалу. Требало би да размислимо да ли уопште желимо да идемо тамо где смо се
упутили. Људи који свакодневно касне на посао можда подсвесно желе да га
промене и не би било лоше да о томе озбиљно размисле.

Али, шта ако је реч о школи? Није никаква тајна да већина ђака не иде радо у
школу. Многи и касне. Посебно кад је у току испитивање или време писмених
задатака. Нема ту превеликог размишљања. Треба увече припремити ранац,
кључеве ставити у џеп, наочаре на сто, и што је брже могуће упутити се тамо где
треба да одемо. „Што се мора, није тешко”, каже једна поучна народна изрека.
Уосталом, у школи нас не чекају баш само љутити професори спремни
да „решетају” ђаке. У клупама су и наши најбољи пријатељи. Пожуримо да их што
пре сретнемо.

trudim se da stignem na vreme...tj. ne trudim se , nego stižem u 99% slučajeva. zaista su jako retke prilike da moram da javim da kasnim, a i to kašnjenje nije duže od 15 minuta.
doduše, samo jednom mi se desilo da zakasnim 40 minuta :rumenko: i sad me je još uvek sram zbog toga, kad se setim.
mislim da je kašnjenje loš manir i da na neki indirektan način govori o osobi koja kasni i o tome kako tretira osobu kod koje kasni.

Pa dobro, ako baš primetimo da neko svuda stiže na vreme, a samo kada smo mi u
pitanju kasni, onda to možemo da shvatimo i lično. Mada, ima osoba koje zaista svuda
kasne.

Ja nekako više volim ranije da stignem nego da kasnim. Što kažeš ti, baš mi neprijatno
bude kad zakasnim.

Ne pamtim kad sam zakasnio duže od 5 minuta, i to uglvanom zbog nekih objektivnih situacija (nepredvidjena saobraćajna gužva ili sl.) .... trudim se da stignem ranije ...... ne volim da čekam, a ono što ne volim da se meni radi ne radim ni drugima :nene:

uglavnom ne volim da kasnim.. to je eventualno koji minut.. nikad duze...
stizem ranije nego sto je vreme zakazano.. i ne volim da cekam...

Prilicno sam tolerantna ali o osobama koje konstantno, svuda kasne i kradu tudje vreme nemam ni malo lepo misljenje. Za mene je to cista nekultura i nepostovanje i nista od svega sto im padne na pamet kao izgovor ne prihvatam.
Svima se naravno desi, pa i meni da ponekad zakasnim(o) koji minut i to opravdavam ali non-stop http://razbibriga.net/imported/2011/...gif?1292867644

tacan sam ko nemac

ako zakasnim izvinem se zbog toga

Ja volim tacnost, cenim i tudje i svoje vreme. Ako zakasnim, izvinem se, i kazem da ja nikad ne kasnim. Medjutim u poslednje vreme, sve cesce to izgovaram, sto mi govori da ja u stvari stalno kasnim.

:lol: simpatično...

Kašnjenje je osobina koju niko od nas ne voli..da li je to samo loša navika ili nešto drugo?
Vjerovatno poznajemo one koji stalno,akutno kasne i uvijek smišljaju opravdanja.
Zbog čega je to tako:hm:
Da li se ljudi unesu u nešto pa loše procjenjuju vrijeme koje im treba ili su tek neodgovorni i neorganizovani?
Da li vi kasnite i kako podnosite kašnjenja drugih?

nije u pitanju losa procena vremena, vec bezobrazluk.. osobe koje stalno kasne nemaju razvijen osecaj odgovornosti..
mogu da razumem kada do kasnjenja dovedu nepredvidjene okolnosti, ali da ne predje u naviku.. mozda osobe koje konstantno kasne drze do toga da su vazne ako poslednje stignu i time skrecu paznju na sebe...? mada, kada se posmatra sa druge strane moze biti tumaceno i kao nepostovanje prema onome ko ceka...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Cruz

nije u pitanju losa procena vremena, vec bezobrazluk.. osobe koje stalno kasne nemaju razvijen osecaj odgovornosti..
mogu da razumem kada do kasnjenja dovedu nepredvidjene okolnosti, ali da ne predje u naviku.. mozda osobe koje konstantno kasne drze do toga da su vazne ako poslednje stignu i time skrecu paznju na sebe...? mada, kada se posmatra sa druge strane moze biti tumaceno i kao nepostovanje prema onome ko ceka...

---

svakako,ima onih koji kašnjenjem vole da skrenu pažnju na sebe,pokažu moć onih na koje se čeka i tu se slažemo cruz.
Ima i onih koji odgađuju iz straha od neuspjeha,nelagode ili slično..a ima i bezobrazluka odnosno bahatosti u takvim osobama..
U našoj kulturi nekako se toleriše 15 minuta kašnjenja.
U arapskoj kulturi recimo,i sat ,dva kašnjenja ne smatra se ničim lošim,ali u njemačkoj kulturi takvo ponašanje je nedopustivo i apsolutno neprihvatljivo.
U JApanu recimo,ni vozovi ne kasne..
Ima li sve ovo veze sa kulturološkim ?

naravno da ima, vidi se iz primera koje si navela.. neki se ponasaju nonsalantno i dolaze kad stignu, dok drugi drze do toga da budu tacni. ako govorimo o poslovnom svetu, kasnjenje ne bi trebalo i uglavnom se ne tolerise, smatra se da osobama (partnerima) koje zakasne nije stalo do ugovorenog posla, sto i jeste ispravno razmisljanje.

A da li je ispravo praštati odnosno tolerisati neku osobu koja stalno kasni? Ako joj mi praštamo,onda i ona prašta sebi..možemo li mi djelovati na te osobe tako da shvate da se trebaju mijenjati..
jedan moj primjer..
prije par godina,službeno sam išla u mostar sa jednom radnom kolegicom koja je hronično kasnila..upozoravala sam je desetine puta i ništa..čekajući je pred hotelom da krenemo nazad u Banjaluku..izgubila sam strpljenje i dala po gasu..u B.L je morala doći autobusom..
malo surovo,priznajem..ali nikad više nije zakasnila..

hahaha sad si me podsetila na mene :lol:
i ja imam drugaricu koja je hronicno kasnila, sto je mene dovodilo do ludila... tolerisala sam neko vreme, a onda jednostavno rekla da to ne moze vise tako i da ako namerava da nastavimo druzenje, mora svoju losu naviku da koriguje i veruj mi imalo je efekta.. danas je veoma odgovorna i ne kasni vise, cak dolazi i ranije od ugovorenog vremena.. znaci, odgovor bi bio: da, treba prastati, a i moguce je uticati da se losa navika promeni :)

:dada: znači,da ima lijeka za kašnjenje:)
generalno,u ovakvim slučajevima jedino sankcije pomažu kao kod nekih drugih loših navika..
evo,ja sam redovno znala voziti brže od dopuštenog..a onda su došli radari i kamerice..pa je neda platila kaznu..elem,kad te udari po džepu,navika brzo pređe u drugi obrazac ponašanja:)