Leonardo da Vinči

http://razbibriga.net/imported/2011/...rdo_self-1.jpg

Citiraj:

---

Leonardo di ser Pietro da Vinči poznat kao Leonardo da Vinči (ital. Leonardo da Vinci -
Leonardo di ser Piero da Vinci ; 15. april 1452 – 2. maj 1519) je bio italijanski renesansni arhitekta,
pronalazač, inženjer, vajar i slikar. Bio je opisan kao ideal „renesansnog čoveka“ i kao univerzalni
genije. Poznat je po svojim remek-delima, kao što su „Tajna večera“ i Mona Liza, a njegovi izumi se
danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu primenjivani u njegovo doba. Pomogao je razvoju
anatomije, astronomije, i građevinarstva.

Njegove slike se danas smatraju vrhunskim delima ovog „univerzalnog genija“ kako su ga često
nazivali. Bio je fasciniran misterijom ljudskog lica i mogućnošću čitanja „pokreta duše“ kroz pokrete i
izraze lica. Leonardov portret žene fjorentinskog zvaničnika toga vremena „Mona Liza“ nadaleko je
poznat po zagonetnom izrazu lica portretisane dame. Portret „Mona Liza“ je prvi psihološki portret
naslikan u istoriji te se zato daje toliki značaj ovom delu.

---

Vikipedija

E to bi bilo nešto zvanično, a o teorijama zavere i tajnim porukama skrivenim u slikama
izvolite reći šta znate.. :palac:

Pronađena dosad nepoznata slika Leonarda da Vinčija

24 sata

Reč je o slici na drvetu "Salvator Mundi" (Spasitelj sveta) koja prikazuje Isusa Hrista koji
u jednoj ruci drži globus dok drugom blagosilja i koja se smatra jednim od najznačajnijih
otkrića u umetnosti u poslednjih 100 godina.

Sliku su analizirali i autentifikovali stručnjaci Metropoliten muzeja u Njujorku koji su je
procenili na 200 miliona dolara.

- Slika je delovala kao kopija. Bila je u jako lošem stanju i delovala sablasno. Kada su sa
nje skinuti naknadni slojevi boje, pojavilo se originalno, izuzetno delikatno delo i svi smo
se složili da je to Leonardov rad - kazao je jedan od stručnjaka koji su je pregledali.

Slika ima veoma interesantnu istoriju. Njen prvi vlasnik bio je engleski kralj Čarls I, a
zatim njegov potomak Čarls II. Kasnije joj se gubi trag, da bi se ponovo pojavila u XIX
veku u vlasništvu Frensisa Kuka.

Godine 1958, prodata je na aukciji za svega 45 funti, ali kao delo Đovanija Boltrafija,
jednog od Da Vinčijevih učenika.

"Slavator Mundi", koja pomalo podseća na Mona Lizu, biće predstavljena zajedno sa
drugim delima slavnog italijanskog majstora u okviru izložbe pod naslovom "Leonardo da
Vinči, slikar na milanskom dvoru" koja će od 9. novembra biti priređena u Nacionalnoj
galeriji u Londonu.

http://razbibriga.net/clear.gif

http://razbibriga.net/clear.gif

http://razbibriga.net/imported/2011/...r20mundi-1.jpg

Свака слика има причу

Весна Софреновић


500 година загонетног осмеха

http://razbibriga.net/clear.gif

Загонетни осмех

У чему је тајна Мона Лизиног осмеха? То се никада поуздано неће знати. Можда
одговор лежи у позадини? Када се слика помно посматра, чини се да природа
насликана на левој страни „вуче” Мона Лизино око надоле, а призор на десној као да
друго око подиже нагоре. Те супротстављене силе сударају се на средини лица, па се
ствара утисак да углови Мона Лизиних усана благо подрхтавају. Да ли је то само
наговештај осмеха или ће се на њеним благо извијеним уснама тек појавити широки
осмех?

Крупан вез

http://razbibriga.net/clear.gif

Отвор хаљине краси вез у облику низа чворића и кружића. Пошто Леонардо ниједну
појединост на слици није урадио случајно, многи покушавају да проникну у значење
веза који је беспрекорно насликао.


Брдовито и бајковито

Уска и кривудава речица (или је то, можда, пут) која се пробија кроз каменита брда у
Леонардово доба симболично је означавала пут врлине и женске чедности. Огољена
природа, у којој готово да и нема наговештаја људског присуства, чест је мотив
Леонарда да Винчија који уметник користи и на слици „Богородица у пећини”.

Велики мајстор

Мона Лизина коса и вео на глави спајају се с позадином у сфумату - разливеним и
нежним тоновима, техници коју је Да Винчи толико усавршио да је још његовим
савременицима изгледала чудесно и нестварно. Наносио је у слојевима као паучина
танке глазуре тако да се чини да слика светли неким унутрашњим сјајем. Потези
четкице не виде се чак ни под рендгенским зрацима. Леонардо је дуго радио на овој
слици и од ње се, наводно, није раздвајао до краја живота. Чиме то Ђоконда зрачи
већ пет векова? Нико до краја није успео да спозна њену тајну?


Стубови

С обе стране слике појављује се овај необични и, на изглед непотребни, облик.
Верује се да је слика била уоквирена стубовима и да је Леонардо тиме првобитно
желео да нагласи да Мона Лиза седи у лођи - отвореној просторији с
надстрешницом. Даска на којој је Леонардо урадио овај портрет исечена је с обе
стране тако да су стубови нестали.

Рафаел

Овај цртеж који је италијански сликар Рафаел (1483-1520) урадио, вероватно, пошто
је видео Леонардов портрет подржава мишљење многих да су постојали стубови
исликани с обе стране Мона Лизиног портрета.


Ла Ђоконда

http://razbibriga.net/clear.gif

Ко је жена на портрету? Већини је позната као Мона (Мадона) Лиза (Елизабета) или
супруга Франческа ди Бартоломеа ди Занобија дел Ђоконда. Овај богати Фирентинац
наручио је 1503. године од Леонарда портрет своје младе и лепе супруге. Овај
портрет познат је, због њеног презимена, и као Ла Ђоконда, посебно у Да Винчијевој
родној Италији. Да Леонардо није, можда, урадио портрет љубавнице моћног
Ђулијана де Медичија? Уметник је највероватније почео да ради портрет супруге
неког богаташа, али је временом та слика за њега попримила већи значај. Мона Лиза
је постала симбол Жене и савршене лепоте.

Опуштено

Начин на који су насликане шаке и њихов положај само је један од детаља који
доприносе јединственој лепоти портрета. По положају руку види се не само да је
Мона Лиза опуштена, него те филигрански исликане шаке наглашавају и њену
отменост.

Кад се упореде с Мона Лизом, сви дотадашњи портрети изгледају укочено и
неприродно. Да Винчи је урадио нешто ново: млада жена је опуштена, у потпуно
природном положају.


Загасите боје

Због сувише ревносног чишћења слике, кожа Мона Лизе сва је у помало загаситим
тоновима. Иако се не зна које је тачно боје Леонардо користио, познато је да је, у
поређењу са својим савременицима, радио знатно тамнијим тоновима.

Пејзаж из маште

Ако погледате пажљиво, јасно је да у позадини постоје два различита пејзажа. На
оном са десне стране хоризонт је виши, нуди поглед из такозване птичје перспективе
и ни на који начин не би могао да се споји са природом коју је Леонардо насликао
на левој страни.


Без обрва

http://razbibriga.net/clear.gif

Питање које се намеће: зашто Мона Лиза нема обрва? Леонардо је, док је боја још
била влажна, исликао веђе, али кад је слика очишћена (верује се да су рестауратери
први пут на њој радили у 17. веку), оне су нестале. Да би се очистиле потамнеле
уљане боје на препарираној дасци, како тврде поједини историчари уметности,
рестауратори су употребили погрешну течност и обрве су се заувек изгубиле. Има и
оних који верују да их је велики мајстор намерно изоставио како би на тај начин још
више нагласио Мона Лизин продорни поглед.

Прозори душе

За Леонарда су очи „прозори човечјег тела кроз које се, као у огледалу, прелама све
што се око њега одиграва - он тако успева да спозна лепоту света, па душа може да
буде задовољна и спокојна што је затворена у тој људској тамници”.

Рукави

Постоји разлика између рукава и огртача немарно пребаченог преко Мона Лизиних
рамена. Док су набори на рукавима исликани ширим и грубљим потезима, шал је
урађен мекше и финије, што је била одлика Леонардовог каснијег раздобља. Можда
је и то доказ да портрет који је започео 1503. године Да Винчи није завршио све до
1510. Или га је, како је већ наговештено, радио до смрти?

Благ окрет

На наслон столице, паралелан са ивицом слике, Мона Лиза је немарно ослонила руку
и као да је благо окренула тело и главу према посматрачу.

Пустопоље

Једина назнака људског присуства на слици су пут и аквадукт. Негостољубива
природа, с наговештајем моћи природних сила.

Какву поруку крије ремек-дело?

Да Винчијева тајна

http://razbibriga.net/clear.gif

У гужви бискупа, монаха, убица, тајних удружења и знакова измишљених из
књижевних потреба један лик из „Да Винчијевог кода” писца Дена Брауна постоји и у
стварности. То је човек који поставља „уметничке дијагнозе”, односно, инжењер који
на уметничким делима примењује научне истраживачке поступке. Он се зове
Маурицио Серачини и живи у Фиренци.

Ден Браун у роману тврди да ће открити „сензационалне ствари” испод слоја боје
слике Леонарда да Винчија „Поклоњење мудраца” која је изложена у галерији Уфици
у Фиренци. Али, тај писац бестселера ни на једном месту у својој књизи не
објашњава шта је на тој слици открио тврдећи да су му челни људи Галерије
ускратили приступ Леонардовом ремек-делу и да су га чак склонили у депо, далеко
од очију посетилаца, што уопште није тачно.

Али, јесте истина да слика „Поклоњење мудраца” крије неке тајне поруке, изгледа
прилично непријатне католичкој цркви. Тако бар пише у италијанским новинама.

Инжењер Маурицио Серачини са својим колегама снимио је 2001. године
„Поклоњење мудраца” инфрацрвеном техником да би слој боје учинио „провидним” и
добио цртеж који је испод њега. И, што је тај рад више напредовао, постајало је све
очигледније да се цртеж разликује од слике у боји, то јест, боје којом је покривен.
Неко је то урадио у намери да „незгодне” појединости добро и заувек сакрије.

Уместо смирених призора мудраца са Истока који су, вођени звездом што је означила
рођење Исуса Христа, стигли у Јерусалим, затим у Витлејем да се Исусу и његовој
мајци Богородици поклоне и дете дарују, Леонардо је нацртао сцене крвавог боја,
запенушене коње у јеку борбе, једног слона и, чак, изградњу паганског,
многобожачког храма.

На свим приказима Поклоњења мудраца из 15. века, а то је био веома чест мотив
ликовних уметника, уобичајено је да се у позадини наслика храм у рушевинама чиме
се означава крај свих многобожачких и других веровања која је победило и у прах
претворило хришћанство, једина права вера.

Да ли је Леонардо цртањем храма у изградњи желео да означи свој противкатолички
став или се тиме само изјаснио као паганин, многобожац или незнабожац? То је знао
само он, а једини циљ науке био је да открије „сензационалну позадину” слике, а не
да чита и тумачи мисли одавно покојног генија. На основу овога што је нађено могу
да се праве само претпоставке.

Чињеница је да је слика „Поклоњење мудраца” обојена десетинама година после
настанка цртежа. Леонардо није хтео, стигао или имао времена да слику заврши и
иза њега остао је само цртеж. Непознатом уметнику неко је дао задатак да нанесе
боју и сакрије „јеретичке” (кривоверне) делове.

Мона Лиза у процентима

Загонетни осмех Да Винчијеве Мона Лизе ни после пет векова очигледно не престаје да
занима многе. Научници с Универзитета у Амстердаму хтели су да одгонетну и добију
тачан одговор на питање: којим расположењем одише Ђоконда? И, шта су закључили.
Осмех Мона Лизе састоји се од осамдесет три одсто среће, девет огорчења, а шест
одсто страха. А она преостала два процента? Научници тврде да је љутита. Како се
уопште дошло до ових резултата? Наравно, посебно смишљеним рачунарским
програмом који расположење неке особе одређује на основу црта његовог лица -
положаја усана, набора око очију, спуштених или подигнутих обрва.