Putin: SAD su planetarni parazit

Blic 02.08.2011

Premijer Rusije Vladimir Putin optužio je Sjedinjene Američke Države da žive preko svojih
mogućnosti "kao paraziti" globalne ekonomije i kazao da dominacija dolara predstavlja
pretnju finansijskim tržištima.

"Oni žive preko svojih mogućnosti i prebacuju deo tereta svojih problema na svetsku
ekonomiju", rekao je Putin tokom obilaska jednog omladinskog letnjeg kampa severno od
Moskve.

Predsednik SAD Barak Obama objavio je sinoć da su demokrate i republikanci postigli
dogovor o povećanju gornje granice zaduživanja države, kako bi se izbegao bankrot
zemlje i sprečio pad kreditnog rejtinga SAD sa maksimalnog nivoa AAA.

"Hvala Bogu što su bili dovoljno razumni i odgovorni da donesu izbalansiranu odluku",
rekao je Putin.

On je podsetio da Rusija drži značajnu količinu američkih državnih obveznica.

"Ako se u Americi desi sistemski kvar, svi će osetiti posledice. Države poput Rusije i Kine
drže značajan deo svojih rezervi u američkim hartijama od vrednosti. Rezerve treba da
postoje u drugim valutama", zaključio je ruski premijer.

Н. Радичевић
објављено: 02.08.2011

Пошиљке су спремне. Чекови вредни укупно 23 милијарде долара сутра ће, као и
сваког месеца, бити испоручени милионима америчких пензионера. Међутим, колико
у недељу пре подне то се тако није чинило јер је опасна игра натезања између
републиканаца и демократа у америчком Конгресу претила да гурне САД у технички
банкрот.

Договор између представника Демократске и Републиканске странке у америчком
Сенату и Представничком дому о подизању границе задуживања државе како би се
избегао претећи банкрот државне касе САД постигнут је у недељу касно увече, после
вишемесечног оштрог сукоба. Према очекивањима, закон ће бити усвојен у Сенату
Представничком дому, иако су незадовољство постигнутим договором досад
изразили присталице конзервативног покрета „Чајанка” и неки либерали.

Председник Барак Обама изјавио је да су челници Представничког дома и Сената
постигли договор о подизању границе задуживања земље са досадашња 14,3
билиона долара за додатна 2,4 билиона долара. Према његовим речима, у замену за
то америчка влада у наредних 10 година мора да смањи дефицит за исти тај износ.

Према договору, влада САД мора да се уштеди око 900 милијарди долара, док ће
бити успостављена и двостраначка комисија у америчком Конгресу, чији ће задатак
бити да размотри додатно смањење трошкова у износу од билион и по долара. Према
Обаминим речима, у преговорима о будућем смањењу трошкова ништа неће бити
недодирљиво, а подизање границе задуживања неће бити извршено брзо, како не би
постало проблем за крхку америчку економију.

САД су имале рок до 2. августа за постизање споразума о подизању границе
задуживања да би могле да наставе са отплатом својих кредита и избегну технички
банкрот.

Финансијска тржишта су након договора ипак одахнула, при чему је на азијским
берзама дошло до јачања долара и појефтињења злата, које у несигурним временима
представља безбедну инвестицију. Додуше, засад није извесно да ли ће Американци
овим договором успети да убеде и агенције за рејтинг да САД и даље заслужују
врхунски оцену рејтинга.

„Снижење рејтинга представљало би значајан ризик током наредних месеци, односно
остатка 2011. године. Агенције ће можда закључити да предложени план не иде
довољно далеко у смањењу дефицита и да и даље постоје ризици у примени
различитих фаза тог прелиминарног договора”, упозорио је Ентони Валери, стратешки
аналитичар фирме „ЛПЛ фајненшел”.

Економиста кинеске Комисије за национални развој и реформе Џу Баољенг изјавио је
да ће договор ублажити дугорочне стрепње инвеститора, али је истакао да ипак
очекује да ће кредитни рејтинг САД бити снижен, „зато што је смањење дефицита
сувише мало, што неће много помоћи одрживости њихове финансијске ситуације”.

Додуше, засад је неизвесно да ли ће Џон Бејнер, председавајући Представничког
дома у којем већину имају републиканци, успети да убеди и ултраконзервативне
конгресмене из покрета „Чајанка” да гласају за овај договор. Упркос томе што Бејнер
представља да се договор заснива само на смањењу трошкова и да је „одбачена
намера Беле куће да повећа порезе”, пажљивијом анализом споразума уочава се да
нови порези нису немогући. Наиме, специјална двостраначка комисија у америчком
Конгресу може, у одлучивању где „уштинути” трошкове и уштедети додатни билион и
по долара, одлучити да повећа порез.

Стога политичка „игранка” у САД није готова. Штавише, уколико буде усвојен
споразум у ова дома америчког Конгреса – она тек почиње.