Како Ñу Ñе покрÑтили РуÑи
Како Ñу Ñе покрÑтили Ð*уÑи
Ð*азбијте Перуна!
Светлана Ðенадовић
Ðегде око 866. године Ñтигну два руÑка кнеза, ÐÑколд и Дир, из Кијева на лаким
лађама и Ñ Ð±Ñ€Ð¾Ñ˜Ð½Ð¾Ð¼ поÑадом под Цариград. Дуго Ñу га опÑедали, али Ñе тврди град
добро бранио. ОпÑада је потрајала Ñве док Ñе није подигла бура и потопила њихове
лађе, те их Грци победе и заробе.
Кнезови незнабошци и њихова иÑто тако незнабожачка војÑка први пут је дошла у
додир Ñа хришћанÑким Ñветом, Ñа идејом хришћанÑтва и, што је можда најÑнажније
утицало на Ñтановнике мање развијене земље из које Ñу дошли, Ñ Ð²ÐµÐ»ÐµÐ»ÐµÐ¿Ð½Ð¸Ð¼
грађевинама богате Византије, међу којима Ñе издвајала црква Свете Софије,
БожанÑке мудроÑти. Подигнута у 6. веку за време цара ЈуÑтинијана, обложена
разнобојним мермером и блиÑтавим мозаицима, ремек-дело византијÑке архитектуре,
али и једно од најÑмелијих грађевинÑÐºÐ¸Ñ Ð¾Ñтварења уопште, нарочито Ñвојом
огромном куполом и обиљем разноврÑних украÑа зрачила је лепотом, богатÑтвом и
моћи византијÑког Ñвета.
Re: Како Ñу Ñе покрÑтили РуÑи
Први мученици
ЗанеÑени новим Ñазнањима, придошлице варвари примили Ñу крштење од тадашњег
патријарха Фотија и поÑтали први Ð*уÑи хришћани. Онда Ñу Ñе вратили у Ñвоју
отаџбину водећи Ñа Ñобом и једног епиÑкопа који је, како Ñу забележили грчки
хроничари, Ñа уÑпехом проповедао међу Ð*уÑима нову веру пошто је, на њихов позив,
бацио једно јеванђеље у ватру, а оно није изгорело, и тако их уверио у његово
божанÑко порекло.
ХришћанÑтво је у Ð*уÑији напредовало, нарочито у преÑтоници Кијеву где је већ
поÑтојала и Ñаборна црква, али Ñу и велики кнезови и велике маÑе народа оÑтале у
многобоштву. Тако је велики кнез Игор СвјатоÑлавич (912-945), који је Ñ Ð“Ñ€Ñ†Ð¸Ð¼Ð°
чеÑто водио рат и Ñклапао мир, до Ñмрти оÑтао у Ñвојој Ñтарој вери, али Ñе његова
удовица Олга, која је једно време била регенткиња, крÑтила 955. године у Цариграду
и добила име Јелена. Вративши Ñе у Ð*уÑију, трудила Ñе да тамо рашири хришћанÑтво,
али није уÑпела да наговори чак ни Ñвога Ñина СвјатоÑлава. И он и његов Ñин
Владимир, о коме поÑтоји податак да је имао и до 600 жена, оÑтали Ñу многобошци.
Re: Како Ñу Ñе покрÑтили РуÑи
Кад је Владимир, назван Велики, у првим годинама Ñвоје владавине извојевао неку
значајну победу, од Ñилне радоÑти хтео је да принеÑе људÑку жртву Перуну, главном
руÑком богу, и коцка падне на младог хришћанина Јована. Отац младићев, Теодор,
такође хришћанин, покушавао је на Ñве могуће начине да убеди народ у безумноÑÑ‚
људÑке жртве и у ништавноÑÑ‚ идола Перуна, али без уÑпеха. По заповеÑти кнеза
Владимира, и отац и Ñин Ñу поÑечени. Њих Ñлаве као прве мученике међу Ð*уÑима.
Као на небу
Знатно каÑније Ñхватио је Владимир да Ñу Ð*уÑи Ñа Ñвојом вером на много нижем
Ñтупњу цивилизације од ÑуÑедних хришћанÑких народа. Како пишу хроничари, међу
којима и ÐеÑтор, отац руÑке хронографијРµ (умро 1114. године), пошаље изаÑланике у
разне ÑуÑедне земље и увери Ñе у значај једнобожачки … вера - јудејÑтва које је у оно
време код ÑуÑедних Хазара било веома заÑтупљено, затим иÑлама и најзад
хришћанÑтва - а онда одлучи да прими хришћанÑтво грчког обреда.
Re: Како Ñу Ñе покрÑтили РуÑи
Зашто је пала баш оваква одлука, ако Ñе зна да Ñу још за време регенткиње Олге,
Игорове удовице, западни миÑионари, међу којима и Ðдалберт ТријерÑки, каÑније
архиепиÑкоп магдебуршки, безуÑпешно покушавали да покрÑте Ð*уÑе? Вероватно због
оне већ поменуте цркве Свете Софије, јер Ñу поÑланици из Цариграда опиÑивали
правоÑлавни обред тако да Ñу Ñе, веле, док Ñу приÑуÑтвовал и грчкој литургији, оÑећали
као да ниÑу у цркви него на небу.
Међутим, гордом Владимиру није одговарало да Ñе мирољубивом молбом обрати
Грцима за крштење и миÑионаре, јер би Ñе, тобож, тако пред њима понизио, па је
прво повео против Грка рат и отео им Херзон - данашњи Крим. Потом је поÑлао
изаÑланике у Цариград и понудио мир ако му цареви ВаÑилије II Бугароубица и
КонÑтантин VIII, који Ñу заједно владали, дају Ñвоју ÑеÑтру Ðну за жену. Тада ће Ñе
преобратити у хришћанÑтво и он и његов народ.
Re: Како Ñу Ñе покрÑтили РуÑи
Потучени Грци радо су пристали и послали принцезу Ану у Херзон, заједно с
митрополитом Михаилом и с великом пратњом коју су чинила многа и световна и
духовна лица. Пред својом невестом Владимир се затим крстио, па се ту обавило и
венчање.
Руски Јустинијан
Заједно с војском која се такође крстила у Херзону вратио се у Кијев Владимир, сада
покрштени Василије, и, „у целом свом бићу промењен”, отпустио својих 600 жена и
заповедио да се статуа бога Перуна разбије, а њени остаци баце у Дњепар. Пошто је
покрстио своје синове, позвао је све становнике Кијева да се окупе на обалама
Дњепра ради крштења. Сви који би требало да добију исто име стали су у један ред и
тако их је митрополит Михаило крстио заједно.
Тако је почело и одатле се раширило хришћанство по свој Русији, што милом што
силом, после тешких борби које су предузимали Владимир и његов син Јарослав кога
су због подизања велелепних цркава и због цркви наклоњеног законодавства
назвали руским Јустинијаном. И тако је, још пре краја 10. века, осим кијевске
митрополије, основано још шест епископија: Новгород, Черњигов, Бјелгород,
Владимир Волински, Јарослав и Ростов.
Re: Како Ñу Ñе покрÑтили РуÑи
Zanimljivo je i ptanje zasto se Vladimir odlucio da primi hriscanstvo, a ne judaizam ili islam. Malo je falilo da Rusi postanu muslimani. Naime, Vladimir je poslao izaslanike da prouce razlicite vere. Na kraju je judaizam odbacio zbog loseg polozaja u kom su tada bili Jevreji, smatrajuci da je njih bog napustio. Islam je odbacen zbog toga sto ta religija zabranjuje svinjetinu i alkohol, pa je Vladimir smatrao da ce narod to tesko prihvatiti.