Како су се покрстили Руси

Како су се покрстили Ð*уси
Ð*азбијте Перуна!
Светлана Ненадовић


Негде око 866. године стигну два руска кнеза, Асколд и Дир, из Кијева на лаким
лађама и с бројном посадом под Цариград. Дуго су га опседали, али се тврди град
добро бранио. Опсада је потрајала све док се није подигла бура и потопила њихове
лађе, те их Грци победе и заробе.

Кнезови незнабошци и њихова исто тако незнабожачка војска први пут је дошла у
додир са хришћанским светом, са идејом хришћанства и, што је можда најснажније
утицало на становнике мање развијене земље из које су дошли, с велелепним
грађевинама богате Византије, међу којима се издвајала црква Свете Софије,
Божанске мудрости. Подигнута у 6. веку за време цара Јустинијана, обложена
разнобојним мермером и блиставим мозаицима, ремек-дело византијске архитектуре,
али и једно од најсмелијих грађевински� � остварења уопште, нарочито својом
огромном куполом и обиљем разноврсних украса зрачила је лепотом, богатством и
моћи византијског света.

Први мученици

Занесени новим сазнањима, придошлице варвари примили су крштење од тадашњег
патријарха Фотија и постали први Ð*уси хришћани. Онда су се вратили у своју
отаџбину водећи са собом и једног епископа који је, како су забележили грчки
хроничари, са успехом проповедао међу Ð*усима нову веру пошто је, на њихов позив,
бацио једно јеванђеље у ватру, а оно није изгорело, и тако их уверио у његово
божанско порекло.

Хришћанство је у Ð*усији напредовало, нарочито у престоници Кијеву где је већ
постојала и саборна црква, али су и велики кнезови и велике масе народа остале у
многобоштву. Тако је велики кнез Игор Свјатославич (912-945), који је с Грцима
често водио рат и склапао мир, до смрти остао у својој старој вери, али се његова
удовица Олга, која је једно време била регенткиња, крстила 955. године у Цариграду
и добила име Јелена. Вративши се у Ð*усију, трудила се да тамо рашири хришћанство,
али није успела да наговори чак ни свога сина Свјатослава. И он и његов син
Владимир, о коме постоји податак да је имао и до 600 жена, остали су многобошци.

Кад је Владимир, назван Велики, у првим годинама своје владавине извојевао неку
значајну победу, од силне радости хтео је да принесе људску жртву Перуну, главном
руском богу, и коцка падне на младог хришћанина Јована. Отац младићев, Теодор,
такође хришћанин, покушавао је на све могуће начине да убеди народ у безумност
људске жртве и у ништавност идола Перуна, али без успеха. По заповести кнеза
Владимира, и отац и син су посечени. Њих славе као прве мученике међу Ð*усима.

Као на небу

Знатно касније схватио је Владимир да су Ð*уси са својом вером на много нижем
ступњу цивилизације од суседних хришћанских народа. Како пишу хроничари, међу
којима и Нестор, отац руске хронографијРµ (умро 1114. године), пошаље изасланике у
разне суседне земље и увери се у значај једнобожачки� �… вера - јудејства које је у оно
време код суседних Хазара било веома заступљено, затим ислама и најзад
хришћанства - а онда одлучи да прими хришћанство грчког обреда.

Зашто је пала баш оваква одлука, ако се зна да су још за време регенткиње Олге,
Игорове удовице, западни мисионари, међу којима и Адалберт Тријерски, касније
архиепископ магдебуршки, безуспешно покушавали да покрсте Ð*усе? Вероватно због
оне већ поменуте цркве Свете Софије, јер су посланици из Цариграда описивали
православни обред тако да су се, веле, док су присуствовал и грчкој литургији, осећали
као да нису у цркви него на небу.

Међутим, гордом Владимиру није одговарало да се мирољубивом молбом обрати
Грцима за крштење и мисионаре, јер би се, тобож, тако пред њима понизио, па је
прво повео против Грка рат и отео им Херзон - данашњи Крим. Потом је послао
изасланике у Цариград и понудио мир ако му цареви Василије II Бугароубица и
Константин VIII, који су заједно владали, дају своју сестру Ану за жену. Тада ће се
преобратити у хришћанство и он и његов народ.

Потучени Грци радо су пристали и послали принцезу Ану у Херзон, заједно с
митрополитом Михаилом и с великом пратњом коју су чинила многа и световна и
духовна лица. Пред својом невестом Владимир се затим крстио, па се ту обавило и
венчање.

Руски Јустинијан

Заједно с војском која се такође крстила у Херзону вратио се у Кијев Владимир, сада
покрштени Василије, и, „у целом свом бићу промењен”, отпустио својих 600 жена и
заповедио да се статуа бога Перуна разбије, а њени остаци баце у Дњепар. Пошто је
покрстио своје синове, позвао је све становнике Кијева да се окупе на обалама
Дњепра ради крштења. Сви који би требало да добију исто име стали су у један ред и
тако их је митрополит Михаило крстио заједно.

Тако је почело и одатле се раширило хришћанство по свој Русији, што милом што
силом, после тешких борби које су предузимали Владимир и његов син Јарослав кога
су због подизања велелепних цркава и због цркви наклоњеног законодавства
назвали руским Јустинијаном. И тако је, још пре краја 10. века, осим кијевске
митрополије, основано још шест епископија: Новгород, Черњигов, Бјелгород,
Владимир Волински, Јарослав и Ростов.

Zanimljivo je i ptanje zasto se Vladimir odlucio da primi hriscanstvo, a ne judaizam ili islam. Malo je falilo da Rusi postanu muslimani. Naime, Vladimir je poslao izaslanike da prouce razlicite vere. Na kraju je judaizam odbacio zbog loseg polozaja u kom su tada bili Jevreji, smatrajuci da je njih bog napustio. Islam je odbacen zbog toga sto ta religija zabranjuje svinjetinu i alkohol, pa je Vladimir smatrao da ce narod to tesko prihvatiti.