http://www.youtube.com/watch?v=n_IKp...eature=related
Printable View
http://razbibriga.net/imported/2011/08/29335951-1.jpg
Zavoj - Selo koga više nema
На новим географским картама нема више села Завој. Уместо њега у карте је унет нови детаљ:
Завојско језеро. Оно је настало тако што се земљиште са југозападне падине Старе планине
сурвало у долину реке Височице и преградило њен ток. Језеро је постојало од 26.фебруара 1963.
до 11.децембра 1964. године, када је испуштено. Зграде су порушене. Житељи Завоја преселили
су се у Пирот и околину. По завршетку радова на хидроцентрали "Завој", језеро је поново
напуњено 1989. године.
Село Завој налазило се петнаест километара северно од Пирота у долини Височице у пределу
званом Средњи Висок. Географске координате су му: 22 степена источне географске дужине и 43
степена северне географске ширине. Надморска висина села је 535 метара, а сеоског атара од
490 до 1576 метара.
Некада је Завој био конак на караванском путу из источне Србије за Чиповице и даље. Сада је
повезан асфалтним путем са Пиротом преко Копривштице и Нишора. Сеоским путем повезан је
према северу са Топлим Долом преко Мртвачког моста, на истоку са Малом и Великом Лукањом и
на западу са Покровеником. Сада се од Пирота до језера у Завоју стигне за пола сата вожње
аутомобилом.
Завој је планинско село збијеног типа. Куће су се налазиле на обалама реке и у њеној
непосредној близини. Височица је делила село на два дела: Малу страну на десној и Голему
страну на левој обали. Мала страна имала је мањи број кућа од Големе. Куће су се пружале с
леве и десне стране сеоског пута, притешњене реком са једне и брдима Чука, Колник и Ћућевица
с друге стране. Марков до делио је Малу страну на два дела. Део Мале стране код моста звао се
Градиње. Крај моста била је стара школаска зграда, а у дну заравни црква са гробљима и
заселак Плочје. Голема страна била је пространија те је поред главног пута било доста сокака са
локалним називима. На средини Големе стране стајала је чесма с простором за окупљање
приликом свечаности и сеоским домом са продавницом, библиотеком и месном канцеларијом.
Завојски атар велик је 3264 хектара и 98 ари. Просечна густина насељености износила је 40
становника на километар квадратни. Селу су вероватно име подарили река и речна долина
правећи завоје, окуке, кривине пружајући се кроз простор. По једној легенди каже се како је
негде (Ћуштици, Темској, Топлом Долу) неко објашњавао Турцима пут за Турску: "Иди уз реку, уз
реку, па завиј").
Највиши врхови у завојском атару су Белан (1576 м), Стажиште (1492), Ормановска чука (1168),
Дикин врх (1011) и др.
После потапања Завојци су морали да потраже нов завичај. Већина њих населили су се између
Пирота и Градашнице и формирали насеље Нови Завој.
Први подаци о бројном стању становништва Завоја су из 1855. године. На основу
података, сакупљаних из различитих извора, може се сачинити табела о кретању
становништва.
Година.....Број домаћинства.....Број становника
1855........70.........................----
1879........102.......................654
1891........123.......................----
1899........125.......................----
1903........133.......................----
1913........150.......................----
1945........211.......................----
1946........216.......................1680
1947........----........................1519
1948........214.......................1520
1961........----........................1335
1963........228.......................-----
Из табеле се види сталан пораст броја становника упркос многим масовним
страдањима као што су били ратови и епидемије. У ратовима од 1912. до 1918.
године погинуло је 63 Завојца.У 2 светском рату страдала су 22 лица. Од
епидемије малих богиња у 1946. и 1947. години умрло је тридесеторо деце од
новорођенчади до школског узраста. У потрази за бољим животом после 2
светског рата Завојци су се масовно исељавали. Због тога је број становника од
1948. године почео да опада.
НОВИ ЗАВОЈ:
Између Пирота и Градашнице Завојцима су додељени плацеви на којима су они
подизали стамбене зграде и формирали Нови Завој. Стамбене зграде је правио
свако за себе, користећи погодне дугорочне кредите, уштеђевину, своју радну
снагу и своју запрегу.
Друштвене објекте Завојци су, као више пута до тада градили заједно. Тако су
1965-1966. године саградили зграду Дома културе. За увођење струје и воде село
је од републике добило петнаест старих милиона. Остало су обезбедили
самосталним приносом. Дом се првенствено користи за игранке, приредбе,
састанке и за одржавање свадбених ручкова и других весеља.
Сваке године на дан 26. фебруара у Дому се одржава приредба. Садржај је такав
да подсети на стари завичај, на старе обичаје и стари начин живота, али и на
садашњи тренутак.
Autor: Z. Panić
- Moj prvi roman „Mutna bara“ izašao je 2003. povodom 40. godišnjice otkako je
potopljeno selo Zavoj na Staroj planini odakle sam i ja. Pod naletom vodene stihije u
kanjonu reke Visočice počela je da klizi zemlja i sa geografske karte nestalo je ovo
staroplaninsko selo sa 160 kuća. Zavoj je tada potopljen, a na njegovom mestu pre
dvadesetak godina niklo je akumulaciono jezero HE „Pirot“ - kaže Minić.
I u ovom romanu je tema ista - selo Zavoj koga više nema i njegova istorija od 1726. pa
do današnjih dana.
- Te 1726. je nasred sela pobijen veliki krst i od tada počinje istorija Zavoja. Tema ove
knjige je život Zavoja i Zavojaca u tom dugom vremenskom periodu. Centralno mesto
pripada potapanju sela 1963, a glavni „junak“ je krst koji se nakon potapanja nalazi u
Novom Zavoju kraj Pirota sa svojim Zavojcima - ističe Minić.
Minić kaže da će se i dalje baviti neiscrpnom temom sela koga više nema i na čijem je
mestu akumulaciono jezero HE „Pirot“.
- Pripremam još jednu knjigu u kojoj će biti i priča o nekadašnjem Zavoju, ali i Zavojcima
u Novom Zavoju - kaže Minić.
Glas javnosti
Bila je nedelja, 24.februar, godina 1963. Selo Zavoj na reci Visočici kraj Pirota već
je "mirisalo" na proleće, jer sneg se topio, a ptice su bile sve glasnije.
Za većinu meštana nikakakav rđav znak nije bila činjenica da je na mestu izvor, tri
kilometra od sela, iz zemlje neobično počela da kulja prljava mutna voda. Samo su
najstariji meštani sumnjičavo vrteli glavom. Niko nije ni slutio da je to bio početak
stvaranja budućeg Zavojskog jezera i sadašnje HE"Zavoj".
To jezero je sada dugačko oko 20 kilometara, sa površinom od oko 550 hektara,
dubinom i do stotinu metara i sa oko 170 miliona kubika vode.
Već sutradan, na mestu Izvor, brdo je počelo da klizi ka Visočici, a u "vrtlogu" zatalasale
zemlje nestalo je, poput kula od karata, i dvadesetak čobanskih pojata.
Do večeri 25.februara, brdo je već pregradilo reku i to je bio dovoljan znak za formiranje
seoskog i opštinskog štaba za odbranu. Stigla je i vojska koja je sa svojim inženjerijskim
jedinicama pokušavala da miniranjem sruši prirodnu branu na Visočici na koju se sručilo
oko osam miliona kubika zemlje.
Nije pomoglo ni nekoliko tona vojnog eksploziva, jer "brdo je silazilo na reku brzinom od
jednog metra u desetak minuta", pamte očevici kataklizme. Bilo je jasno da je klizište
stvorilo branu i jezero koje se sve brže širilo i ka selu Zavoj, da je vrag odneo šalu i da
treba spašavati što se spasiti može.
Hroničari su zabeležili da su ljudi iz Zavoja panično krenuli u zbeg na obližnje visove, a
brdo Belan bilo je prepuno svega i svačega što su ljudi mogli poneti sa sobom
napuštajući domove. Spašavali su sebe i stoku, kad već nisu mogli svoje kuće. Ostalo je
zabeleženo da je jedna baka u ruci držala svoju mačku, druga preslicu i vreteno, treća
zavežljaj najdražih stvari izvađenih iz starog drvenog kovčega u kući...
Zavojčani su sa brda gledali svoje selo i svoje kuće kako nestaju pod vodom. Mnogi su
plakali i krstili se, pitajući se šta su i da li su toliko zgrešili da ih više sile ovako kazne?
Neki su pak govorili da nije nimalo slučajno što je klizište napravilo branu baš između
brda koja su se zvala Kučiško krajište i Zli dol. A vojska je čamcima odvozila one
meštane koji su do poslednjeg trenutka ostali u svojim domovima.
Priroda je tako pitomu Zavojsku dolinu pretvorila u jezero, koje je kasnije i zvanično
dobilo ime po ovom selu. A desetak dana posle Zavoja voda je potopila i sela Mala i
Velika Lukanja.
Bilo je jasno da je Zavoj,selo sa oko 150 kuća, potonuo, ali je oko 20 miliona kubika
vode zaustavljeno zemljanom branom, koja svakog trenutka može i da popusti, velika
opasnost za oko 70 naselja u dolini Nišave, pa i za sam Pirot i Niš. Zato je "pod hitno"
angažovano oko 30 hiljada radnika i pripadnika vojske, preko hiljadu motornih i oko 1.500
zaprežnih vozila na poslovima učvršćivanja brane i kopanja kanala i tunela za ispust
vode. Najzad, posle 22 meseca danonoćnih radova jezero je počelo da se prazni kroz
iskopani tunel.
Selo Zavoj ponovo je izronilo iz dna jezera, a da nijedna kuća nije bila srušena. Iz
muljevitog dna štrčali su i nadgrobni spomenici seoskog groblja. Odlučeno je da se dno
uredi,kuće poruše,rastinje počisti i tu podigne jezerska akumulacija sadašnje
Hidroelektrane "Zavoj". Morala je biti porušena i stara crkva Voznesenja Gospodnjeg iz 16
.veka. Njene vredne freske su restaurirane i konzervisane i sada se nalaze u pirotskom
Muzeju Ponišavlja.
Na jezeru Zavoj 2000.godine,posle nekontrolisanog ispuštanja vode i višemesečne
suše,iz vode su izronili obrisi dva sela koja su se, takođe, našla pod vodom kasnije
uređene akumulacije, male i Velike Lukanje, dok je Zavoj ostao pod vodom. Reporteri su
se sjatili sa svih strana i snimili apokaliptične kadrove ostataka kuća, vodenica,
nadgrobnih spomenika, pa čak i plastičnih nadgrobnih venaca... Mogao se naći i jedan
stari tranzistor, uz obavezna kamena pojila za stoku ispred svake kuće.
Podizanjem jezerske brane visoke 40 , a dugačke 450 metara, koju je prvo priroda
trasirala, HE"Zavoj" čitavom ovaom kraju promenila je izgled i način života. Ali, ostala su
sećanja na februarske i martovske dane iz 1963.godine kada su selo Zavoj, a ubrzo i
Mala i Velika Lukanja, voljom prirode, a nevoljom meštana, otišla pod vodu. Lokalni mediji
o tome ovih dana opširno pišu i oživljavaju sećanja još živih svedoka "zavojske drame"
od pre četiri decenije.
"Zlatna groznica"
Tokom dva meseca u jesen 2000.godine, kada su sela Mala i Velika Lukanja
ponovo "izronila" iz jezera, njihove ostatke pohodili su ne samo radoznalci, već i tragači
za zlatom koje je moglo biti ostavljeno u temeljima kuća,ili obični pljačkaši koji su
traktorima odvozili nadgrobne spomenike i klesano kamenje sa kuća. Tragovi tih,
verovatno noćnih "poseta", bili su vidljivi na sve strane.
Film o Zavojskoj drami
Novinar iz Niša Zoran Veličković autor je dokumentarnog filma o Zavoju i Zavojskom
jezeru, u kojem uz svedočenja očevidaca iz tog sela i stare i već požutele fotografije,
oživljava sećanje na ono što se desilo i kako se desilo pre četrdeset godina.
U ovom domentarcu više puta se ponavlja fotos starice iz Zavoja koja, sedeći na brdu
iznad sela koje tone pod vodu , plače, dok se u daljini naziru još samo krovovi
potopljenih kuća.
Ispravka. Ovo je fotografija Velike Lukanje. :(Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica