Nikad necu zaboraviti - sastav

tema za danu

Svakog maja, ista prica. Svaki vetar nosio bi mirise pravo do moje sobe.. izmamilo bi me na prozor.. gde bih ostala dugo da posmatram prazno dvoriste... Noc je pala. Osvanulo je mirisno jutro okupano rosom i blagim povetarcem.. kao onog dana.. da li se secas deda?

Kao da je bilo nekad, secam se mirisnih jorgovana, ispod kog si sedeo, na klupici sa donje strane! Secam se...uuh..tvojih ociju! Tvojih plavih ociju koje su gubile sjaj! Secam se topline tvog osmeha i svih reci koje si mi rekao!
Ustajem sa nadom, da je to bio samo san, da cu te i dalje vidjati za stocicem kako sedis, i kako pricas sa prolaznicima, i kako odspavas po neki sat, za istim tim stolom... budim se... i ocekujem da mi kazes "Dobar dan!" ali umesto toga cuje se strujanje vetra u krosnjama jorgovana...
I jos uvek, kad podjem u skolu, sa terase trazim pogled tvoj, u nadi da ce mi reci: "Jel vreme?!" "Jeste, vidimo se kasnije deda!" ali ne... nema nikog...
Za stocicem ne sedi niko, na klupi prazno mesto...tu u senci jorgovana... kao da je bilo tu!

Neke slike nikada ne izgube sjaj, neki glasovi se vise nikada ne cuju, a opet su tu. leptiri nikad ne odlete...Posle svega ostaje magla...ostaje vreme... Ali ono ne leci bolne uspomene. Vremenom biva jace, teze, bolnije. Sve ovo podseca te da je bilo nekad, da je bilo tu, tu gde vise nikada nece biti, tu na velikom raskrcu, tu iza pete dugine boje... tu gde je sad praznina... ali nikad necu zaboraviti.

Svakog maja, ista prica. Svaki vetar nosio bi mirise pravo do moje sobe.. izmamilo bi me na prozor.. gde bih ostala dugo da posmatram prazno dvoriste... Noc je pala. Osvanulo je mirisno jutro okupano rosom i blagim povetarcem.. kao onog dana..

Kao da je bilo nekad, secam se mirisnih jorgovana, ispod kog si lezao. Secam se...tvojih veselih ociju, tvoje njuske, malenih sapaa. Secam se topline tvog krzna i umiljatog pogleda!
Ustajem sa nadom, da je to bio samo san, da cu te i dalje vidjati u dvoristu kako sedis, i kako lajes na prolaznike, i kako odspavas po neki sat. Budim se... i ocekujem tvoj lavez, ali umesto toga cuje se strujanje vetra u krosnjama jorgovana...
I jos uvek, kad podjem u skolu, sa terase trazim pogled tvoj, u nadi da ces me ispratiti i liznuti mi ruku... ali ne... nema nikog...
Tu u senci jorgovana je prazno mesto na kom si leskario... kao da je bilo tu!

Neke slike nikada ne izgube sjaj, neki glasovi se vise nikada ne cuju, a opet su tu. leptiri nikad ne odlete...Posle svega ostaje magla...ostaje vreme... Ali ono ne leci bolne uspomene. Vremenom biva jace, teze, bolnije. Sve ovo podseca te da je bilo nekad, da je bilo tu, tu gde vise nikada nece biti, tu na velikom raskrcu, tu iza pete dugine boje... tu gde je sad praznina... ali nikad necu zaboraviti.

Recite mi u čemu je poenta :lol:

Sastav pisali za Danu.. :lol:

I šta se dalje dešava ?
Mislim ,kako se tema nastavlja ?
Ili ostaje za druge sastave za Danu ?

:lol:

Ne znam... trebalo bi sastave prebaciti u one tamo teme na tinejdžerskom kutku

Slažem se :lol:
Tema ide na Tinejdžerski kutak