Написала: Синтија Горни
http://razbibriga.net/clear.gif
Printable View
Написала: Синтија Горни
http://razbibriga.net/clear.gif
Мексички народ Тарахумара умакао је шпанским освајачима у XВИ веку. Али, да ли
може да преживи инвазију модерног живота?
Свака звезда на ноћном небу је неки Тарахумара Индијанац чије су душе –
мушкарци их имају три, а жене четири, будући да рађају нови живот – напослетку
пронашле свој спокој. Овако ће вам антрополози и локални свештеници причати о
веровањима народа Тарахумара који себе називају Рарамури, а живе у и изнад
кањона у планинском ланцу Западни Сијера Мадре на северу Мексика, где су се
повукли пре пет векова пред шпанским освајачима. Осим ватреног оружја и коња,
Шпанци су имали и браду обраслу некаквим узнемирујућим длакама; одатле и
рарамурска реч цхабоцхи, која и данас означава оне који не припадају народу
Тарахумара. Цхабоцхи није погрдна реч, већ само начин поделе света. Њен
дословни превод објашњава данашњи однос између народа Тарахумара и остатка
савременог Мексика: „људи с паучином на лицу“.
Народ Тарахумара је ћутљив и повучен. То су људи који живе међусобно удаљени
једни од других у малим кућама од черпића или дрвета, пећинама или настамбама
делимично смештеним испод стеновитих избочина тако да им је гола стена кров
над главом. Праве ракију од кукуруза који узгајају на малим њивама које ору
ручно; за време светковина се окупе и из издубљених преполовљених тиквица које
прослеђују један другоме потежу то жестоко пиће док им се не развеже језик, или
док не постану поспани, или ратоборни, па се извале на земљу и одспавају.
Изузетно су издржљиви тркачи јер за превоз и ношење већ вековима користе
мрежу козјих стаза кроз кањоне: Рарамури значи „тркач“ или „онај који добро
пешачи“. Прича се да припадници народа Тарахумара излуђују америчке врхунске
маратонце јер их побеђују обувени у хуарацхе сандале и уз повремене паузе за
пушење.
Рад сматрају нужним за преживљавање, али не и моралном обавезом, и он им је
споредан у односу на духовне и душевне аспекте живота. Њихова традиционална
економија се заснива на трампи, а не на новцу. Имају реч у значењу „делити с
другима“, коју је врло тешко превести на шпански или енглески: „кóрима“, казаће
нека Тарахумаранка пружајући длан за оно што би цхабоцхи назвали милостиња.
Ипак, нећете добити захвалност за удељени новчић, будући да кóрима подразумева
обавезу солидарне расподеле богатства.
Такође, често једу маруцхан, јапанске инстант резанце који се продају у
кантицама од полиуретанске пене. Једу и чипс из кесица од алуминијумске фолије,
пију литре кока-коле из пластичних флаша, а пиво Текате из лименки. Можете
шест сати да се труцкате камионетом до најзабаченијег кутка кањона у коме живи
народ Тарахумара, да вијугате по серпентинама трошних и неасфалтираних путева
усечених у живу стену, а пошто прођете кривину око последње литице и угледате
залазеће сунце, праменове дима који се диже из далеких димњака, и зачујете звук
обредних бубњева однекуд дубоко испод вас, поред стазе ћете угледати две
празне флаше киселе воде и бачену кантицу маруцхан резанаца, што је довољно
да се цхабоцхи отрезне и не подлегну својим романтичним представама о народу
Тарахумара. Према последњем попису становништва у Мексику живи 106.000
припадника народа Тарахумара, и они су једна од највећих аутохтоних група у
Северној Америци. Већина њих још живи у релативној изолацији на подручју које
Мексико у туристичким брошурама назива Бакарни кањон. Али име тог кањона и
начин на који туристичке агенције осликавају његове житеље („Живе једноставним
животом неометаним модерном технологијом“, може се прочитати на једној
интернет страни) сасвим су уопштени и стереотипни и не говоре ништа о
слојевитости живота народа Тарахумара.
На пример, Бакарни кањон – односно Барранца дел Цобре – заправо је само један
од десетак великих кањона у овом делу ланца Сијера Мадре. Неколико њих је
дубље од Великог кањона у Аризони. А цхабоцхи економија, законита и
незаконита, незадрживо продире у све њих. Наркоиндустрија све више користи
ове кањоне за узгајање марихуане и опијумског мака, потискујући породице
народа Тарахумара с њихових поља кукуруза, пасуља и бундеве. Напори владе да
овај народ саобраћајно повежу с остатком земље и да му изграде школе имају и
своје наличје: јефтина текила, наоружани разбојници и цхатарра, мексички назив
за нездраву дуготрајну храну која се неће покварити у провизорним
минимаркетима без струје. Они који поштују традицију носе широке траке око
главе и гаће, тако да су им ноге голе и по најхладнијој зими, али данас много више
њих носи фармерке, каубојске шешире и шпицасте кожне чизме у боји опасача на
њиховим панталонама. Жене у народу Тарахумара традиционално углавном још
носе шарене мараме и дуге сукње цветног дезена, или тамне плисиране, или
широке сукње пастелних боја скупљене у волане попут китњастих завеса. Али
данас неке носе и фармерке.