Printable View
Napisao Maja Markovic
http://razbibriga.net/imported/2011/...alizam01-1.jpg
KORENI
Minimalisticka arhitektura, umetnost i dizajn su nastale kao proizvod raznih uticaja, a u
evropsku kulturu dosla je tek pre nekoliko stotina godina. Savremeni minimalizam ima 4
razlicite polazne osnove, a to su:
1. Japanski uticaj (Daleki Istok), zen umetnost
2. Islamski uticaj (Bliski Istok), orijentalna umetnost
3. Ruski stil (Konstruktivizam)
4. Skandinavski stil (Ikea design)
http://razbibriga.net/imported/2011/...alizam02-1.jpg
1. JAPANSKI UTICAJ
U Japanu High Tech metropole imaju extremno male stambene prostore koji su uredjeni
tako da isticu tradicionalne vrednosti u savremenom nacinu zivota. Japanska umetnost
je nastala na ostrvima Istocne Azije sa sirenjem Budizma u 6. veku. Budizam je imao
veliki uticaj na Aziju, pa je postao izvoriste novog shvatanja dizajna koje karakterise
upotreba geometrije u vidu oblika i struktura, u naravno i duhovnije znacenje koje ima
simbolicku notu. Jednostavnost koja je prozeta verom u prolaznost bogatstva i
ravnodusnoscu prema materijalnom, bila je pogodan teren za razlicite umetnicke forme
koje su zasnovane na minimalistickom dizajnu. Tako, japanski enterijeri nikada nisu bili
pretrpani namestajem. Ormari su radjeni sa pokretnim kliznim panoima umesto vrata, a
prostorijama su dominirali niski stocic i praznina prostora.Umesto kreveta za spavanje su
koriscene prostirke za pod, koje su sluzile i za sedenje.Japanski gradovi i eneterijeri
odisu funkcionalnoscu kojom dominiraju geometrijske linije i vesta igra praznine i punoce.
http://razbibriga.net/imported/2011/...alizam03-1.jpg
2. ISLAMSKI UTICAJ
Drugi izvor inspiracije za minimalisticki dizajn je islam i njegovi geometrijski motivi. I do
danas islamski umetnici i njihova filozofija pustinjske jednostavnosti deluju veoma
inspirisuce na arhitekte. Najjaci podsticaj minimalizmu je dao XX vek, kada kubizam
pokusava da prodre ispod nesavrsene povrsine i da pronadje cistu geometriju u osnovi
svakog oblika u prirodi.Dizajn se svodi na elementarne geometrijske oblike obojene
osnovnim bojama, ciji je zadatak da ne podsecaju na realnost.
Savremeni evropski minimalizam, pokret je koji minimalnom kolicinom povrsina, obojenih u
osnovne i veoma cesto ahromatske boje, docarava sustinu sveta.
http://razbibriga.net/imported/2011/...alizam04-1.jpg
De Stijl predlaze suzavanje palete dopustenih boja na elementarne: crvenu, zutu, plavu,
crnu, belu i sivu, odbacuje krive linije i insistira na bozanskoj pravoj liniji. Umetnici se
dive matematici i neoplatonizmu.Pokret izbacuje na trziste i predmete kao sto je pomalo
neudobna, ali graciozna i savrsena plava, crvena stolica iz 1917.godine, koju je dizanirao
Gerit Ritvild. Ovaj pokret je uticao i na druge autore i pokrete kao sto je Bauhaus,
koristeci metalne konstrukcije, beton i staklene povrsine.
http://razbibriga.net/imported/2011/...alizam05-1.jpg
3. RUSKI UTICAJ
Sovjetski Savez usvaja minimalizam kao nacionalnu strategiju kao i moto Ludviga Misa
van der Roea: Manje je vise! Dolazi do brze industrijalizacije i pokusava se osmisliti stil
koji ce siroke narodne mase razumeti,koji ce biti uniforman i izjednaciti sve gradjane
socijalisticke imperije.Slavi se i uzivanje u asketskom nacinu zivota i odricanje od
nepotrebnih materijalnih ukrasa, cipki...Posle 2. svetskog rata, arhitekte daju novi
zamah ovom pravcu,a funkcionalizmom i igrom geometrijskih oblika isticu se slavni Le
Korbizje, Oskar Nimajer kao tvorac Brazilije ili Erne Goldfinger.
Tako se razvija najznacajniji izdanak minimalizma tzv. brutalizam, koji insistira na
koriscenju sirovog betona, bez krecenja, malterisanja, ukrasa... Na primer, tokom 70-tih
godina XX veka minimalisticki design, podstaknut sve vecim napretkom nauke, postaje
ponovo lep.
http://razbibriga.net/imported/2011/...alizam12-1.jpg
4. SKANDINAVSKI UTICAJ
Narodi skandinavskog porekla nikada nisu imali previse sluha i ljubavi za sarenis i
pretpanost detaljima, tako da danas pored Nemaca i Holandjana prednjace u
minimalistickom dizajnu. Najpoznatiji promoter ovog stila je svedska kompanija Ikea. Ovaj
stili minimalizma je bio i ostao stil radnicke klase industrijskog zamaha, ma koliko on
izasao iz glava intelektualaca i ma koliko osobe koje imaju sklonosti ka minimalistickim
enterijerima bile sofisticiranog duha. Za ovaj stil uredjenja treba biti dovoljno jak jer on
ne prija bas svakome. Najekstemniji minimalisti ostaju verni ne samo cistim oblicima i
bojama, vec i praznini. Oni nece pretrpavati prostor ni namestajem ni ukrasima ni
detaljima, vec ce dozvoliti da do izrazaja dodje prazan prostor. Tako da ce reci vise sa
manje, i to podnositi u prostori(ja)ma.