Kamena knjiga o sudbini čovečanstva

Kamena knjiga o sudbini čovečanstva
Piše Ljubiša Petrović

http://razbibriga.net/imported/2011/09/2801202JPG-1.jpg
Ni na nebu, ni na zemlji

U podzemlju budističkog manastira, jugoistočno od Pekinga, monasi su dugo skrivali
kamene ploče sa urezanim hijeroglifima. Smatralo se da je na pločama bila ispisana buduća
sudbina čovečanstva, do samog kraja sveta.

Nemački naučnik Lotar Lederoze, šef Katedre istorije kulture Istočne Azije na
Gejdelberškom univerzitetu, dobio je dopuštenje da u tajnovitom podzemlju dešifruje deo
drevnih tekstova. Tačne dokaze o vremenu nastupanja kraja sveta naučnik nije našao, ali
je pronašao veliki broj biografskih podataka o osnivaču manastira Nebesko boravište. Na
jednoj od kamenih tablica, nepoznati autor unapred je upozoravao potomke o „nebeskom
kamenom udaru“. Logično je pretpostaviti da se radi o udaru meteorita i asteroida u
Zemlju.

Pre pet hiljada godina, budistički monasi su duboko pod zemljom sakrili svoju „kamenu
biblioteku“. Bili su ubeđeni da će u sveopštoj kataklizmi svet uskoro da nestane, pa je
trebalo sve premudrosti budističkog učenja i sva зnanja sačuvati za sledeću civilizaciju -
verovatno, za nas.

Na prelomu šestog i sedmog veka, monasi su započeli obiman posao: da za potomke
sačuvaju suštinu verskog učenja i proročanstva, pritom se strogo pridržavajući budističkih
kanona. Osim osnovne sadržine teksta, autor je bio obavezan da podrobno ispripoveda
istoriju stvaranja. U manastiru se nalazi 15 hiljada kamenih tablica različitih veličina. Krajem
11. veka, u manastiru je organizovana prozvodnja potpuno istih, glatko izbrušenih
kamenih ploča veličine 45 puta 70 santimetara. U početku, tokom šestog i sedmog veka,
oni su iz ogromnih kamenih stena tesali masivne blokove dvometarske visine, iz kojih su
zatim izrezivali manje ploče.

Na prohladnoj površini izglačanog kamena, neumorni kamenoresci su ispisivali hijeroglif za
hijeroglifom. Nije lako napisati čak i jednu stranicu „kamene knjige“. Osim znanja i
nadahnuća, potrebne su jake ruke, umešnost i precizno oko.

Teško se i mukotrpno radilo mnogo godina i, početkom 12. veka, posao je bio okončan. Za
to vreme, smenjeno je nekoliko monaških pokolenja. Svi su verovali u skori kraj sveta, ali ga
nisu zamišljali kao momentalnu vaseljensku katastrofu, već kao bolan proces raspadanja,
depresije i degeneracije koji je započeo 553. godine. U to vreme, sledbenike Bude u Kini su
nemilosrdno proganjali. Neprijatelji budizma spalili su sve svete knjige, a za monahe su to bili
pouzdani dokazi da nastupaju „sudnji dani“: njihovom verskom učenju pretila je sudbina
zaborava, a zajedno sa njim, rušio se ceo svet. Mada se ništa užasno nije dogodilo u
narednim dekadama, monasi su nastavili život u iščekivanju nesreće: tom grešnom svetu
ipak će doći kraj, ako ne danas, ono sutra...

Monasi budističkog manastira stvarali su svoje pismene poruke otprilike oko šest vekova.
Ploče i hijeroglifi ležali su ispod zemlje, a njihova kamena površina nije osetila svetlost dana.
Veći deo ploča skriven je u dubinama planinskih pećina, čije su ulaze monasi zazidali. Ali, zna
se da će doći trenutak kad će starešina manastira dobiti „znak odozgo“: tada će nastupiti
kraj sveta, preko planine će proći gigantski talas i potopiti pećine. Zato je kamenu biblioteku
trebalo osigurati od predviđenog potopa i sakriti je u podzemlje manastira.

Dugo niko nije pokušao da prouči kamene poruke, namenjene potomcima. Ali, sadašnje
rukovodstvo manastira je odlučilo da ne čeka „smak sveta“, već da što pre sazna sadržaj
poruka. Zato je pozvalo nemačkog specijalistu za stari kineski jezik i kulturu, Lotara
Lederozu, a da bi se lakše pristupilo dešifrovanju hijeroglifa, tekstovi su preslikani na hartiju i
dobijena je podebela knjiga.

Lotar Lederoze se oseća srećnikom i odabranikom sudbine, jer mu je uspelo da dešifruje
tekstove, koje niko nije čitao hiljadu godina. Očekivao je da pismene poruke propovedaju
Budino učenje. Bio je iznenađen podrobnim i lepim opisom letopisaca o realnim događajima
koji su se zbili u njihovoj zemlji. Na nekim tablicama, opisana je istorija iz života samog
autora, njegove domovine, suseda...

Na tablicama su zapisane biografije skoro svih starešina manastira Nebesko boravište
tokom 600 godina. O jednom od njih, dat je podrobniji opis povezan sa predistorijom
njegovog rođenja, zajedno sa biografijama njegovog oca i majke.

Budući da su sve poruke pisali različiti autori u različito vreme, one se vidno razlikuju po
stilu i sadržaju. Neki tekstovi napisani su kao filozofski traktakti, ukrašeni istočnim
poučnim pričama, dok druge više podsećaju na letopise. Neki zapisi izazivaju neobičan
utisak - podsećaju na lične dnevnike.

Komplikovana tehnika pisma (složni hijeroglifi, tvrd kamen), nesumnjivo su zahtevali
istančani stil. Zato su monasi pisali kratko i izražajno.

O bliskom kraju sveta, u koje su autori tekstova sveto verovali, zapisano je na mnogim
tablicama. Predstava o propasti sveta menjala se tokom vremena: u početku, monasi su iz
dana u dan iščekivali smak sveta, a kasnije su znake kataklizme otkrivali u slabljenju moralnih
normi društva, periodima nerodnih godina, kretanju nebeskih zvezda... Budistički monasi su
smatrali da na zemlju samo što se nije sa neba obrušila kamena gromada, koja će uništiti
sve građevine, razvaliti planine, ispljuskati sva mora i reke tako da će kapi vode odletati do
samog Meseca... To veoma podseća na globalnu katastrofu posle sudara planete sa
asteroidom ili padom ogromnih meteorita. U tekstovima zasad nisu nađeni nikakvi rokovi kad
bi to trebalo da se dogodi.

Monasi budističkog manastira Nebesko boravište već šest stotina godina se spremaju za
smak sveta, ali ga, na svu sreću, nisu dočekali.

Budistički monasi pre pet hiljada godina. :krsti:

Jel taj Ljubiša srednju školu makar završio? :hm: Budizam je duplo mlađi.

Znači ostalo ne moram ni da čitam.. :aha: