Da li je svetska istorija falsifikat?

Da li je svetska istorija falsifikat?
Piše Radomir K. Stokić


http://razbibriga.net/imported/2011/...kraljevi-1.jpg
Sumerski bogovi - kraljevi


Čak i nasumični pregled drevnih tekstova otkriva sasvim drugačiji pogled na svet prošlosti,
koji se u mnogome razlikuje od našeg. Upoznajemo ljude i njihove vladare koji
doživljavaju neverovatnu dugovečnost u vremenu tako hronološki dalekom, da ga je
gotovo nemoguće zamisliti. Nasuprot tome, naša sposobnost da precizno datiramo
specifične istorijske događaje ne ide dalje od tri do četiri hiljade godina unazad. Pomak od
samo hiljadu godina pre toga nas dovodi na prag praistorije! Nije onda ni čudo što nas
zapanjuje pomisao da su drevni ljudi uspeli da marljivo beleže događaje za koje se smatra
da su se dogodilii stotinama hiljada godina pre naše praistorije!

Sveštenici drevnog Egipta su, na primer, tvrdili da poseduju listu sa podacima o kraljevima
ostrva Atlantida. Ti podaci su sezali 12 000 godina unazad kroz vreme! Drevni indijski
tekstovi govore o užasnim, tehnološki naprednim ratovima koji su se odigrali u dalekoj
praistoriji. Naravnom, tu su i glasine o izgubljenim ostrvima i potonulim kraljevstvima koje
sežu stotinama hiljada godina u prošlost! A kao da sve to nije dovoljno fascinantno, iz
svih krajeva sveta nam stižu zapisi o kulturama koje su postojale hiljadama godina pre
našeg vremena i gotovo rutinski komunicirale sa bićima koja su naseljavala nebesa.

Ne samo da tekstovi govore kako su ta bića često i neprekidno posećivala našu planetu,
već i kako su Zemljani putovali sa njima do „domovine bogova“ koja se nalazi duboko u
svemiru! Apsolutno senzacionalna ideja. A ako je to istina, onda bi se bar nekoliko antičkih
misterija koja već dugo godina zbunjuju naučnike dalo objasniti posetama ljudi sa Zemlje
tim vanzemaljskim svetovima.

Najvažniji od ovih problema odnosi se na fantastični broj godina koje se pripisuju drevnim
vladarima. Naznaka izvesne nebeske veze je više nego očigledna u hronologiji drevnih
događanja koja se našim precima od pre tri, četiri hiljade godina uopšte nisu činila tako
neverovatnim kako ih to mi danas doživljavamo.

Osećaj za meru

Kada su u pitanju datumi i rastojanja, otkrivamo jasnu razliku između nebeskih i
zemaljskih mera računanja. Putovanje od 15 000 kilometara se na Zemlji smatralo dugim.
Ali je u svemiru putovanje dugo 150 000 kilometrana smatrano tek majušnim korakom.
Pored rastojanja, u drevnim se tekstovima pominje i vreme. U stvari, udaljenosti koje se
povezuju sa univerzumom su tako ogromne, da se jedino mogu izraziti svetlosnim
godinama – udaljenošću koju pređe svetlost tokom jedne zemaljske godine.

Tako shvatamo da se različite mere veličina odnose neobično precizno na okolinu koja se
meri. Svemir bukvalno nagoni na potrebu korišćenja astronomskih brojeva, a zemaljske
razdaljine i vreme se mere shodno zemaljskim zakonima.

Ali ponekad ti drevni tekstovi unose potpunu zabunu u našu zemaljsku perspektivu,
opisujući događaje i ljude sa vremenske skale koja potpuno odstupa od svega što nam je
poznato o istoriji ove planete!

Uzmimo za primer kalendar Maja. Taj kalendar je izuzetno kompleksan, sofisticiran i
precizan do mnogo decimala, iako je njihov fenomenalni proces izračunavanja osmišljen
pre više od hiljadu godina. Osim toga, tu je majansko znanje o astronomiji, posebno o
planetarnim ciklusima i sideralnoj godini koji su izraženi do neobjašnjivog stepena
preciznosti i tačnosti! Ni uz pomoć najpreciznijih instrumenata današnjice, ne bi se bolje
obavila tako tačna i precizna merenja.

Dugo računanje dana

Kalendar Maja je apsolutno zapanjujuć, ali ono što nas posebno može zanimati je
fantastičan opseg vremena koji kalendar obuhvata. To takozvano dugo računanje dana ,
čini ukupno pet vremenskih ciklusa. To znači da je moguće precizno datirati neverovatno
daleke događaje. Najviša jedinica ovog kalendara – alautun, ekvivalentna je količini od 23
000 miliona dana.

U knjizi Misterija Drevnih (Eric i Craig Umland :Mystery of the Ancients), autori Erik i Krejg
Amlend pišu: „Drugim rečima, ti primitivni zemljoradnici znali su da mere vreme jedinicama
većim od 23 000 miliona dana! Majanski zapis iz Kvirigve pominje događaje koji su se
odigrali pre 90 miliona godina. Drugi natpis, pronađen na istom lokalitetu, govori o
događajima od pre 400 miliona godina!“

Ali čemu tako neverovatni brojevi? Kakva je bila njihova svrha? Iako i mi koristimo tako
daleke datume, oni se obično odnose na maglovite geološke periode vremena čije je
granice unutar nekoliko miliona godina veoma teško definisati. Nasuprot tome, majanski
kalendar i njihovi zapisi uopšte ne pate od te vremenske maglovitosti. Oni govore o
specifičnim datumima starim milione godina. Poređenja radi, to bi bilo kao kada bismo
danas upotrebili sopstveni kalendar da opišemo događaj koji se odigrao 30. avgusta 30
000 000. godine pre nove ere!

Za razliku od Maja, prvi događaj o kome posedujemo ikakvo specifično znanje odigrao se
pre samo 5 000 godina. Iza tog vremena je potpuni hronološki mrak. Ali ne i za Maje,
kojima kalendar pruža mogućnost da se pozivaju na događaje iz određenog dana, nedelje
i meseca od pre mnogo miliona godina!

Komentarišući ovi fascinantnu činjenicu, Erik Tomson u knjizi Svetovi iz prošlosti(J.Eric
Thompson: Worlds of the past) kaže da jedino problemi koji se bave stelarnim distancama
i međuplanetarnim putovanjem zahtevaju jedinice mere ove veličine!

Tajne sumerskih kraljeva

Još jedna enigma ili hronološka anomalija se može videti u podacima koji se odnose na
drevne sumerske kraljeve. Ti izuzetno uzbudljivi podaci sačuvani su u tektstovima
napisanim klinastim pismom na glinenim pločicama i predstavljaju obiman i detaljan spisak
ranih sumerskih vladara. Najdetaljniji od svih zapisa je onaj uklesan na prizmi Veld-Blundel
iz muzeja Ašmolean. Veld-Blundelova prizma sadrži zapanjujuće podatke o kraljevima koji
su vladali u vremenu pre potopa – tokom perioda od približno pola miliona godina! Tekst
na prizmi govori da je upravo u ta rana vremena kraljevstvo sišlo sa neba . Drugim rečima,
kraljevi na Zemlji su vladali kao izaslanici nebeskih bogova koji su – nalik božanstvima
antičke Grčke – preuzeli fizički izgled i karakteristike zemaljskih ljudi.

Ono što posebno zapanjuje je broj godina koje je svaki vladar proveo na prestolu.
Vladavina duga dvadeset ili trideset hiljada godina uopšte nije bila neuobičajena! Na
primer, spisak kraljeva VB 444 otkriva da: „kada je kraljevstvo sišlo sa neba, kraljevstvo je
bilo u Eridu. Alulim je bio kralj u Eridu. Vladao je 28 800 godina. Alagar je vladao 36 000
godina. Ta dva kralja vladahu 64 800 godina....!“ I tako dalje, nastavlja se vladar za
vladarom i jedna neobjašnjivo dugačka vladavina za drugom.

Još jedna zapanjujuća karakteristika ovog spiska kraljeva je da se posle potopa ta
beskonačno duga vladavina urušila savim dramatično. Zapravo, otkrivamo da je Utul
Kalamana, sin Urnungala, vladao samo 15 godina! Kralj Labaser samo 9 godina. To je
zaista drastična razlika u odnosu na 30 000 godina vladavine njihovih prethodnika i još
jedna neobjašnjiva misterija. Zbog čega je period vladavine kraljeva iznenada skraćen tako
mnogo? Zbog čega su prethodni kraljevi vladali tako dugo? Šta se dogodilo u
međuvremenu?

Posebna je misterija činjenica da je izgleda nekolicina kraljeva vladala po dva puta. Čak i
površna procena pokazuje da između jedne i druge njihove vladavine postoji rupa od par
hiljada godina!

Nebeski Vladari

To je zaista misterija, ali pre nego što se upustimo u potragu za objašnjenjem, skoknimo
do Kine, još jedne drevne zemlje sa neverovatno dugom istorijom moćnih vladara i
tradicije. I drevni kineski tekstovi govore o neverovatnoj istorijskoj starosti. Oni pominju
veme kada su Nebeski Vladari vladali Zemljom. Bilo je trinaest takvih vladara i svaki je
živeo i vladao 18 000 godina! I ponovo drevni tekstovi insistiraju da je kraljevstvo sišlo sa
nebesa. Kraljevstvo koje je trajalo blizu pola miliona godina!

Da su u pitanju jedan ili dva izolovana slučaja koja pominju ta naizgled izmišljena vremena,
lako bi ih bilo ignorisati. Međutim, javljaju se u bukvalno svakoj kulturnoj tradiciji sveta kao
davni preriod slave, kada su nebeski vladari hiljadama godina vladali našom planetom.

Tako Erih fon Deniken komentariše drevni amazonski rukopis Jaguarovu knjigu. U rukopisu
se pominje kolonizacija Zemlje od strane bogova koja je trajala sve do vremena druge
svetske katastrofe . U Orlovoj knjizi, još jednom amazonskom rukopisu, precizira se da se
to dogodilo pre više od 11 000 godina.

Traktat Hronika Akakora, bavi se praistorijskim poreklom amazonskog plemena Mongulala i
decidirano tvrdi da su bogovi odabrali ovo pleme pre 15 000 godina! Poznati istoričar i
sociolog, Karl Bruger, zabeležio je 1972. na filmsku traku detaljnu istoriju ovog plemena.
Poglavica Tatunka Nara, narator filma, tvrdi da je Hronika Akakora „istorija najstarijih ljudi
na svetu...“ On objašnjava da je dugo, dugo vremena njegovo pleme bilo izuzetno
primitivno, sve dok nisu došli bogovi i doneli im svetlost. Poglavica tvrdi da se to dogodilo
13 000. godine pre nove ere, „u godini belih varvara“! Upravo su se te godine „blistavi
zlatni brodovi iznenada pojavili na nebu, osvetlivši nebesa svojim sjajem. Zemlja se tresla
a gromovi valjali preko brda. Ljudi su pali ničice puni strahopoštovanja prema moćnim
strancima koji su došli da osvoje zemlju!“

Rodna planeta stranaca – Shverta – nalazila se duboko u svemiru. To je „moćna imperija
koju čine brojne druge planete, a ima ih toliko koliko i zrna prašine na ulici“! Ta su moćna
bića Zemljom vladala iz Akakora, grada podignutog pre oko 14 000 godina.

Indijsko nasleđe

I rana hronologija Indije je zaista kolosalna. U Tajnama izgubljenih rasa („Secrets of the
Lost Races”), Rene Nurbergen piše da u brojnim knjigama na sanskritu postoje napomene
o dalekom periodu vremena koji je dugo trajao. Hindu tekstovi se bave kosmologijom na
čijem je jednom ekstremnom kraju jedinica koju nazivaju kalpa ili Dan Brame - a to je
period od 4,32 milijarde godina!

Da li jedna ovakva hronologija ukazuje na nebeski uticaj? Ovo su zaista astronomske cifre
koje pripadaju oblasti univerzuma, dimenziji postojanja značajno široj od ove naše. A
neporeciva istina je da drevni tekstovi otvoreno pominju nebesku vezu. Sumeri jasno
govore da je kraljevstvo stiglo sa nebesa, a Kinezi da su njima vladali Nebeski Vladari.

Objašnjavajući fantastičan broj godina koje je svaki kralj proveo na tronu, Erih fon
Deniken – čovek koji je prvi u zapadnoj javnosti izneo tezu o vezama ljudi i vanzemaljaca i
stekao planetarnu slavu – ima zaista domišljato rešenje. On veruje da su ti nebeski valdari
stalno putovali tamo i nazad od Zemlje do svoje rodne planete.

Međuplanetarna putovanja te vrste podrazumevaju i diletaciju vremena. Na primer, osoba
koja poleće sa Zemlje u neverovatno brzom svemirskom brodu se može vratiti nazad posle
završenog putovanja i otkriti da je tokom puta svemirom za nju prošlo svega nekoliko
nedelja, dok je na Zemlji prošlo već nekoliko hiljada godina. To bi moglo značiti da
pominjanje vladara koji su dva puta vladali nije nikakva greška. Nebeski Vladari su možda
delili svoju vladavinu među sobom, posećujući i druge svetove.

Ako su putovali brzinom bliskom brzini svetlosti, do njihovog povratka na Zemlji bi sasvim
sigurno prošlo nekoliko hiljada godina. Istovremeno bi Nebeskim Vladarima u putu prošlo
svega dve ili tri godine.