Tajna je – u kalendaru!

Tajna je – u kalendaru!
Piše Spomenka Milić

http://razbibriga.net/imported/2011/09/pahomov-1.jpg
Vladimir Pahomov


Pre nekoliko godina matematičar Vladimir Pahomov, naučni saradnik Instituta nuklearnih
istraživanja i nekadašnji zamenik direktora Instituta za fiziku i tehniku u Dubnu (Ukrajina)
izneo je svoju tvrdnju da su Zemlju pre šest hiljada godina posetili predstavnici druge
civilizacije i ostavili nam - kalendar – onaj kojim se i danas služimo. U kalendaru se, po
njemu, nalazi šifrovana poruka, koju može da “vidi” i razume samo civilizacija koja je
dostigla određeni stepen razvoja.

Pahamov je još tada pročitao neke od kodiranih poruka, a ovih dana otišao je još dalje: on
tvrdi da su nam vanzemaljci ostavili i nešto materijalnije: “paket” sa nekim svojim
“stvarčicama”. Kako objašnjava, u kalendarskim šiframa lepo stoji i gde se nalazi “paket”,
odnosno - “vremenska kapsula”.

Evo njegovih argumenata i dokaza....

I FARAONI SU ZNALI

Zašto su vanzemaljci sakrili informaciju baš u kalendaru?
-A gde drugde? Dve trećine Zemlje pokrivene su vodom, ostalo je prekriveno ledom (na
polovima), pustinjama i šumama. Svaki predmet, veliki ili mali, nestao bi tu bez traga. Zato
su kosmički posetioci i rešili da ostave budućem tehnički razvijenom čovečanstvu dokaze
svog boravka u neobičnom, ali veoma sigurnom “sefu” - u kalendaru. To indirektno
potvrđuje, ne primer, zakletva egipatskih faraona koji su, stupajući na presto obećavali:
“Ne činiti u kalendaru nikakvih izmena!” Nije li to sa ciljem da se sačuva netaknuta
informacija koju sadrži?

Mnogi drevni rukopisi koji su stigli do nas pripovedaju o bogu mudrosti koji posećuje
ljude, poznatom pod dva imena – Tot i Hermes. Pred svoj povratak na Nebo, on je
navodno napisao i pažljivo sakrio neke “knjige” koje će “ostati netaknute tokom vekova i
biti za ljude nevidljive i neprimećene sve do vremena kada će Nebesa ostariti i stvoriti
dostojna bića – odnosno - ljude sposobne da ih protumače.

A šta može biti “netaknuto tokom vekova”? S obzirom da, kako Pahomov objašnjava, čak i
velike piramide vremenom propadaju, netaknuto može biti samo nešto ne sasvim
materijalno. Na primer, informacija. A šta se može očuvati kroz mnoge milenijume?
Sigurno nešto što je povezano sa vremenom i hronologijom. Znači – sa kalendarom.

- Kalendar koji do danas koristimo pojavio se pre više od šest hiljada godina. Pokušajte da
pronađete još nešto toliko staro što je stiglo do nas u prvobitnom obliku – objašnjava
naučnik, i nastavlja - Poruka u kalendaru bila je “nevidljiva i neprimetljiva” za nas zato što
čovečanstvo nije imalo dovoljno znanja da je protumači.

Pahomov je otkrio da su kalendarski brojevi raspoređeni po nedeljama, mesecima i
godinama - na osnovu neke matrice koja sadrži veliki niz brojčanih informacija. Zatim je
pronašao metod izvođenja te informacije. Prikupio je odgovarajuće kodove i objavio ih u
knjizi “Tajna kalendara – poruka nerođenim”. Tako se, na primer, tajni kod pokazao
sakrivenim u kalendarskom ciklusu od 28 godina.

- Godine 2005, 1977, 2033. i tako dalje - nedelja će padati na isti datum. Na primer, 13. maj
u tim kalendarima biće petak.

Postojanje perioda od 28 godina nije bilo tajna za naše pretke. Na osnovu njega napravljen
je takozvani “večiti” kalendar, čiji su crtež naučnici pronašli na zidu Crkve Svete Sofije. Ovaj
kalendar potiče iz 13. veka i zapravo je tablica-matrica od svega 28 “ćelija”. Sve su označene
slovima koja simbolizuju dane u nedelji – od ponedeljka do nedelje, od kojih bi trebalo da
počinju godine ciklusa (kao što smo rekli, ciklusa ima 28). Ova martica, koja se sastoji od
sedam redova i četiri kolone, kako se ispostavilo, predstavlja samo polovinu matrice poruke.

PROCESIJA NEBESKIH TELA

Šta je moguće sakriti u kalendaru?
-U mnogim jezicima dani u nedelji ovako ili onako povezani su sa nebeskim telima –
objasnio je Pahomov. - U engleskom, na primer, Sunday (nedelja) je dan Sunca, Monday
(ponedeljak) – Meseca.

Drevnim astronomima bilo je poznato sedam nebeskih tela. Oni su ih ugradili u takozvani
haldejski red. Odnosno – poređali po redosledu porasta vidljive brzine kretanje tih tela na
nebu. Tačno po tom redu poređani su i dani u nedelji, počevši od “sunčanog” - a to je
potvrdilo i dešifrovanje, jer je i kompjuter “izbacio” informaciju o haldejskom redu.
Međutim, ova informacija nije jednostavna, već sadrži ranije nepoznate detalje. Na primer,
Pahomov je dobio podatke o procesiji svih sedam nebeskih tela, to jest o tome kako se
njihove ose kreću u prostoru, opisujući karakteristične kupe. Moguće je, tvrdi naučnik, da
je procesija igrala ili igra neku važnu ulogu u odnosu na našu civilizaciju.

Zatim je Pahomov zamenio u matrici oznake dana (planeta) - notama – kojih takođe ima
sedam. I kalendar je “propevao”, a matematičar objašnjava da meodija zvuči kao
uspavanka – koju je ko znao ko napravio...

Zatim je matrica dala Pahomovu dve “adrese” odakle su mogli da dolete došljaci – sazvežđa
Orion i Sirijus. I, čak, “portrete” vanzemaljaca. Matrica kalendara, obrađena kompjuterskim
programom, omogućila je dobijanja trodimenzionalnih slika - ljudi- riba! Moguće je,
pretpostavlja Pahomov, da su kod nas sleteli vodozemci.

No, da li su nam ostavili nešto važnije od slika drevnih bogova i dokaza svog znanja? U
mnogim mitovima i legendama pominje se neka poruka skrivena od ljudi, odnosno
“vremenska kapsula”, kako je još nazivaju mnogobrojni entuzijasti – od “običnih” naučnika
do ufologa. U njoj bi, po ubeđenju mnogih istraživača, trebalo da se nalazi svojevrsna
instrukcija Zemljanima za dalje delovanje.

-Tačno znam gde se nalazi “kapsula” - tvrdi Pahomov. - Poruka iz kalendara pokazala je
mesto sakrivenog ulaza.

A kako je on došao do ovog podatka?

-Dugo nisam mogao da razumem jednu sliku dobijenu iz matrice kalendara. Dobio sam sliku
koja je ličila na ostrvo. Sastojalo se od dva međusobno povezana dela. Na na njemu su bila
četiri vrha, koja su se nalazila u uglovima paralelograma. Ostrvo se prostire sa jugoistoka na
severozapad, a u njegovom većem delu nalazio se zaliv. Jedno mesto na slici ostrva bilo je
označeno krstom (što je takođe “izbacio” kompjuter).

Ostalo je, naravno, da se razjasni gde ostrvo takvih kontura i reljefa nalazi na Zemlji. I -
da li se očuvalo? Konture i reljef mogli su da se promene tokom hiljada godina.

-Zadatak je izgledao nerešivo. I na kraju, posle pet godina pronašao sam veoma neobično
mesto! Neprocenjivu pomoć u pretrazi dao mi je progam Google Earth.

Došlo se do – Ostrva Sunca, u Latinskoj Americi.

LEGENDE OSTRVA SUNCA

Mnoge legende Anda ukazuju na jezero Titikaka kao na mesto gde se čovečanstvo ponovo
pojavilo posle Velikog potopa. Sve civilizacije koje su postojale na Andima verovale su da
je jezero Titikaka – mesto prvobitnog stvaranja. Baš na ostrvu Sunca pojavio se stvoritelj
svega – Birakoča, Sunce u obliku čoveka, koji je prema većini drevnih mitova Južne
Amerike bio visok, bledolik i bradat.

U južnoameričkim legendama govori se i o čudesnoj plavuši Orijani koja se jednom spustila
na sjajnom kao zlato svemirskom brodu na Ostrvo Sunca u jezeru Titikaka, da bi dala
predala civilizaciju ljudima. Orijana je imala samo četiri prsta, povezana kožicom (ovo
podseća na “riboljude” iz Pahomovljeve matrice...). Ona je rodila 70-oro zemaljske dece i
vratila se na zvezde.

U prevodima radova spisa Garsiljasa de la Vege (16. vek), potomka aristokratije Inka (16.
vek), može se pročitati sledeće: “U natpisima urezanim na na stene Tiahuanako navodi se
da su savršeno promenjena ljudska bića, koja imaju membrane i različitu krv od naše,
stigla sa druge planete, pronašla najviše planinsko jezero na Zemlji i rešila da tamo
naprave svoj dom”.

Prema legendi, prvi Inka Manko-Kapak i njegova žena Mama-Oklo iznenada su se pojavili dok
je Sunce zalazilo na svetom jezeru Titikaka u Andima i objavili uzbuđenom narodu da su oni
deca Sunca i da ih je poslao bog Sunca da bi darovali ljudima civilizaciju.

Na ostrvu i danas postoje ostaci palata, vrtova, hramova, lavirinta i podzemnih hodnika Inka.
Ajmara, lokalni stanovnici, vekovima prepričavaju legendu o izgubljenom podvodnom
gradu i tajanstvenom ostrvu na jezeru Tititaka, sa skrivenim ulazom u podzemne lavirinte,
napravljene u davna vremena. Priča se i ogromnim kamenim strukturama ispod jezera.

Na topografskoj karti ostrva mesto gde se, po pričama, nalazi skriveni ulaz, označeno je
rečju KUNA, što na jeziku Ajmara znači “stvar”. Kakva se to stvar tamo nalazi? (Uzgred, o
jeziku: kako tvrde stručnjaci, jezik ajmara je toliko čist kao da se nije razvijao poput
drugih jezika, već da je veštački stvoren od nule).

-Konture i reljef ostrva Sunca poklapaju se sa onim koji su bili na crtežu iz Poruke –
produžava Pahomov. - Postojale su četiri planine, raspoređene u uglove paralelograma.
Postojale su sve karakteristike kao na slici iz Poruke! Na fotografiji Ostrva Sunca iz svemira
nacrtao sam krug na tom mestu koje je bilo obeleženo krstom na crtežu iz Poruke. Zatim,
bliže pogledavši, primetio sam da se na tom mestu na fotografiji ostrva nalazi slabo vidljivi
krug, svetliji od pozadine. Upravo u tom krugu nalazi se ulaz ka nasleđu drevne
supercivilizacije!

O PAHOMOVU

Vladimir Pahomov rođen je 1943. u Jaroslavlju (Rusija). Završio je Fakultet mehanike i
matematike državnog univerziteta Lomonosov. Objavio je više od 50 naučnih radova.
Specijalista u oblasti automatizacije projektovanja i proizvodnje elektronskih kola. Služio je
kao oficir u Kosmičkim snagama SSSR.