Srpska crkva ispod zemlje!

Srpska crkva ispod zemlje!


http://razbibriga.net/imported/2011/09/Kuber-1.jpg

Crkva svetog Ilije u potpunosti je pod zemljom


Postoje mesta na našoj planeti koja na neverovatan način provociraju ljudsku maštu.
Kuber Pedi je, neosporno, jedno od takvih. Smešteno na obroncima Stjuartove planine u
južnoj Australiji, na autoputu Stuart Highway (850 kilometara od Adelaide), slučajnom
prolazniku može potpuno da promakne, jer je skoro celo ukopano u zemlju.

Stotinama kilometara unaokolo nema nijednog naselja - Kuber Pedi je potpuno izolovan
grad, samo bespuće i skoro apokaliptički prizori koji deluju kao posle razaranja atomskom
bombom - zbog čega su ovde, uostalom, i snimani filmovi kao što su Pobesneli Maks III,
Do kraja sveta, Prisila, kraljica pustinje ili Kengur Džek.

I zašto bi neko ovde pristao da živi, daleko od ostatka civilizacije, bez sunca nad glavom i
vetra u kosi, ukopan u zemlju?

GRAD USRED NEDOĐIJE

Kuber Pedi je poznat kao svetska prestonica opala, koji je još kod starih Grka i Rimljana
važio za simbol nade, nevinosti i čistote. Najskuplji opali na svetu vade se ovde, a ime
gradu dali su Aboridžini – kupa piti, što znači “beli čovek u rupi”.

U okolini neobičnog, podzemnog gradića od svega oko 3.000 stanovnika (uključujući i
Aboridžine, australijske starosedeoce), godišnje se izvadi čak 70 odsto ukupne godišnje
količine opala! Priča o opalu u Australiji počela je, inače, pre više od 100 miliona godina,
kada su pustinje centralne Australije bile veliko more okruženo kopnom, sa sedimentima
silicijuma deponovanim duž obale. More se povuklo, nestalo i pretvorilo u veliki Artezijski
basen, a pre oko 30 miliona godina od silicijuma i vode nastao je opal, jedan od retkih
dragulja koji su sedimentarnog porekla. Ovaj kamen i danas sadrži šest do 10 odsto vode,
kao ostatak tog starog mora. Aboridžini imaju puno legendi i mitova o opalu i veruju da
ima jaku duhovnu vrednost. Za njih on predstavlja nešto što je neki predak ostavio za
sobom kao znak svog prisustva. Pleme Vangkumara ima legendu po kojoj je njihov narod
iz opala dobijao vatru.

Mada ima više vrsta opala, u Kubir Pediju su nalazišta onog plemenitog, koji se ubraja u
drago kamenje. Stanovništvo grada, praktično njemu posvećenog, je uglavnom smešteno
pod zemljom - u pećinama u kojima su se skrivali vojnici tokom Prvog svetskog rata, u
međuvremenu je izgrađen pravi mali grad.

U njemu danas meštani uglavnom žive po stanovima uklesanim u okolnim stenama –
standardan stan sa tri spavaće sobe, dnevnom sobom, kuhinjom i kupatilom moguće je
izbušiti u steni, a cena je skoro ista kao i za kuću na površini zemlje. Bez preke potrebe,
čovek ne mora da izlazi na svetlost dana, a ako želi da proširi stan, prosto dovuče bušilicu
i iskopa novu prostoriju. I tako to traje već gotovo jedan vek. Jer, mada se mesto
spominje već od sredine 19. veka (tačnije, od 1858. godine, kada je ovaj deo Australije
pohodio škotski istraživač Džon Mekdual Stjuart), Kuber Pedi je osnovan 1915. godine,
pošto su kopači opala shvatili da je zbog nepodnošljive toplote i temperatura koje leti
prelaze 55 stepeni Celzijusa, žareći vrelinom vazduh i topeći sve na zemlji (ali i vrlo hladnih
i oštrih zima), najracionalnije rešenje da stvore - podzemne domove.

I tako je počeo da nastaje pravi mali grad, najpre sa skromnim stanovima, a zatim i
prodavnicama, restoranima, crkvama, klubovima, školom i golf terenom... Zahvaljujući
masovnom doseljavanju Evropljana posle Drugog svetskog rata grad se počeo razvijati.

Tokom 60-tih i 70-tih godina kopanje opala je preraslo u unosnu industriju, a Kuber Pedi se
do 80-tih godina razvio u moderan multietnički rudarski gradić i regionalni centar. Ovde
danas žive radnici sa svojim porodicama koji su došli iz čitavog sveta - ima ukupno
četrdesetpet različitih nacionalnosti. Grad je, ipak, skoro sasvim skrajnut iz svih tokova
zbivanja u državi - malo ko plaća porez i ostale dažbine državi.

ONDA SU DOŠLI SRBI...

I, zar mislite da je sve ovo moglo da prođe bez naših ljudi?! Doduše, nekada je u Kuber
Pediju živelo oko 70 srpskih porodica, dok danas ovde ukupno ima otprilike toliko Srba.

Naši ljudi su ovde počeli da se doseljavaju šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka,
a nadaleko čuvenu Crkvu svetog Ilije sagradili su 1993. godine. Ona je u potpunosti pod
zemljom (oko 30 metara), a iskopana je u tvrdim krečnjačkim stenama u blizini samog
centra grada. I bez sumnje je, po mestu gde se nalazi, načinu na koji je sagrađena, ali i
reljefnim ukrasima u unutrašnjosti, jedinstvena ne samo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, već
i u svetskim razmerama.

Pravoslavni hram je dugačak 30 metara, visok 7 i širok 5,3 metara i u njemu nema
potpornih zidova ili bilo čega zidanog. Pri ulasku, u hodniku se nalazi uklesana u zidu figura
svetog proroka Ilije. Iznad ikonostasa je Širšaja Nebes, sa dva anđela sa strane. Na
gornjem mestu je Gospod Isus Hristos, a na galeriji je Krštenje Hristovo. Sve figure
uklesane u zidu su rad Normana Džon Astona, vrhunskog majstora u klesanju figura u
kamenu i ledu, ikonostas je izradio Mile Milosavljević iz Melburna, dok je ikone na njemu,
kao i na prozoru u crkvi, oslikao Dragomir Jašović iz Beograda.

A kako je uopšte došlo do toga da ova crkva bude sagrađena? Ubrzo po ustoličenju, paroh
adelaidski, protojerej Milorad Jovčić, početkom proleća 1992. godine posetio je Srbe u Kuber
Pediju, radi osvećenja domova za Uskrs. I sa njima počeo da razmišlja o gradnji crkve pod
zemljom, gde bi im bila najdostupnija. Većina parohijana bila je oduševljena idejom. U
sporazumu sa Eparhijskim upravnom odborom i Crkvenim sudom, episkop australijsko-
novozelandski Longin je odobrio i osnovao Misionarsko područje Svetog proroka Ilije u
Kuber Pediju u sastavu Eparhije australijsko-novozelandske. Po blagoslovu episkopa
Longina, 1. juna započeto je kopanje sale. Najpre je zasečeno brdo, koje je potom
izdubljeno mašinskim bušenjem. Par meseci kasnije, na dan svetog Ilije, 2. avgusta pre 18
godina, prostorije je osveštao vladika Longin uz sasluženje episkopa Vasilija (Veinovića).

Kopanje crkve odmah do sale, započeto je 1. februara 1993. godine i završeno do hramovne
slave, koja je proslavljena 1. avgusta iste godine. Tada je obavljeno osvećenje crkve.

Nekako u to vreme osnovano je ovde i Kolo srpskih sestara Ognjena Marija, srpska škola
(1995. godine), folklorna grupa... I pored svega toga, poslednjih godina veliki broj Srba iz
Kuber Pedija se iselio. Zalihe opala u međuvremenu su dosta iscrpljene, mada i dalje na
određenim mestima kopači otkrivaju ovaj dragoceni i veoma traženi kristal. Pa tako i naša
mala zajednica i njena Crkva nastavljaju da žive... Prošle godine, povodom praznika svetog
Ilije, episkop australijsko-novozelandski boravio je u trodnevnoj poseti crkvi u Kuber Pediju.
Duhovna radost, trudom vrednih parohijana, uveličana je i dopunjena tih dana i bogatom
trpezom i, za ovaj kraj zaista retkim, narodnim veseljem.

OPAL - KAMEN VISOKIH VIBRACIJA

Opal, dragulj kojim je Napoleon zaveo Žozefinu, simbolizuje vernost, religiozni žar, molitve
i sigurnost, saznaćete iz enciklopedija dragog kamenja. Starim Rimljanima je bio simbol
ljubavi i nade; ljudi s Orijenta zvali su ga sidro nade, dok su Arapi govorili da je ovaj
kamen s munjom stigao s neba.

Opal može biti bezbojan ili obojen sivo, crveno, narandžasto, zeleno, plavo, ružičasto,
smeđe, crno. Najređi su opali crveno-crne boje, a najčešći beli i zeleni. Opal, u stvari, u
sebi sadrži boje svog drugog kamenja, zato ima veliki energetski naboj i širok spektar
magijske primene. Smatra se da upravo svojim opčinjavajućim šarenkastim izgledom
daruje nadu i spokojstvo rođenima u znaku Vage i Bika. Takođe i da pojačava natčulne
vizije.

On je mističan kamen visokih vibracija koji produbljuje kreativnost i ima širok spektar
delovanja, kako na fizičkom tako i na višim planovima. Opal je kamen zaštite, vernosti i
odanosti. Jača volju za životom, memoriju, optimizam, pomaže u otklanjanju stresa i
depresije i pomaže u traganju za pravom ljubavi. Koristi se i radi zaštite u doba
negativnog uticaja zvezda.

Inače je najdelotvorniji u lečenju želuca i organa za varenje; smatra se da aktivira rad
želuca i reguliše kiselinu. Pomaže u slučaju anemije, aktivira crvena krvna zrnca, zbog čega
se povezuju sa lečenjem leukemije.

Treba ga često prazniti pod mlakom tekućom vodom, a preko noći se drži ga u čaši vode.
Puni se u posudi sa gorskim kristalom.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Ometač

A kako je uopšte došlo do toga da ova crkva bude sagrađena? Ubrzo po ustoličenju, paroh
adelaidski, protojerej Milorad Jovčić, početkom proleća 1992. godine posetio je Srbe u Kuber
Pediju, radi osvećenja domova za Uskrs. I sa njima počeo da razmišlja o gradnji crkve pod
zemljom, gde bi im bila najdostupnija. Većina parohijana bila je oduševljena idejom. U
sporazumu sa Eparhijskim upravnom odborom i Crkvenim sudom, episkop australijsko-
novozelandski Longin je odobrio i osnovao Misionarsko područje Svetog proroka Ilije u
Kuber Pediju u sastavu Eparhije australijsko-novozelandske. Po blagoslovu episkopa
Longina, 1. juna započeto je kopanje sale. Najpre je zasečeno brdo, koje je potom
izdubljeno mašinskim bušenjem. Par meseci kasnije, na dan svetog Ilije, 2. avgusta pre 18
godina, prostorije je osveštao vladika Longin uz sasluženje episkopa Vasilija (Veinovića).

---

Lepa priča. Hvala Ometač. :bravo: