Motiv

Šta nas motiviše?

Abraham Maslov smatra da postoje 5 vrsta motiva koji stoje u hijerarhijskom odnosu.
Nakon što zadovoljimo jednu grupu potreba, javlja se motiv da zadovoljimo sledeću.
Tek onda?

http://razbibriga.net/clear.gif

Citiraj:

---

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se obično se prikazuje u vidu piramide podijeljene
na pet nivoa, gdje svaka grupa predstavlja po jedan nivo:

1. Fiziološke potrebe - Ppotreba za hranom, vodom, vazduhom, snom i seksom.

2. Sigurnost - Zaštita fizičkog integriteta i sigurnosti - neugroženost života,
stalanposao, sigurnost porodice, zdravlja i imovine.

3. Pripadnost - Prijateljstvo, porodica i seksualna intimnost.

4. Poštovanje (uvažavanje) - Samopoštovanje, sigurnost u sebe, postignuće,
poštovanje prema drugima i poštovanje drugih.

5. Samopotvrđivanje (samoostvarenje) - Moralnost, kreativnost, spontanost,rješavanje
problema, manjak predrasuda i prihvatanje činjenica. Ovaj nivo potreba(biznis) kroz
samostvaranje i satisfakciju omogućava izvjesnom broju ljudi daostanu na margini, budu
drugačiji i nikada ne postanu dio mase. Upravo Vas ovadisciplina podstiče na način
razmišljanja koji podrazumijeva podizanje hijerarhijepotreba i ohrabruje na razvoj
ponašanja koji podrazumijeva prihvatanje kalkulisanog rizika.

---

Šta vi mislite? :palac:

kod mene potreba za ljubavlju predstavlja fiziološku potrebu :(...i kad je ta potreba zadovoljena, nemam potrebu za sigurnošću....a sigurnost, kako je ovde definisana, mi ne znači ništa, pogotovo što je tako kotirana.

Motiv za postignućem

Napisao Dragana Stanković

Motiv za postignućem je motiv koji je među stečenim motivima najsistematskije empirijski istraživan. Nađeni su za njega posebni postupci utvrđivanja njegovog postojanja i merenja njegovoga intenziteta. Istraživanjem su ispitivani uslovi njegovog javljanja i različiti oblici ponašanja koji su u korelaciji sa stepenom razvitka motiva za postignućem.

Psiholog Mek Klilend (prema Rot, 2003.) koji je pokrenuo istraživanje toga motiva ukazuje na njega kao na važnu karakteristiku ljudi. Mek Klilend motiv za postignućem određuje kao tendenciju da se ulaže napor da se postigne i ostvari nešto što se smatra vrednim i čime će se istaći pred drugima. On je uložio mnogo napora da nađe tehniku kojom će biti moguće utvrditi postojanje tog motiva i meriti njegov intenzitet.

Na postojanje takvoga motiva ukazao je među prvima psiholog Mari (prema Rot, 2003.), koji među 20 glavnih potreba koje po njegovom mišljenju predstavljaju osnovne pokretačke snage aktivnosti ljudi ubraja i potrebu za postignućem. Određuje je kao dosta složenu potrebu koja se manifestuje u želji da se postigne nešto što je teško ostvariti; da se ovlada i manipuliše stvarima, ljudima i idejama; da se savladaju prepreke i dostigne nešto što se ceni; da se takmiči sa drugima i da se istakne pred drugima i da se drugi nadvise; da se ulaže dugo ponavljani napor da bi se ostvarilo nešto što je teško.

Proučavanja motiva za postignućem koja je pokrenuo Mek Klilend produžavaju mnogi istraživači. Kod nas su poslednjih godina taj motiv proučavali Havelka i Lazarević (1981, prema Rot, 2003.). Oni smatraju da od opšteg motiva za postignućem, a koji se sastoji u težnji da se postigne kompetentnost i što bolji učinak u svakoj aktivnosti koja se obavlja, treba razlikovati specijalne vrste motiva za postignućem, različite posebne motive za postignućem. Pod tim podrazumevaju tendencije stečene delovanjem odgovarajućih socijalnih uslova da se postigne uspeh u određenim posebnim oblastima delatnosti.

Po Mek Klilendu razvitak motiva za postignućem zavisi od određenog načina i sadržaja vaspitanja, kao i od vrednosti koje se postavljaju i cene u određenoj kulturi. Ova dva momenta deluju povezano. U društvu u kom se određene vrednosti cene nastojaće se vaspitavanjem da deca usvoje te vrednosti. Izvor ovog motiva, po mišljenju Mek Klilenda, leži, pre svega, u određenom postupku prema deci. Ako dete bude podsticano da se takmiči sa drugima i da dobro obavlja razne zadatke koji mu budu postavljeni i ako bude kad uspe, nagrađivano – verovatno je da će doći do razvijanja snažnog motiva za postignućem. Ako se ne bude podsticala kompeticija i ne bude pozitivno reagovalo na postignuti uspeh deteta, verovatno je da se neće razviti ovaj motiv. Ukratko, može se pretpostaviti da će sticanje i razvitak toga motiva zavisiti od određenih postupaka roditelja prema deci.

Polazeći od ovih pretpostavki, više autora pristupa konkretnom istraživanju o delovanju određenih postupaka u procesu socijalizacije. Na osnovu tih istraživanja oni zaključuju da će razvijanje motiva za postignućem zavisiti, među ostalog, od relativne strogosti roditelja prema deci. Ukoliko je kod ispitanika motiv za postignućem bio izrazitiji, roditelji su deci izgledali stroži u postavljanju svojih zahteva. U drugom jednom istraživanju utvrđena je korelacija sa brojem obaveza i odgovornosti koje su postavljene pred dete. Tamo gde je zahtevano više odgovornosti i davano više obaveza, motiv za postignućem bio je više razvijen.

Na osnovu izvršenih istraživanja zaključuje se danas da su tri momenta posebno važna za razvijanje motiva za postignućem;

1. Dosledno, naglašavanje i razvijanje samostalnosti i nezavisnosti u vezi sa postizanjem ciljeva kojima će se dete moći istaći pred drugom decom i izvršavanjem zadataka kojima će se pokazati da je bolje i da ima više uspeha od drugih;

2. Relativno rano postavljanje različitih i dosta teških zadataka, manifestujući istovremeno zadovoljstvo zbog postignutog uspeha u rešavanju zadataka i manifestujući nezadovoljstvo zbog neuspeha i

3. Posebnu ulogu ima uticaj majke i postavljanje relativno visokih očekivanja s njene strane i manifestovanje zadovoljstva i ljubavi kad se ti zadaci uspešno obave.

Motiv za postignućem i pojedine karakteristike ponašanja

Motiv za postignućem dolazi do izražaja u velikom broju različitih aktivnosti. Izvršen je veliki broj istraživanja kojima je proveravano da li postoji takva korelacija između razvijenosti motiva za postignućem i određenih oblika ponašanja. Takva korelacija utrvđena je za veći broj karakteristika ponašanja.

1. Postoji korelacija između razvijenosti motiva za postignućem i osetljivosti za percipiranje draži koje su u vezi sa postizanjem uspeha. Oni pojedinci kod kojih je razvijen motiv za postignućem brže i lakše zapažaju objekte i situacije koji stoje u nekoj relaciji sa postizanjem postavljenog cilja.

2. Postoji povezanost razvijenosti motiva za postignućem i sećanja o prekinutim zadacima. Posebno kada je reč o zadacima za koje se smatra da njihovo rešavanje pokazuje razvijenost, sposobnost i umešnost, kod onih kod kojih je razvijen motiv za postignućem postoji i izrazito bolje sećanje na takve zadatke.

3. Postoji korelacija između razvijenosti motiva za postignućem i otpornosti prema pritisku ka konformiranju. Mek Klilend (prema Rot, 2003.) je postavio hipotezu da će pojedinci sa visokim motivom za postignućem biti nezavisni i u većoj meri manifestovati nekonformističko ponašanje.

4. Prema nekim istraživanjima postoji i korelacija između intenziteta motiva za postignućem i kvocijenta inteligencije. Objašnjava se to time što inteligentniji pre i lakše uviđaju šta je važno za održavanje i uspeh u određenom društvu. Budući da je u kompetitivnom društvu za uspeh važna borbenost i takmičenje, oni takvo ponašanje prihvataju kao koristan i celishodan način ponašanja.

5. Neki autori utvrdili su i korelaciju sa školskim uspehom (među ostalim i sam Mek Klilend, 1953.). Prema nekim nalazima ta je korelacija dosta visoka, a prema drugima, ona je niska. Ima, međutim i podataka da takva korelacija između razvijenosti motiva za postignućem i školskog uspeha ne postoji. Nekonzistentnost rezultata objašnjava se time što postoje razlike među školama u pritisku koji one vrše da se postigne uspeh. Navodi se da verovatno u školama u kojima se vrši jak pritisak na sve učenike da postignu što bolji uspeh, korelacija neće postojati, jer postignuti uspeh neće biti rezultat inicijative učenika nego posledica pre svega, nastojanja škole. U prilog postojanja takve korelacije govore i podaci da je veći motiv za postignućem kod onih sa višim nego kod onih sa nižim obrazovanjem. Oni sa višim obrazovanjem po pravilu su osobe koje sa boljim uspehom ostvaruju školovanje.

6. Vršena su ispitivanja o povezanosti i razvijenosti motiva za postignućem i izbora određenih zanimanja. U ispitivanjima vršenim u SAD utvđeno je da je izrazito više razvijen motiv za postignućem kod određenih profesija: kod trgovaca, posrednika koji se bave poslovima osiguranja, onih na rukovodećim mestima u privrednim preduzećima, kod osoba koja se bave slobodnom privrednom aktivnošću.

7. Utvrđena je povezanost razvijenosti motiva za postignućem i preferencija za boje. Prema nekim istraživanjima, pojedinci sa razvijenim motivom za postignućem preferiraju tamnije i mirnije boje, a oni sa niskim motivom za postignućem življe i svetlije boje. Ova razlika objašnjava se razlikama u odnosu prema sredini. Oni sa izrazitije razvijenim motivom za postignućem žele da imaju blagu i pasivnu okolinu na koju se može uticati. A oni sa niskim motivom za postignućem teže za čvršćom i aktivnijom okolinom, a koju reprezentuju svetlije i življe boje.

8. Istraživanjima je utvrđena i razlika između razvijenosti motiva za postignućem i grafičke ekspresije. Kod onih sa razvijenim motivom za postignućem grafičko izražavanje je više dinamičko, oni teže da ispune prostor, da pokazuju potrebu za većom raznolikošću i da izbegavaju ponavljanje.

9. Kao naročito značajne odlike pojedinaca sa visoko razvijenim motivom za postignućem, za razliku od onih sa nisko razvijenim motivom za postignućem, ističe se da će prvi preferirati određenu vrstu zadataka. Neće ih privlačiti suviše laki zadaci, ali će izbegavati i suviše teške zadatke. Izbegavaće ih zbog toga što oni izrazito teže ka uspehu i što se plaše da suviše teški zadaci mogu dovesti do neuspeha a koji osobe sa jako razvijenim motivom za postignućem veoma teško podnose. Zato će pojedinci sa razijenim motivom za postignućem težiti preduzimanju takvih aktivnosti koje, doduše, zahtevaju izvestan rizik ali taj rizik ne sme biti suviše velik nego mora biti umeren.

10. Osobe kod kojih je razvijen motiv za postignućem pokazuju naviku da planiraju na duži rok i pokazuju bolji uspeh u različitim dugročnim ciljevima, u aktivnostima koje se upražnjavaju kroz dugi period vremena. Oni su uspešniji u školi – posmatrajući školovanje u celini.

11. Jedna od karakteristika osoba sa visoko razvijenim motivom za postignućem jeste i jasno formulisanje podataka i ciljeva.

Sedam kratkih recepata za motivaciju

Jedna od glavnih prepreka koje stoje između vas i vašeg cilja jeste slabljenje motivacije. Naučite kako da je ojačate u kritičnim trenucima.


Između pukih želja i ozbiljnih namera glavnu razliku čini upravo snažna motivacija koja nas pokreće da uložimo trud, vreme, energiju... resurse koji su
ograničeni, a neophodni za svaku našu akciju. Ma koliko da vam se čini da u poslu, porodičnim obavezama, svakodnevnoj rutini nemate baš mnogo izbora,
postoje načini da im priđete tako da jačate motivaciju umesto da ona iz dana u dan slabi.
Radite stvari koje volite.

Naravno, lakše je reći nego uraditi ovo ali pokušajte da se fokusirate koliko god možete na aktivnosti u kojima uživate i kojima se posebno radujete. Mnogo je
lakše sebe motivisati upravo u sferama koje volimo nego u onima u kojima se osećamo krajnje ravnodušnim.

• Vaš posao. Možda nije idealno vreme da se posvetite karijeri iz snova ali posvetite što više vremena obavezama koje volite a prepustite drugima one koje baš ne volite.
• Vaši ciljevi. Ukoliko želite nešto da postignete, pronađite rutinu koja vam odgovara, načine u kojima ćete uživati... a ne one u kojima ćete se "gušiti".
• Vaša obećanja. Pregledajte svoj spisak "to do" i nađite način da eliminišite neke stavke. Ako ste nešto redovno radili godinama unazad, ne znači da tu praksu ne možete da prekinete.

Fokusirajte se na krajnji rezultat, odnosno samo ispunjenje cilja.

Umesto da razmišljate o dosadnoj ili teškoj obavezi koju morate da obavite do kraja dana, fokusirajte se na vaš krajnji cilj. Na primer, ako sada se rešite
neke dosadne obaveze kasnije se nećete morati više njom baviti.

Obavite prvo lakše obaveze, odnosno ispunite obećanja koja ne traže puno truda i muke.

Ukoliko vam je teško da započnete dan pun obaveza, krenite prvo od onih koja od vas traže malo vremena i muke. Na primer, napišite mail poslovnom partneru
ili obavite razgovor pre nego se posvetite nekom iscrpljujućem projektu.
Izvor:lovesensa.rs