Novosadski gradonačelnik rešio je da u skladu s novodonetim Zakonom ćutanja (izmenjeni Zakon o javnom informisanju) ugasi "Građanski list". Kako, zapitaćete se, pošto su mediji u Srbiji slobodni? Kako, kada je u rečnicima stranih reči uz odrednicu demokratija kao objašnjenje navedeno da je to današnja Srbija.
Gradonačelnikov poduhvat započeo je nakon serije kritičkih tekstova o načinu na koji troši pare Novosađana. Onda su krajem prošle i početkom ove nedelje sva gradska preduzeća otkazala pretplatu na "Građanski list". To su nam potvrdili naši distributeri, ali i prodavci novina na kioscima gde su dostavljani primerci za ta gradska preduzeća. Nezvanično nam je objašnjeno da je stigao usmeni nalog iz kabineta prvog među "jednakim" Novosađanima. No, to nije sve. Da bi čitaoce "Građanskog lista" uskratio za informacije "koje im život znače", zabranio je gradskim funkcionerima da nam daju izjave. Usmeno im kazao, da ne ostane trag. Ajde njima. Nego je zabranio i sebi. Prekjuče je pred ministrom Žarkom Obradovićem i mnoštvom novinara odbio da odgovori zašto su gradska preduzeća prestala da čitaju "Građanski list". Imamo svedoke.
Uzalud se trudio. Metodama gorim nego u doba Slobodana Miloševića više se ne mogu kontrolisati mediji. Ne mogu se pisati hvalospevi.
Čak i da se radi o najboljoj vlasti na svetu, to je nemoguće. Niko ne radi savršeno. Pa ni sadašnji novosadski gradonačelnik. "Građanski list" će i dalje profesionalno i principijelno kritikovati rad gradske vlasti kada ona ne radi u interesu građana. Javnost mora da zna. To je najvažniji postulat demokratskog društva. A rekonstrukcija kabineta i kantine u Gradskoj kući za 30 miliona dinara u vreme krize svakako nije interes Novosađana.
Gradonačelniče, nije u gradu sve uređeno pod konac, nemojte se posvećivati uređivanju "Građanskog lista". Milorad Bojović,
glavni i odgovorni urednik
http://www.gradjanski.co.yu/navigaci...amp;naslovna=1
