Lednik - Ledene reke

http://razbibriga.net/clear.gif

Lednik (ledenjak, glečer) je pokretna ledena masa, ledena reka, koja nastaje na mestima
na kojima sneg ne uspeva da se otopi, gde se godinama taloži. Na samom početku
taloženja sneg se pretvara u fini zrnasti led, a potom dobija svoj tipičan izgled – postaje
pravi lednički led. Kada težina nagomilanog leda izazove pritisak u donjim delovima lednika
dolazi do topljenja leda na samom dnu, i celokupna masa lednika počinje da se pomera
preko otopljenog dela, klizeći prema podnožju padine. Na svom putu, masa leda drobi sve
pred sobom i potiskuje komade odlomljenih stena, ostavljajući za sobom udubljenje u tlu
u obliku oluka ili slova U. Ovakavo udubljenje se naziva cirk. Po svom razornom uticaju na
tlo, lednik se smatra za najveću erozionu silu prirode. Jedna od najpoznatijih ledničkih
dolina je dolina Josmit u Kaliforniji.

Grenland i Antartik se nazivaju kontinentalnim lednicima jer se led na njima stalno kreće, i to
od središta ka ivicama – obalama kontinenta, gde se, dolazeći u kontakt sa vodom, lednici
otapaju ili se sa njih odlamaju veći ili manji komadi leda – ledeni bregovi, koji se kreću
vodenim prostranstvima. Najpoznatiji, ali ne i najveći, je ledeni breg koji je udario u brod
Titanik i potopio ga 14. aprila 1912. godine. Na Grenlandu se nalazi i najbrži lednik na svetu
– lednik Kvarajak, koji za jedan dan pređe od 20 do 25 metara.

Lednik se na svom putu ponaša kao velika razorna reka, a kada naiđe na strme delove, lednik
poprima oblik vodopada, jer se ogromna masa razmrvnjenih ledenih blokova survava niz
strminu. Iznad same ivice vodopada se mogu stvoriti ledeni mostovi koji prekriju lednik koji
propada, tako da se on i ne vidi – poznat je ledeni vodopad Kumbu na južnom delu
Everesta, Himalaji.

Glacijalni proces je geomorfološki proces koji nastaje delovanjem leda, snega i mraza (niskih
temperatura). Ovako su objedinjena tri procesa, koja se, inače, razlikuju. Dejstvo leda
predstavlja glacijalni proces u užem smislu. Geomorfološko dejstvo snega naziva se nivacioni
proces, dok se delovanje mraza naziva kriogeni proces. Objedinjenje ova tri procesa učinjeno
je zbog toga što njihovi agensi deluju istovremeno i na istom prostoru. NJihovi mehanizmi
su međusobno veoma bliski i povezani, pa su slični i efekti koje oni izazivaju. Oblici ova tri
procesa su, takođe, veoma slični, i sa postepenim prelazima jednih u druge.

http://razbibriga.net/clear.gif

Opštu i osnovnu karakteristiku glacijalnog procesa čine izuzetno veliki morfološki učinci. U
ovom procesu se eroduju, transportuju i akumuliraju velike količine materijala. Zbog toga,
glacijalni proces, iako vremenski ograničen, ostavlja za sobom jasno uočljive promene u
reljefu. Agens glacijalnog procesa je udruženo delovanje temperaturnih promena, tj. dejstvo
mraza, kao i kinetičke energije snega i leda. Do pokretanja snega i leda dolazi postepeno,
zbog toga što se naslage godinama ne otapaju, pa se, naslagama novog snega, preko
starijeg, povećava njegova ukupna debljina. Pod pritiskom naslaga debelih od 30 do 50 m
počinje prekristalizacija donjih slojeva snega i nastaje zrnasti sneg. Prekristalisali zrnasti
sneg naziva se snežanik. U literaturi se veoma često koristi i nemački termin firn .

Daljim povećavanjem pritiska, usled gomilanja novog snega, snežanik prelazi u led. Snežanik
se pod pritiskom otapa, pa se javlja pojava tečenja donjih slojeva, koji su oslobođeni pritiska.

http://razbibriga.net/clear.gif

http://razbibriga.net/clear.gif

Tope se glečeri na Grenlandu

Svakoga dana glečer Jakobshavn gubi 20 miliona tona leda. Istraživači na univerzitetu
Aberistvit kažu da, ipak, nisu sigurni u to sta uzrokuje topljenje leda.

"Veliko je pitanje da li je uzrok globalno zagrevanje. Ali nema sumnje da se sve menja.
Samo je pitanje da li te promene uzrokujemo mi ili su one deo ciklusa", izjavio je za Glas
Amerike vodič Aslak Rau Rolvsen.

Naučnici sa univerziteta Svonsi i Aberistvit kažu da se glečeri tope brže od očekivanog. Jedan
od razloga je to što brže topljenje njihove površine doprinosi topljenju i njihove
unutrašnjosti. Vodja istraživačke ekipe, glaceolog Alun Habard, koji helikopterom obilazi
merne stanice, kaže da se visina leda za mesec dana smanjila za četiri, a do kraja sezone će
se smanjiti za šest metara.

"Brzina topljenja je u ovom trenutku ekstremna. To merimo i instrumentima, ali pre dve
nedelje smo poboli i jedan štap koji je od tada zbog topljenja izronio iz leda za dva i po
metra", rekao je Habard. On kaže da topljenju leda doprinosi i prašina iz vazduha koja pada
na led.

"Čestice prašine, čadji, industrijskog dima i izduvnih gasova, koje donose vetrovi, pošto su
tamnije od leda, apsorbuju više sunčeve svetlosti... pa praktično buše rupe u ledenom
pokrivaču", objašnjava Habard.

Pretprošle nedelje, naučnici su primetili da se na severozapadu Grenlanda odlomio komad od
oko 260 kvadratnih kilometara - najveći na Arktiku u poslednjih pola stoleća. Topljenje leda
odgovorno je za 60 odsto povećanja nivoa mora u svetu, dok ostatak otpada na ekspanziju
vode kada se zagreva. Period od januara do juna ove godine bio je najtopliji u poslednjih
150 godina. Meteorolozi kažu da je u tom periodu 17 zemalja zabeležilo rekordne
temperature. Većina naučnika smatra da su za to krivi ugljendioksid i drugi takozvani gasovi
sa efektom staklene bašte, koje ispuštaju termoelektrane, motori sa unutrašnjim
sagorevanjem i drugi industrijski i privatni izvori. (Tanjug)

http://razbibriga.net/imported/2011/09/9737n9-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/09/34dnb0o-1.jpg

Krvavi glečer

Postoji glečer na Antarktiku iz koga kao da ističe krvava reka. On se nalazi na jednom od
najčudnijih mesta tog kontinenta – MekMurdovim Suvim dolinama, koje su u stvari ogromno
prostranstvo bez leda i jedna od najsurovijih pustinja na svetu. Zamislite da hodate kroz
ovo-

http://razbibriga.net/imported/2011/10/antarktik-1.jpg

-a ovaj predeo je bez leda još od Zemljinih početaka zbog katabatičkih vetrova (vetrovi koji
nose vazduh sa velikom gustinom iz viših nivoa i spuštaju ih dole pod uticajem gravitacije),
koji duvaju dolinama brzinom i do 300 km/h i izvlače svu vlagu iz njih. Dakle, hodate takvim
predelom, prolazite pored osušenih leševa pingvina i naiđete na ovo.

http://razbibriga.net/imported/2011/...OD_FALLS-1.jpg

Glečer koji krvavi. Otkrila ga je ekspedicija Roberta Skota 1911. godine (Robert Skot je
išao da pronađe Južni Pol uporedo sa Roaldom Amundsenom, koji ga je pretekao za 34
dana. U povratku čitav tim Roberta Skota umire od iscrpljenosti, gladi i užasne hladnoće).
Teoretisalo se da je boja rđe prouzrokovana rastom nekih algi. Kasnije je, međutim,
dokazano da je u pitanju oksidacija gvožđa. S vremena na vreme, glečer izbljuje providnu
tečnost bogatu gvožđem koja jako brzo oksidira i dobija crvenu boju. Prema Discover
magazinu izvor te vode je izuzetno slano jezero koje se nalazi ispod 400 metara leda, i
nova studija je pokazala da su mikrobi sebi sagradili nišu u tom negostoljubivom
okruženju i žive u jedinjenjima sumpora i gvožđa. Kolonija bakterija se tamo izolovala pre
1,5 miliona godina, otkad je ledena gromada prekrila jezero i stvorila hladan, mračan
ekosistem siromašan kiseonikom.

Naučnici čak smatraju da bi bakterija koja je odgovorna za Krvavu reku mogla da bude
zemaljska aproksimacija vanzemaljskog života koji možda postoji negde u solarnom
sistemu, kao na primer ispod polarnih ledenih vrhova na Marsu i Evropi (satelit Jupitera).