Printable View
Aтински филозоф Платон на рођењу je добио дедино име Аристокле, али је касније
као име прихватио надимак Платон (Широки) који му је наденуо његов наставник
гимнастике Аникерид из Кирене.
Платон je на острву Егини продат као роб по налогу сиракушког тиранина Дионисија
Старијег, али се ропства спасао јер га је убрзо откупио стари познаник Аникерид из
Кирене.
Платон своје путовање у Египат финансирао тако што је успут продавао товар
маслиновог уља који је са собом понео из родне Атине.
Српски филозоф Ксенија Атанасијевић била шиканирана током окупације Београда у
Другом светском рату јер је држала предавања о Спинози и другим јеврејским
мислиоцима да би одржавање ових предавања био један од разлога за њено
искључивање из јавног живота од стране новоуспостављених комунистичких власти
које је трајало све до почетка 50-их година.
Британски филозоф Бертранд Расел је вероватно најплоднији филозоф 20. века.
Наиме он је написао око 70 књига, више од 2.000 чланака и есеја (објављиваних у
великом броју збирки одабраних радова) а процењује се да његова сачувана
преписка броји око 40.000 писама. Библиографиај Раселових радова припремана је
преко тридесет година а објављена је у три обимна тома.
Kada je jedan američki reporter upitao
Gandija koja je njegova religija, on je zastao i zapitao se: "Koja je moja
religija"? Zatim je odgovorio: "Posmatraj kako jedem, na koji način
razgovaram, kako sedim, kako spavam, način na koji hodam, to je moja
religija". Religija ili joga ili spiritualni život, moraju da budu vaš
svakodnevni život.
Otkriće veka: Duša postoji!
Stjuart Hamerof i ser Rodžer Penrouz došli do zaključka da se duša nalazi u mozgu, koji napušta nakon smrti čovjeka i ostaje da živi u univerzumu
http://www.dodaj.rs/f/1/9T/gnPMi3n/2/v80622.jpg
Priznati naučnici kvantne fizike uspjeli su da daju odgovor na pitanje koje je mučilo sve religije i brojne filozofe: da li postoji ljudska duša? Američki doktor Stjuart Hamerof i britanski psihijatar ser Rodžer Penrouz naučno su dokazali da ona zaista postoji.
Mozak kao računar
Dva stručnjaka su autori nove kvantne teorije svijesti, prema kojoj se naše duše nalaze u specifičnim strukturama nazvanim mikrotubule ili mikrocevčice, smještene u ćelijama mozga, a odatle nakon smrti mogu da izađu i nastave da postoje u univerzumu.
Doktor Hamerof sa univerziteta u Arizoni i Penrouz radili su na toj teoriji od 1996, kad su krenuli od ideje da je mozak biološki kompjuter, sastavljen od gotovo 100 milijardi neurona, odnosno nervnih ćelija, i specijalnih, takozvanih aksonalnih varnica i sinaptičkih veza, koje se ponašaju kao informacione računarske mreže. Oni su željeli da dokažu da je naše svjesno iskustvo rezultat procesa koji se odvija u mikrocevčicama, što su nazvali orkestrirana objektivna redukcija (Orch-OR).
Klinička smrt je ključ
Stručnjaci su izučavali slučajeve ljudi koji su doživjeli kliničku smrt. Njihove mikrocevčice iz ćelija mozga gubile su kvantne podatke, ali informacije u njima nisu bile uništene. Time su Hamerof i Penrouz potvrdili da duša ne umire, već odlazi negdje u univerzum.
- Ukoliko nakon kliničke smrti ljekari uspiju da ožive pacijenta, sve kvantne informacije vraćaju se u mikrocevčice, a osoba koja je bila na samoj ivici života tvrdi da ima osjećaj kao da je zamalo umrla. Tako je moguće da, kada osoba zaista umre, njegove kvantne informacije potpuno napuštaju tijelo u vidu duše i nastavljaju da postoje u vantjelesnom obliku negdje u univerzumu - objasnio je doktor Hamerof.
Duša u oku
Mnogi naučnici godinama su pokušavali da dođu do teorije kojom bi se moglo objasniti postojanje ljudske duše i otkriti gdje se ona zaista nalazi. Tako su psiholozi sa Univerziteta Jejl tvrdili da je ona smještena u ljudskom oku ili oko očiju. Oni su sproveli istraživanje u kojem su velikom broju volontera prikazivali fotografije likova iz crtanih filmova, a na svakoj slici nalazio se mali objekat na različitim pozicijama na tijelu (blizu glave, torza ili nogu), ali uvijek na istoj razdaljini.
Hipoteza naučnika bila je da će ljudi doživjeti objekte bližim ako se nalaze kod duše. Većina je izdvojila fotografije na kojima je objekat bio kod očiju, pa su istraživači zaključili da se kod čula vida, a ne u mozgu, nalazi duša.
cafe.ba
DECU NA SILU ODVAJAMO OD NJIHOVOG SVETA: RABINDRANAT TAGORE O VASPITANJU I OBRAZOVANJU
Misli mudrog indijskog pesnika Rabindranata Tagore (1861–1941) o vaspitanju i obrazovanju dece dragocena su pomoć roditeljima i nastanicima, jer jasno i pronicljivo ukazuju na najvažnije elemente na kojima počiva zdrav – celovit razvoj ličnosti mladih.
„Mi smo rođeni u ovom svetu da bismo ga prihvatili, ne samo da bismo saznali o njemu. Znanje nas možda može učiniti moćnima, ali punoću dostižemo samo ako smo puni saosećanja. Najviše obrazovanje nije ono koje nam pruža samo činjenice, već ono koje čini da nam život bude u harmoniji sa svim stvorenim.
Ali mi nailazimo na to da škola takvu pouku o saosećanju ne samo da zanemaruje, nego se čak i bori protiv nje. Od najranijeg detinjstva stvaraju nam navike i nameću znanja na takav način da se naš život odvaja od prirode, a naš um i svet se od naših najranijih dana predstavljaju kao suprotnosti. Tako je najviše obrazovanje za koje smo predodređeni zanemareno, a mi smo naterani da izgubimo naš svet da bismo, umesto njega, našli gomilu podataka. Mi detetu oduzimamo Zemlju da bismo ga naučili geografiju, oduzimamo mu jezik da bismo ga naučili gramatiku. On žudi za Pričom, a zatrpan je spiskom činjenica i datuma… Detetova priroda buni se protiv takvog nečovečnog postupanja, pateći svom svojom snagom, da bi naposletku bila u potunosti ućutkana kaznom.“
Kako mudri pesnik Tagore sagledava cilj čovekovog obrazovanja? Na šta upućuje roditelje i sve vaspitače dece?
„Cilj obrazovanja je da čoveku pruži jedinstvo istine. Nekada davno, kada je život bio jednostavan, svi različiti aspekti čoveka bili su u potpunom skladu. Ali, kada je došlo do razdvajanja intelekta od duhovnog i fizičkog, obrazovanje je svoj naglasak stavilo na intelektualni i fizički deo čoveka. Mi isključivo obraćamo pažnju na to da damo deci podatke, ne shvatajući da takvim pristupom produbljujemo jaz između intelektualnog, duhovnog i fizičkog.
Ja verujem u duhovni svet ne kao u nešto što je odvojeno od ovoga sveta, već što je njegova najdublja istina. Sa svakim dahom koji udišemo, mi stalno treba da osećamo ovu istinu: da živimo u Bogu. Rođeni u ovom divnom svetu, punom tajne beskonačnog, mi ne možemo da prihvatimo da je naše postojanje samo trenutni izliv slučajnosti, koji plovi na struji materije ka nekakvom večnom ništavilu. Ne možemo da svoj život posmatramo kao san snevača koji se nikada ne bude. Mi posedujemo ličnost kojoj su materija i sile besmislene ukoliko nisu povezane sa nečim beskrajno ličnim, čiju smo prirodu donekle otkrili u ljudskoj ljubavi, u veličanstvenosti dobra, u mučeništvu herojskih duša, u neiskazanoj lepoti prirode, koja nikada ne može biti prosta fizička činjenica, niti išta drugo do izraz ličnosti.“
Jovan Mrđenovački
(Tagorine misli sa engleskog prevela Milina Kosanović)
izvor