Možda si već tamo?

Luksuzna jahta usidrila se u jednom
malom meksičkom ribarskom selu.
Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe
i zapitao ribare
koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu. Ne treba nam
dugo - odgovoriše ribari. 
 A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.
Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom? Spavamo, malo lovimo ribu, igramo
se sa svojom decom a popodne siestu 
provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo
u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo par
pesama. Naš je život
 ispunjen. Gospodin turista im predloži: Diplomirao sam
ekonomiju na Harvardu i
mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana,
prodajte je i tim novcem kupite veći brod.
I šta onda? Uz veći brod ulovićete
još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan.čitavu
flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa
velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete
preseliti iz
ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York! Iz tih
gradova možete voditi svoj veliki novi posao! Koliko bi nam vremena trebalo za
to? Dvadeset do dvadeset pet godina. I onda? Onda? E, prijatelji, sada postaje
zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i
kupovinom deonica zaraditi
milione! Milione? Stvarno? A onda? Onda možete otići
u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati
se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i
pesmu.
Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud
potrošili dvadeset pet godina? - upitaše Meksikanci.

Pouka: U životu uvek moraš znati gde si
se uputio jer, možda si
već tamo!

Kako uzalud? Valda da bi ostvarili neku sigurnost za stare dane.

Ako ćemo od danas do sutra da živimo, pa svi smo tu. Možemo u kartonska naselja i da zapevamo.

ovo je stari vic....ima bar 12 godina da sam ga čula.

Svako naše nastojanje je uvijek između jednog Ovdje i jednog Tamo..ono što je meni Tamo,nekom je Ovdje i obrnuto,tako da se taj relativitet teško može odrediti naspram vremena..ja bih ga uvijek iznova tumačila isljučivo u relaciji sa čovjekim samoostvarenjem odnosno njegovom željom da ide svojim putem..ne zadanim,ne očekivanim već svojim..da,malo je utopijski,ali sjetih se Džegera..imao neki koncert i iznajmio apartman sa mislim 12 soba..može mu se je l:)
a šta će starcu kao što je on tih 12 soba kad je jeda ležaj sve što mu može trebati..ne bi li zamijenio sve beneficije i perverzije za mlade godine..
jednom je neko rekao da je tužno gledati stare i rahitnične zapadnoevropske penzionere kako se potucaju po kojekakvim aerodromima..radili cijeli vijek,pa sad putuju svijetom..i da bi trebalo biti obrnuto..putj u mladim godinama,živi punim plućima a kad ostariš radi..:)
Sve je stvar našeg odnosa prema nama samima..nije da čovjek nema izbor..a niej ni da ne volimo kompromise:aha:

aa ja sam izgubljen u vremenu i prostoru, cim izadjem odavde znacu gde sam krenuo

A možda si već tamo,mrave:)

ma jok , iso da proverim nema me tamo, bice da nisam
:lol:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mrav

ma jok , iso da proverim nema me tamo, bice da nisam
:lol:

---

mrav je ono što jeste a nije da nije:)
al da ne spamujemo,ajmo dalje:)

http://razbibriga.net/imported/2010/11/705-1.gif

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od DirkaSta

Svako naše nastojanje je uvijek između jednog Ovdje i jednog Tamo..ono što je meni Tamo,nekom je Ovdje i obrnuto,tako da se taj relativitet teško može odrediti naspram vremena..ja bih ga uvijek iznova tumačila isljučivo u relaciji sa čovjekim samoostvarenjem odnosno njegovom željom da ide svojim putem..ne zadanim,ne očekivanim već svojim..da,malo je utopijski,ali sjetih se Džegera..imao neki koncert i iznajmio apartman sa mislim 12 soba..može mu se je l:)
a šta će starcu kao što je on tih 12 soba kad je jeda ležaj sve što mu može trebati..ne bi li zamijenio sve beneficije i perverzije za mlade godine..
jednom je neko rekao da je tužno gledati stare i rahitnične zapadnoevropske penzionere kako se potucaju po kojekakvim aerodromima..radili cijeli vijek,pa sad putuju svijetom..i da bi trebalo biti obrnuto..putj u mladim godinama,živi punim plućima a kad ostariš radi..:)
Sve je stvar našeg odnosa prema nama samima..nije da čovjek nema izbor..a niej ni da ne volimo kompromise:aha:

---

I tako celi život prođe u nekom grabežu. :hm: I na kraju ipak umreš.. :hm:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od kojica

http://razbibriga.net/imported/2010/11/705-1.gif



I tako celi život prođe u nekom grabežu. :hm: I na kraju ipak umreš.. :hm:

---

Ali ostaviš nekoga iza sebe ;)

http://razbibriga.net/imported/2010/11/705-1.gif

Pa dobro, neko ostavi nekoga iza sebe, ali ono što smo grabili
ne možemo da ponesemo sa sobom.. :nene: