Idiot - Fjodor M. Dostojevski

Piše: Konstantin Dragaš

"Idiot" (rus. Идиот) jedan je od ne tako poznatih romana ruskog pisca Fjodora Dostojevskog. Glavni lik ovog romana je ruski knez Lav Nikolajevič Miškin, u književnosti poznat kao "idiot". Varšavskim vozom Lav Nikolajevič Miškin dolazi u Petrograd. U vozu upoznaje Partena Semjonoviča Rogožina, svog kasnijeg prijatelja ali i suparnika. U Petrogradu, knez Miškin odseda u hotelu. Pritom on upoznaje mnoge ličnosti iz petrogradske elite i počinje s njima da se druži. Ipak, ta ruska elita (ili društvo) ne prihvata kneza onako kako treba. Svi mu se ljubazno obraćaju, dok u potaji govore sve loše o njemu, pa čak i to da je idiot. Međutim, knez Miškin kroz ceo roman pokazuje da ima osećaj za ljubav i za prijateljstvo. Jedan od njegovih najboljih prijatelja postaje general Jepančin, koji ima tri prelepe kćerke: Aleksandru, Adelaidu i Aglaju. Knez Miškin pokušava da se s njima zbliži, i dopadne mu se najmlađa kćerka: Aglaja. Ipak, tada se pojavi Nastasja Filipovna, privlačna i prelepa žena u petrogradskoj eliti. Nakon toga pojavljuje se Aglaja u koju se knez zaljubljuje, a kasnije se ga mami i Nastasijina lepota. Drugi ga zbog toga osuđuju, govoreći mu da Nastasja Filipovna nije za njega, već za Gavrila Ardalionoviča, poznatog kao Ganja, koji se ljuti kada čuje da knez Miškin takođe želi da se oženi Nastasjom. U romanu se pojavljuju i drugi likovi: Ipolit, Kolja, Ferdiščenko, Pticin, Lebedev i dr.
No, pođimo redom.
Da kažemo nešto i o tim drugim likovima.

GAVRILO ARDALIONOVIČ, GANJA - u početku, prijatelj kneza; kasnije njegov protivnik; izuzetno lukava ali i pokvarena ličnost.

IVAN FJODOROVIČ JEPANČIN - general; upoznaje kneza i s njim se zbližava; pametan, neiskvaren i pošten čovek. Poštuje njegovu nameru da se oženi Aglajom.

PARTEN SEMJONOVIČ ROGOŽIN - ličnost s kojom se knez susreće na početku romana, u vozu. Lukav, ali dobar čovek. Zakrvavljen strašću. Knez za njega misli da je kvaran i loš, a kasnije menja svoje gledište. On, na kraju, ubija Nastasju Filipovnu.

NASTASJA FILIPOVNA - najzanimljiviji lik u celom romanu. Najprotivrečnija ličnost u celom delu. Prelepa, očaravajuća, ali u isto vreme, i pametna, lukava i ne dozvoljava da je niko ismeje. Jurodiva. Samoživa. Sama projektuje sliku o samoj sebi. Dama sa puno psiholoških problema (npr. ne želeći da se uda za Rogožina, ona baca sto hiljada rubalja u vatru koje joj je on namenio i dao). Kasnije se vezuje za kneza Miškina, a na kraju pokušava i da stupi sa njim u brak ali, ipak, beži Rogožinu sa svadbe.

IPOLIT - lik koji se kreće u petrogradskim krugovima; poznaje generala, Nastasju Filipovnu i celo to društvo. Po prirodi ludak, ogorčen, bolestan, protivrečan; svojim prijateljima iz tog društva čita svoje delo "Ispovesti" u kojem govori o svojoj ćelji da se ubije.

KOLJA - najmlađi lik u romanu. Od prvog trenutka zbližava se s knezom, uopšte ne misleći da je on idiot. Knez ga od srca voli. Preko Kolje on stupa u kontakt sa Nastasjom Filipovnom, kasnije i Aglajom.

LEBEDEV - prijatelj kneza; međutim, knez za njega misli da je kvaran i da želi da ga izda; Lebedev, pak, ne skriva da je Miškin idiot.

AGLAJA - čuvena Aglaja, u koju se Miškin zaljubljuje, baš kao i u Nastasju Filipovnu. Lepa, naivna, ali inteligentna; ne sluša savete svoje dve sestre. Sama se probija kroz život. Odigrava jednu od presudnih uloga u romanu.
Ima tu još puno likova.

Ali, analizirajmo samog kneza. Ko je on?
Svakako je knez. Ali, da li je on idiot, kako svi iz njegove okoline kažu? On i sam kaže da pati od "idiotstva". Ipak, pored toga što se, iako kao odrastao čovek ponaša kao dete u nekim stvarima, on pokušava da sa tim društvom stupi u kontakt i pokušava da se kreće u njihovim krugovima. Sluša njihove priče i ponešto prokomentariše.
Knez Lav Nikolajevič Miškin je, pre svega, dobar čovek. To je ona vrsta čoveka koja ne poznaje gramzivost i laž. Međutim, on je i naivan. Lako poveruje svakome. Glavna fabula romana leži upravo u ovome: knez Miškin je pošten i dobar čovek, i on kao da je poslat od samog Boga, da preporodi rusko društvo i da ga okrene pravim vrednostima. Međutim, svi ga proglašavaju idiotom, a on uopšte ne mari za to. On ume da razume druge, da nikog ne osuđuje unapred. On pokušava da ispuni svoj cilj. Zato se, u nekim osobinama i crtama, može porediti sa Don Kihotom.
Knez Miškin ne voli novac. Ne radi ništa zbog novca. On je ona vrsta čoveka koja se ne urezuje, sečivom svog uma, negde, već ona koja samo nosi dobre i pozitivne osobine.

To rusko društvo na kraju počinje da zavisi od kneza, jer je knez ipak, svakome od njih, promenio život.
U romanu možemo razlikovati dva dela: prvi je odnos društva prema knezu, a drugi knežev pristup i odnos prema društvu. On je, pre svega, svojom neizmernom dobrotom hteo da preporodi rusko društvo. Bar se tako ovaj roman može razumeti.
Povest o knezu Miškinu je veoma zanimljiva, i ne bi je trebalo ispustiti iz vida. Dostojevski je jedan od najvećih ruskih realista, pa se njegova dela mogu sasvim sigurno ubrajati u svetska remek - dela.