Klasika Arapske poezije

Arapski svet danas zauzima ogromno prostranstvo,prostire se na dva kontinenta koje
spaja Sueski kanal ,i na tom prostoru živi više od 150 miliona ljudi raznih rasa i veroispovesti,smešteni u dvadesetak država različitih društvenih i političkih uređenja,
ali ih u velikoj većini ipak povezuje zvanična religija - islam, zajednički književni jezik i zajednička kulturna i civilizacijska prošlost.
Za razliku od današnjice,nekada je arapski etnički korpus imao za svoju postojbinu,
užarenu pustinju i tihe,senovite oaze Arabijskig poluostrva,raštrkana nomadska plemena pored važnih trgovačkih puteva koji su spajali Sredozemlje sa Indijom i Mesopotamiju sa bogatom Abisinijom,ali povezan jednom neraskidivom vezom - zajedničkim jezikom.
Klice današnje arapske poezije zametnute su u,i tada važnim gradovima,Meki i Medini,uporedo sa jednom od najvećih svetskih religija - islamom.


http://razbibriga.net/imported/2011/...alaghani-1.jpg

Ono što je nesporno kada je u pitanju klasična arapska poezija,to je izražen
problem periodizacije,jer se ne može sa sigurnošću reći koje vreme se može smatrati
početkom.
Postoji nekoliko perioda u stvaralaštvu arapskih pesnika ,pa tako arapsku poeziju možemo da podelimo na :

Preislamski period - koji traje do 622. godine
Umajadski period - 661.g - 750. g
Abasidski period - 750.g - 1258. g
Period dekadencije - 1258. g - 1798. g

Preislamski period je značajan iz više razloga ,a jedan od najvažnijih je začetak pesničke umetnosti Arapa,koja je ,kao kod retko kog drugog naroda,postala najznačajniji vid umetničkog izražavanja.Ovaj period se može nazvati i klasičnim ,dao je dela neprolazne vrednosti.Stvorena je pesnička tradicija koja je krenula u dva pravca.Jedan put je osećanje ljubavi za lepo,za poeziju bez koje je život nezamisliv,a drugi put je put stvaranja tradicije pesničke vrste,a istovremeno i pesničke forme,koja je toliko snažno uhvatila korene kod Arapa iz preislamskog vremena.

Imrul Kajs je najpoznatiji arapski pesnik preislamskog perioda s kraja 6. i početka 7. veka.
Uglednog porekla,princ iz plemena Kenana,savremenik cara Justinijana čiji je dvor posećivao.


Mualaka - odlomak

Stan'te da plačemo drage i doma njenog
Pokraj dune između Duhula i Hamvala

Jer njen lik što ga severac i jugo stvoriše,
al Mirata i Tudiha,još nisu izbledela

Pogle mladunčad gazela po poljima
i pašnjacima,k'o da su zrnca bibera bela

Dok sam ja u sumrak rastanka kad su pošli
raspukli kolokvint uz mimozu što je svela

Prilazeći mi na svojim četvoronošcima
Drugovi mi zbore: Ne tuguj,druže,dela !

Moj lek je suza prolivena kraj zagubljenog
traga, nada neka da l' bi postojati smela

Doživeo sam to nekada sa Umel Huvejris
i sa susetkom njenom Um Rabab iz Mesela

Kad bi ustale iz njih bi tek'o pah mošusa
širio vetar miris karanfila im iz tela.

Na ljubav,sve dok mi ne ovlažiše kanice
potokom je reka suza iz me poletela.

Antara Ibn Šedad je legendarni preislamski junak koji je svojim herojskim
postao centralna ličnost velikog narodnog "Romana o Antari".
Pesnik snažnog izraza,autor Mualake.


Ja sam taj rob o kojem su ti pričali


Krevet od svile nemoj izabrati
za kućnim mirom nemoj plakati.
U danu bitaka u svemu što učinismo,
o svim nam delima aber se pronosio.
Mač moj u boju lekar je bio,
glavobolju neprijatelja naših je lečio.
Ja sam taj rob o kojem su ti pričali
i eni već dosadiše,pa priče alali.
Koplje svoje u ruke strašljivcu ako bih stavio,
mojom veličinom ohrabren na lavove bi jurišao.
Ispunio sam zemlju strahom od mača moga,
neprijatelju nema na njoj mesta bezbednoga.

Mualaka - Antara


Ostavi li pesnik još kakvog pevanja
zar prepoznat dom njen nakon svih lutanja

O,Ablin dome u Dživanu,zdravo da si
i jutros me,Albin dome,od nesreće spasi

Ustavih devu s kraja i to je prilika
da utolim želju svoju pustog namernika

Albino se pleme u Dživanu nastanilo
a koje u Haznu,Samanu,svuda ga je bilo

Stari znaci sad me pozdravljaju
otkad Alba ode - pusto propadaju

Na dušmana miojih zemlji kuća joj je nova
"Teško mi je da te tražim ,kćeri Mehremova!"

Zavoleh je iznenada dok sam vijo njene
al' tvog oca život,Albo,ne zanima mene

Veruj da u srcu mome zauzimaš mesto
da iskreno ja te volim i pominjem često

Kada bih ti ja iz Gajlema u posetu mog'o doći
kad do tvoga Unzetejna mnogo dana,mnogo noći?!

A kad si rastanak i ti sama poželela
sedlali ste životinje kad već noć na zemlju sela

Osedlana deva samo iz sna tad me trže
što makove glave ršti međ šator'ma rže.

Četrdeset i dve deve bile su sa vama
crne kao crno perje najcrnjeg gavrana

A ona kad gleda! - ko odraslo tele
što samo je dojilo ispod dve gazele

Kao što se mošus-miris kad se malo stesni
prosipa iz njenih usta preko njenih desni

Ko lug da je ona mladi od kiše zatravi
još uvek se za njeg' ne zna nit se balegavi

Prolećni oblak svaki svoj mu pokloon dade
te po njemu tu i tamo bistre vode sjaj ostade

Pljuskovite i blage natapale ga kiše
neprestano svako veče,sve više i više

Te po njemu pčele zuje i još cvrčci cvrče
ko umorni putnik kada sa izvora vodu srče

I čini se da je pčela,krila svoja kad umiva
bezruki čovek koji vatru kreše iz kresiva

I dok draga svakog dana na meki jastuk leže
ja na hrbtu vranca spavam,vranca nikad ne isprežem

Tvrdo sedlo jastuk mi je,na suncu se pržim
slabine mu nogom stežem,za kolan se rukom držim...

Mualaka je pesma ispisana zlatnim slovima na koži,koja se držala obešenom na zidu ,
pa od toga i potiče naziv - u prevodu *izvešana* ,*obešena* pesma.

Amr Ibn Kulsum ,pesnik Mualake je jedan od najpoznatijih preislamskih pesnika.
Uglednog porekla i veoma razgranatih veza,primio je hrišćanstvo.
Umro u dubokoj starosti,sa više od sto godina.

Mualaka


Iz vrča nam naspi jutarnjeg vina
ta,bez njega nikad nije selo Andarina.

Ružičasto-žute boje kao od šafrana
izmešana s vodom kad je topla i prozračna.

Čak i onom kome crnim svet izgleda beli
samo što ga lizne,proba - smelša,razveseli

O,Amrova mati,zašto naše ti izmače čaše
kad u njima behu tekle sve najlepše misli naše

O,Amrova majko,zar tri čaše mogu biti
od zla nekog tvome dragom pa ga preskočiti

I cicija pusti kad ga s vrha jezika samo proba
čini mu se da bi na njeg' on trošio sve do groba

A i nas će skoro naša sudba stići
ona nam suđena dok smo još mladići

Pre rastanka stani,ženo,što kamilom krećeš
da istinu mi saznamo,zar nam reći nećeš !?

O sukobu tome u kome su tvoji
kopljem ,mačem stekli kol'ko se ne broji

Stan' da te pitam: na prekid si pristala
zbog skorog odlaska
il' vernog si izdala

Danas i sutra,znaj,zalog su pravi
za ono prekosutra što će da se javi

Dođeš li joj kad sama će ostati
i kada je sigurna da niko je ne prati

Pokazaće oble ruke ko putasta deva
dugovrata moma ova milovanja sneva

A i dojke nežne bele od slonove kosti
nevine od muškog dira,mis'o nek oprosti

Duga meka bedra s jedne,s druge strane
i stražnjicu što se ljulja ko na vetru grane....

Amr Ibn Kulsum

Lebid Ibn Rebia je jedan od preislamskih pesnika koji je živeo zahvaljujući svojoj veštini *stihovanja*.
Pojedini podatci govore da je živeo sto četrdeset godina,pa čak i sto pedeset sedam.
Pripada pesnicima koji su primili islam nakon njegove pojave.Umro je oko 661. godine.

Mualaka


Domova,staništa u mini nema više
U Gulu i redžamu samo vetar briše

Presahli potoci Rajana što su znali
bujicom teći,al' sve znake izbrisali.

Na ognjišta nema,opkoline već zarasle
godine su mnoge prošle,zlo donele a i spasle

Topile ih mnoge kiše što s proleća liju
izložene munji vetru gromovi ih biju

Iz oblaka ponoćnika i što jutrom sve pritišće
iz oblaka večernjaka što pljuskov'ma pere lišće

Od tih kiša čestarima izdđikljale nove grane
pa nojevi i gazele sad se kote na sve strane

I divlje su krave mirne ne strepe za tele
kad podoje ih mirno pasu,telad se vesele

Al' bujice isto tako drugo dobro učiniše
tajne neke čudne znake ko da pero opet piše

Ko da vredna crtačica stare šare opet boji
ispod njenog novog praha pokaže se znamen koji

Pa zastadoh da ih pitam,ali čemu sad pitati
od vajkada nemo stanje nikad znalo šaputati

Pustoš svud je jer u jedno jutro rano
svi odoše;s njima nesta i sve znano

A ti čezni za ženama u nosiljke što su sele
od pokreta što im svakog,tavanice škripe bele..


Lebid

Tarafa Ibn al-Abd ,jedan je od sedam pouzdanih tvoraca mualaka.
Potiče iz ugledne i pesničkim talentom obdarene porodice.
legenda ga prikazuje kao veoma čestitog čoveka,koji više voli
da umre nego da prekrši zadatu reč.

Mualaka


Od havle spomen u dolini Tehmed stoji
ko na ruci bledi znaci u tetovir boji

I drugari ukraj konje ustaviše
"man' se brige ,bit' će bolje" meni doviknuše

A nosiljke malikitskih žena što odlaze
ko dolinom Dede vel'ke lađe da prolaze

Il' ko Adavlija ili lađa Benu Jamina
vešti je ornar vodi preko neravnina

Dok pramac joj talase mora preseca
ko gomilice zemlje kad igraju se deca

Tu gazela moja trese arak s grana
na vratu od bisera vise dva đerdana

ostavila mlade i bezbrižno pase
plodove araka bere i meće ih na se

Osmeh - kamilica sred peščana mora
sjajne usne - obala bistroga izvora

Zubi se bele kao blesak dnevnog sjaja
ko da njima jela nije kao da ih Sunce spaja

Lice joj je jarke boje zateglo i milo
ko preko njeg' svoj plašt da je Sunce prebacilo

A kad na kamili što u trku žvaće,dođe
sva briga me i sav nemir odjedared prođe...


Tarafa

ovo je predivno

ko je prevodilac?

koje izdanje?

štamparija, godina itd?

hvala naljepša

unaprijed :lol:

to je to, sad imam deset postova :lol: