Srećan nam 66. rođendan – crno-bela familijo!

http://razbibriga.net/imported/2011/10/0_JSD-1.jpg

Srećan nam 66. rođendan – crno-bela familijo!

Fudbalski klub Partizan i Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, danas slave šezdesetšest godina postojanja.

JSD Partizan spada u red najvećih sportskih društva u svetu, a po rezultatima, ostvarenjima i broju svojih vrhunskih sportista tokom proteklih 66 godina, verovatno je i najuspešnije na svetu.

Kada pak, Fudbalski klub Partizan sabere svojih šest decenija i šest godina, onda zaista ima čime da se ponosi. Osvojene su 23 titule šampiona, 12 puta bili smo pobednici Kupa, Srednjeevropski kup smo osvojili 1978. godine, a 1966. smo bili drugi u Evropi. Dvaput smo igrali u Ligi evropskih šampiona, a 4 puta u Ligi Evropske fudbalske federacije. Partizan je dao najviše reprezentativaca i ima najviše fudbalera koji su nastupili više od pedeset puta u državnom timu. Najviše trenera u našoj Prvoj ligi je iz redova Partizana, a desetak nacionalnih selekcija sa svih kontinenata, kao selektori, vodili su naši stručnjaci. Naši treneri su vodili i najelitnije klubove Evrope i sveta. Partizan ima i omladinsku fudbalsku školu koju je UEFA, uz Ajaksovu, proglasila za najbolju na kontinentu. Ovo je samo najuži spisak naših dostignuća na sportskom polju, a naša ukupna delatnost daleko prevazilazi ono što je samo na terenu sporta, iako to jeste naše glavno uporište.

Prvih pet godina postojanja Partizan je bio oslonjen na Jugoslovensku armiju i bio sekcija pri njenom Centralnom domu. Od 1950. godine je samostalni klub u okviru Jugoslovenskog sportskog društva, čiji smo glavni oslonac. Od tada Fudbalski klub ima potpunu samostalnost u sportsko-takmičarskom, organizacionom i materijalnom domenu. Prirodno je da sa samostalnošću ide i odgovornost. Rezultati, koji su iz godine u godinu sve bolji i klub sve stabilniji, potvrđuje da je odgovornost uvek bila na visokom nivou.

Prve dane i mesece, prve korake i poduhvate Fudbalskog kluba Partizan, danas je gotovo nemoguće utvrditi, sem naslutiti po sećanjima nekoliko aktera tih događaja, koji su još među nama. Pisanih dokumenata o počecima gotovo i da nema. Zapisnika, ili makar beležaka, takođe. Ipak, može se vratiti film na te dane, iako je sve to dosta nepotpuno, a postoje izvesne nesaglasnosti u detaljima, što je i razumljivo, reč je o vremenu od pre šest decenija. Proslavljeni ratni komandant Peko Dapčević, kasnije i jedan od predsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan – a povodom pola veka od osnivanja, 1995. godine – u pismu kojim čestita jubilej, napisao je i kako je i gde rođena ideja, pa i odluka o osnivanju:

- Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan.

Na samom skupu – čini mi se, neformalno je predsedavao Svetozar Vukmanović Tempo, bili su još prisutni Otmar Kreačić Kultura, Vujica Gajinović, Čoče Vujović (bio je izabran za prvog predsednika), Koča Popović, Mijalko Todorović Plavi. Možda i još neko. Ne mogu se setiti, sećanja blede… Ako je danas teško, ili gotovo nemoguće, utvrditi detalje, celina događanja, prvenstveno kao atmosfera, može se dosta jasno osetiti. Još se nije bila navršila ni godina od prestanka četvrtogodišnjeg ratnog užasa, u danima opšte oskudice, jedino čega je bilo u izobilju – bilo je poleta i nade. Na tim temeljima je građeno i JSD Partizan i njegova nesumnjiva osovina – fudbalski klub, koji je i do danas ostao magnet i duhovni i materijalni oslonac tog najbrojnijeg i najtrofejnijeg sportskog društva.

Datum rođenja je 4. oktobar 1945. godine, a pripreme su trajale mesecima pre toga. Svetozar Vukmanović Tempo, svojim nesravnjivim entuzijazmom, zalagao se da se pri Centralnom domu Jugoslovenske armije oformi fudbalski klub, a kasnije da se to širi i na ostale sportove, u kojima bi bili sportisti koji su u vojničkoj uniformi. Tako su istog dana kada i fudbalska sekcija, rođene i za atletiku, šah, košarku i odbojku.

U leto 1945. godine u Beogradu je održavano svearmijsko prvenstvo, koje je okupilo i četiri stotine fudbalera. Među njima su bile i desetine poznatih igrača, pa i reprezentativaca pre početka Drugog svetskog rata, a koji su u to vreme bili u uniformi. Već tada je načinjen spisak najboljih. Kada je doneta odluka o osnivanju fudbalskog kluba, oni su već bili pozvani u Beograd i zajedno su trenirali.

Igrači Partizana, dva dana po osnivanju, 6. oktobra, prvi put su istrčali na teren. Pobedili su reprezentaciju Zemuna sa 4:2 u sastavu:
Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Švaljek, Šereš (B. Mihajlović), Atanacković, Rupnik, Božović i Matekalo, koji je bio i prvi strelac (dao je dva gola. Šereš i Rupnik po jedan). Trener je bio Franjo Glazer.

Već na prvim utakmicama pokazalo se da snazi Partizana tada niko nije bio ravan. Na sedam sledećih utakmica dali su 45 golova, a nisu primili ni jedan. Živeli su u Centralnom domu armije, nosili uniforme i svako je imao redovna zaduženja. Bobek je, recimo, bio bibliotekar. Uz sve ostalo, oni su učestvovali i na omladinskim radnim akcijama na raščišćavanju ruševina i uređenju ulica. Uoči svojih utakmica išli su i po gradu lepili plakate kao najavu.

U tri meseca svoje prve godine, Partizanovi fudbaleri su odigrali i nekoliko internacionalnih utakmica. Dvadesetog oktobra, na godišnjicu oslobođenja Beograda, Partizan je izgubio od reprezentacije Praga sa 4:1, pred 7.000 gledalaca. Šestog decembra je doživeo i drugi poraz. Pobedu od 4:3 izvojevao je moskovski Dinamo. Još se nije završio ni prvi mesec od osnivanja, 28. oktobra 1945. Partizan je odigrao i svoju prvu utakmicu u inostranstvu – u Banskoj Bistrici pobedio je sa 3:1 reprezentaciju Slovačke vojske, a nekoliko dana kasnije pobedili su i reprezentaciju Banske Bistrice sa 4:1. U jesen 1945. godine odigran je i prvi fudbalski turnir. U Beogradu su nastupile reprezentacije svih republika FNRJ, reprezentacija Vojvodine i ekipa Jugoslovenske armije. Pobedila je reprezentacija Srbije, koja je u finalu savladala tim Armije sa 1:0. Tako su proticali prvi dani i meseci, u redovnim treninzima, vojničkim aktivnostima, a bilo je naravno i vremena za šetnje i zabavu. Uveče bi grupno odlazili na korzo, a vreme za odlazak na spavanje bilo je određeno kao i u kasarnama. Vladala je izvanredna atmosfera, a to je uticalo da sve kompaktnije deluju i na fudbalskom terenu. Franjo Glazer, golman i trener, i Miroslav Brozović, bek i kapiten, bili su najveći autoriteti i nije bilo prigovora na njihove odluke. Godine 1946. fudbaleri i ostali sportisti Partizana preseljeni su u barake na Šarenoj ćupriji u blizini Autokomande. Danas, naravno, nema nikakvog traga od nekadašnjeg sportskog naselja i Fiskulturne škole Partizana. Već tada je formirana standardna postava, ali redovno su nastupali i oni koji nisu počinjali utakmice, budući da su to sve bili susreti bez protokola i jasnih propozicija. Utakmicama je prisustvovalo sve više gledalaca, iako su gotovo jedine informacije bile po nekoliko plakata, ili još češće »glas glasu«. Publika je već znala imena: Franjo Glazer, Bela Palfi, Ratko Čolić, Franjo Šoštarić, Zlatko Čajkovski, Aleksandar Atanacković, Silvester Šereš, Prvoslav Boba Mihajlović, Dragomir Marjanović, Momčilo Radunović, Stjepan Bobek, Milivoje Đurđević, Radislav Janjić, Stanislav Popesku, Miša Šijačić, Ivan Švaljek, Florijan Matekalo, Jovan Vratan, Franjo Rupnik, Josip Krnjić, Vladimir Čulik i Miroslav Brozović. To je bio početak istorije našeg kluba…

Partizan danas predstavlja društveno dobro Beograda. Apsolutno pripadanje Beogradu nije predstavljalo ograničenje da Partizan ima najširi krug simpatizera i prijatelja širom balkanskih prostora, a tu tezu nesumnjivo potvrđuje podatak da je Partizan oduvek bio najgledaniji gost. Sem što je beogradski, Partizan je i evropski – po shvatanju fudbala, po organizaciji, pa sve više i po takmičarskom rangu. Fudbalski klub Partizan nije samo sportski pogon, čije je liderstvo poslednjih petnaest godina van svake sumnje, već i ozbiljan poslovni sistem na koji se gleda sa respektom i sarađuje s poverenjem. Etička načela i olimpijski duh preneo se sa terena i na sve segmente delatnosti i života, pa se naše ime izgovara s poštovanjem, a ozbiljne firme nas žele kao partnera.

I danas, kada sa ponosom govorimo o svojoj prošlosti, sa podjednakim mirom i sigurnošću gledamo i na budućnost. I do sada smo pokazali visok stepen vitalnosti i preciznog predviđanja, koje je svojstveno savremenom načinu rada i razmišljanja. I sada imamo jasan pogled u budućnost i u sklopu toga imamo viziju šta hoćemo, i šta možemo.

Sezona za nama ostaće zabeležena u istoriji sporta i sportskog društva Partizan kao nešto nesvakidašnje. Najkraće: sportisti JSD Partizan ostvarili su u protekloj sezoni rezultate iz snova u svim takmičenjima u kojima su učestvovali, kako na domaćoj sceni, tako i u evropskim okvirima. Poseban pečat svemu daje činjenica da je dominacija crno-belih sportista ostvarena u SVIM sportovima sa loptom ili pakom u kojima su učestvovali, okitivši se titulama prvaka Srbije. U nekim sportovima crno-beli su osvajali duple ili triple krune!
Ovo je jedinstven podvig u istoriji sporta, posebno kada se uporedi sa uspesima svih velikih sportskih društava u svetu (CSKA, Real, Barcelona…).

http://razbibriga.net/imported/2011/10/vaterplo_1-1.jpg

Najuspešniji u izuzetno trofejnoj crno-beloj porodici bili su vaterpolisti, koji su osvojili četiri trofeja. Izabranici trenera Igora Milanovića odbranili su sva tri trofeja iz prošle sezone – državno prvenstvo, nacionalni Kup i Evrointerligu u kojoj osim najboljih naših učestvuju i klubovi iz Mađarske, Rumunije i Slovačke.

Kruna uspešnog rada stručnog štaba na čelu sa Milanovićem i igrača došla je prošlog vikenda, na završnom turniru Evrolige u Rimu, kada je Partizan po sedmi put postao šampion „Starog kontinenta“. Taj trofej u klubu, koji je uz zagrebačku Mladost najtrofejniji u Evropi, čekali su punih 35 godina!

http://razbibriga.net/imported/2011/10/2_fudbal-1.jpg

Fudbaleri Partizana predvođeni trenerom Stanojevićem, igrali su u Ligi šampiona, odbranili titulu prvaka Srbije, osvojili kup. Četvrtu godinu zaredom trofej namenjen najboljoj fudbalskoj ekipi u državi krasi vitrine stadiona u Humskoj. Od kada se igraju nacionalna prvenstva na ovim prostorima (1922. godina), nijednoj ekipi nije pošlo za rukom da četiri puta u nizu ostavi konkurente iza sebe. „Crno-beli“ su i jedini na ovim prostorima posle sedam godina izborili po drugi put učešće u Ligi šampiona.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/3_kosarka-1.jpg

Isto važi i za košarkaše Partizana. Četiri godine zaredom osvajaju triplu krunu – prvaci Srbije, prvaci regiona (NLB Liga) i domaći kup. Odigrali su 67 utakmica ove sezone, a ušli su i u Top 16 fazu najboljih evropskih ekipa.
Partizan mt:s je osvojio desetu uzastopnu titulu prvaka Srbije, ukupno 18. u istoriji kluba. Samo je prethodna sezona bila nešto uspešnija, jer su se domogli Fajnal-fora u Parizu.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/4_rukomet-1.jpg

Rukometaši su osvojili titulu državnog prvaka, a trener Aleksandar Brković je u debitantskoj sezoni uspeo da se domogne i polufinala prestižnog Čelendž kupa u kojem je „crno-bele“ zaustavila portugalska Benfika.

http://razbibriga.net/imported/2011/...dbojkasi-1.jpg

Za potpunu dominaciju „crno-belog“ kolektiva potrudili su se odbojkaši, koji su nakon pune 21 godine postali šampioni naše zemlje.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/6_hokej-1.jpg

Hokejaši Partizana osvojili su prvo mesto u SLOhokej ligi i titulu u srpskom prvenstvu, dok su ragbisti osvojili srpski kup (titula je pripala Pobedniku).

http://razbibriga.net/imported/2011/10/7_zkosarka-1.jpg

Rezultate za respekt ostvarile su i košarkašice Partizana, koje su sa Marinom Maljković na klupi osvojile „duplu krunu“.

Decenijama najveći konkurenti, članovi C. zvezde, u kolektivnim sportovima u muškoj konkurenciiji domogli su se u upravo završenoj sezoni samo jednog trofeja – Kupa Srbije u odbojci.

Dominacija crno-belih potvrđena je i u „večitim derbijima“, najvažnijim utakmicama za dva naša najveća sportska društva. U tim okršajima uglavnom su se radovali navijači Partizana. Crno-beli imaju 14 pobeda, a zvezdaši dve (u polufinalu fudbalskog Kupa 1:0 i u finalu odbojkaškog Kupa 3:0).

Moja malenkost ne pamti ovakvu rezultatski dominaciju jednog sportskog društva, iako treba napomenuti da je JSD Partizan i u svetskim okvirima jedno od najuspešnijih sportskih društava, ako ne i na samom vrhu piramide.

Biti deo crno-bele porodice je privilegija, koju sa ponosom ističu, kako svi sportisti Partizana, tako i navijači, koji su oduvek bili iks faktor u svim uspesima. Upravo su navijači i najsrećniji, jer za ove trenutke se živi.

Recept svih uspeha u klubovima JSD Partizan je vrlo prost: stručni rad, znanje i posvećenost igrača, ljubav prema Partizanu.

Nota bene: Res, non verba! (Dela, ne reči). To je ta čarobna formula…

Gaudeamus igitur (Radujmo se), crno-bela porodico!
Srećan nam 66. rođendan!

:pfc: :pfc: :pfc: cestitam mom voljenom klubu :g: :pfc: :pfc: :pfc:

Fali vam jos jedna sestica. :haha:

Cestitam vam i ja. Sve zelje neka vam se ispune sem one da budete bar jednom prvaci Evrope i sveta. :lol:

Citiraj:

---

Partizan proslavio rođendan, vaterpolisti najbolji
Tanjug – pre 2 minuta Sportsko društvo Partizan proglasilo je večeras na svečanosti u Beogradu vaterpoliste za najuspešniju mušku seniorsku ekipu crno-belih u 2011., a za sportistu godine imenovan je kapiten tog tima Vladimir Vujasinović.

Vaterpolisti Partizana prošle sezone su osvojili titulu prvaka Evrope, sedmu u klupskoj istoriji. Za najuspešnijeg trenera, na večerašnjoj svečanosti povodom 66. rođendana Partizana, proglašen je Igor Milanović, šef stručnog štaba vaterpolo kluba.

Priznanje za najuspešniju seniorku dobila je karatistkinja Ivana Čomagić, koja je osvojila dve bronzane medalja na Evropskom prvenstvu.

Za najuspešniju žensku ekipu proglašen je košarkaški klub, koji je osvojio drugu uzastopnu titulu prvaka države.

"Prošlu godinu pamtićemo po velikim uspesima članova našeg sportskog društva. Ti rezultati su najbolji pokazatelj da prevazilazimo nacionalne okvire. Pred nama je nova, olimpijska godina u kojoj će glavni cilj biti ostvarivanje dobrih rezultata i postizanje olimpijskih normi za plasman na Igre u Londonu", rekao je novi predsednik Skupštine SD Partizan Duško Vujošević na svečanosti u beogradskom Hajatu.

On je na toj funkciji zamenio Danka Đunića, koji je bio predsednik skupštine od 1992. godine.

Prošle sezone timovi Partizana u ekipnim sportovima osvojili su 17 trofeja, a najvredniji je sigurno bio pehar namenjen evropskom šampionu do kojeg su došli vaterpolisti.

Titule šampiona Srbije, pored vaterpolista i košarkašica, osvojili su fudbaleri, košarkaši, rukometaši, odbojkaši i hokejaši crno-belih.

---

Tanjug