Vodena bašta

http://razbibriga.net/imported/2011/...abasta01-1.jpg

Plivajuće biljke u vrtu - malu vodenu baštu možete sami da napravite veoma lako.
Najlepši efekat možete postići ukoliko u vodu "zasadite" dve ili tri vrste vodenih biljaka.

Velike saksije koje ne propuštaju vodu, nekoliko vodenih biljaka i malo mašte - to je sve
što vam je potrebno za uživanje pored "bazenčića" sa vodenim biljkama. Malu vodenu
baštu možete sami da napravite i to veoma lako.

Izbor saksije - Izaberite veliku saksiju od plastike ili keramike koja ne propušta vodu,
dubine najmanje 50 centimetara i postavite je na željeno mesto. Napunite je do 2/3
visine vodom i ostavite je da ostoji dan-dva, kako bi došlo do taloženja kamenca i
razgradnje hlora koji ne odgovara vodenim biljkama.


Kako da sami napravite vodenu baštu, pogledajte na temi:
Podizanje vodene bašte - Uradi sam

Odabir biljaka - Najlepši efekat možete postići ukoliko u vodu "zasadite" dve ili tri vrste
vodenih biljaka, i to u kombinaciji onih koje rastu uspravno i vodoravno. Najjednostavnije
je biljke spustiti u plastične rešetkaste korpe, koje prethodno treba opteretiti šljunkom.

Od vodenih biljaka koje rastu uspravno najbolje je izabrati vodeno pero (Hottonia) ili
vodeni ljiljan (Iris pseudacorus), jer su ove biljke vrlo dekorativne i izdržljive. Biljku
najpre spustite na dno "bazenčića" i postavite je tako da listovi ne budu zamršeni.
Ukoliko je biljka nisko postavljena, odnosno dublje u vodi, poduprite je ciglom, tako da
listovi obavezno budu na površini vode.

Kako "zasaditi" vodene biljke - Prvo postavite najvišu biljku koja raste uspravno (Papirus
ili Kareks), pa zatim dodajte biljke koje rastu horizontalno, kao što su vodeni zumbul
(Eichhornia), vodena salata (Pistia) ili vodena ruža (Hymphaes), poznatija kao lokvanj.

Ne brinite mnogo ukoliko se voda zamuti jer će ostaci zemlje vrlo brzo pasti na
dno "bazenčića". Plivajuće biljke, kao vodena salata i vodeni zumbul, obogaćuju vodu
kiseonikom i održavaju ekosistem. S obzirom na to da se ove biljke veoma brzo
razmnožavaju i da za kratko vreme mogu pokriti celu površinu vodene bašte, neophodno
ih je povremeno uklanjati. Samo 75 odsto površine vodene bašte trebalo bi da bude
pokriveno plivajućim biljkama. Odbačene vodene biljke možete pokloniti prijateljima koji
nameravaju da prave vodene bašte.

Ukrašavanje vodene bašte - U "bazenčić" obavezno ubacite moskito ribice (Gambusia
affinis) ili zlatne ribice koje će ukrasiti vodenu baštu. Osim toga, obe vrste ribica hrane
se larvama komaraca koje su komarci izlegli u vodenoj bašti. Takođe, bilo bi dobro da
dodate i vodene puževe, jer će oni vodenu baštu osloboditi od uginulih delova biljaka, a
strane i dno "bazenčića" održavati čistim.

Savet - U vodenoj bašti nikada nemojte menjati svu vodu nego samo površinski sloj.
Ukoliko se pojave alge, vodu zahvatite cediljkom, a alge iščupajte prstima. Vodenu
baštu dopunite samo odstajalom vodom.

Autor: Ivana Čolović

http://razbibriga.net/imported/2011/...abasta02-1.jpg

http://razbibriga.net/clear.gif

Dubina sadnje lokvanja

Mirisni cvetovi neobične lepote traju tek po nekoliko dana. Neki se otvaraju danju, a neki
noću, neki opojno mirišu a neki nam nude samo vizuelni užitak, ali i jedni i drugi zavise od
dubine sadnje ovih egzotičnih cvetnica.

Lokvanji postoje u najrazličitijim veličinama. Sve sorte uspevaju i cvetaju samo ako se
nalaze na odredjenoj dubini! Dubinom sadnje kod lokvanja smatra se rastojanje od
izdanka do površine vode. Ako dubina vode iznosi 1 m, a lokvanj treba da se zasadi u
saksiju visine 30 cm, dubina sadnje iznosi svega 70 cm. Ako se sadi direktno, dubina
sadnje treba da iznosi 1 m. Kod patuljastih lokvanja voda treba da leži 10-20 cm iznad
izdanka.

Velike sorte za vodu veće dubine ne bi trebalo saditi suviše plitko, jer će u tom slučaju
biljka formirati puno listova a malo cvetova. Ukoliko pak zasadite sitne sorte za plitka
jezera na većoj dubini, biljka neće dosegnuti vodenu površinu. Primera radi, ružičasta
vrsta “Laydekeri Lilacea” ima dubinu sadnje od 30-50 cm. Prilikom kupovine obratite
pažnju na podatak o dubini na kojoj se sadi biljka!

Kako održavati vodene površine na jesen

http://razbibriga.net/imported/2011/10/f09c3f5-1.png

Bistra voda, pogled na dno jezera, jasno vidljive ribe, školjke i dagnje i sve to okruženo
prelepim biljkama koje rastu po obodu jezera - to je ono što vodene površine u bašti čini
zabavnim. Samo kada ne bi postojao dosadni problem algi! Ako pogledate pažljivije,
možda vas neće iznenaditi saznanje da su upravo te lepotice koje se nalaze po obodu
jezera zapravo znak da je kvalitetu vode u jezeru odzvonilo.

To je naročito očigledno na jesen. Lišće opada sa drveća ili ih vetar nanosi na površinu
vode, a lišće sa žbunja i grana, koje su se nekada elegantno savijale nad vodom,
počinje da vene i upada u jezero. Međutim, jesenje kiše dosta često spiraju zemlju i
osušenu travu u baštenska jezerca. Ako nešto odmah ne preduzmete, svo baštensko
smeće će na jesen naći svoj put – doduše prirodnim putem – do vodene površine u
vašoj bašti, što može imati fatalne posledice. Sve što sada truli u vodi je dva puta
opasnije. Pre svega, truljenje baštenskog smeća u vodi proizvodi gasove za razlaganje,
koji, kada se rastvore, mogu ugroziti ribe ako kasnija razmena gasova iz vode i u njoj ne
bude moguća zbog ledenog prekrivača na površini jezerceta. Ostaci trulih biljaka takođe
ispuštaju višak hranljivih materija u vodu jezera, što je štetno za kvalitet vode u jezeru.
Ovi ostaci hranljivih materija će u predstojećoj godini biti hrana za alge.

Dakle, najvažnije pravilo za vodene površine u baštama jeste kako sprečiti biljke i
hranljive materije da upadaju u vodu. Da biste u tome uspeli, postavite zaštitnu mrežu
za lišće preko jezerca i potoka i tako ćete zadržati veće komade. Orežite biljke koje se
nalaze po obodu jezera da biste sprečili da uvelo lišće upadne u vodu. Makaze sa
produženom drškom su veoma pogodne za ovo jer možete s lakoćom da isečete biljke
koje se nalaze dalje od obale, a da se ne pokvasite. Mreže za čišćenje jezera sa dugom
drškom se takođe mogu koristiti za pronalaženje i uklanjanje biljaka koje su upale u
jezero. Šuplje stabljike žbunja i trava možete ostaviti na biljkama osim u slučaju da
postoji rizik da upadnu u vodu nošeni vetrom ili snegom. Insekti koji nastanjuju baštu
vole da provode zimu u njima. Isecite ove stabljike tek sredinom/krajem marta i ostavite
ih negde u bašti do kraja aprila kako bi ih insekti ponovo napustili. Preostale stabljike će
izgledati lepo i na jesen i na zimu kada su u potpunosti izrasle ili prekrivene snežnim
prekrivačem – pogotovo ako tokom ovih tamnih godišnjih doba budu efektno osvetljene
(baštenskim svetlima).

Ispumpavanje taloga i nataloženog uvelog lišća i granja pomoću pumpe za mulj ima mali
trenutni efekat. Ribe i prirodni stanovnici jezerca vole zimu da provedu zavučeni u mulj.
Da biste obezbedili, već pomenutu, neophodnu razmenu gasova, baštensko jezerce bi
trebalo da bude otvoreno na nekoliko mesta ako se koristi uređaj za zaštitu od mraza.
Takođe bi trebalo da obratite pažnju na to da dovoljno žbunja, trske i vlati trave štrči
kroz led. Ispod ledenog prekrivača oni imaju kontakt sa vodom i omogućavaju razmenu
gasova kroz njih bez obzira na led.

Potrebno je samo da uklonite ribu iz plitkih jezerca i da im omogućite da prezime u
akvarijumu u slučaju da postoji mogućnost da se ribnjak u potpunosti zaledi (u nastavku
teksta možete pronaći potrebne mere).

Uklonite lokvanje i ostale vodene biljke iz jezerca zbog rizika da se jezero zaledi i stavite
ih u kofu sa vodom kako bi ostale na hladnom mestu bez mraza. To važi i za baštenske
pumpe za vodu ako nisu preduboke za led (80 cm dubine je dovoljno za naš region; u
regijama sa blažom klimom obično je 60 cm dubine sasvim dovoljno). Pravo vreme za
uklanjanje pumpi i sistema za filtriranje je vreme kada temperatura vode prestane da
redovno iznosi 12 stepeni. To je kritična temperatura ispod koje bakterije u jezeru
obično prestaju da funkcionišu i samim tim prestaju da uklanjaju višak hranljivih materija
iz vode. Međutim, ako imate površinsku pumpu – crpnu pumpu – trebalo bi da pumpu
koja njom upravlja ostavite priključenu sve do kraja jeseni dok rizik od upadanja
ostataka biljaka u jezero ne nestane.