Emocionalna inteligencija - ključ timskog rada

Večernje novosti

Šta je najvažnije za uspeh u poslu? Vrlo verovatno bi većina odmah rekla da su to
stručno znanje, inteligencija i radno iskustvo. Do skoro navedeni kriterijumi bili su
ključni u biranju kadrova, ali je praksa poslednjih decenija pokazala da ljudi širokog
znanja, izuzetnih intelektualnih sposobnosti i dugogodišnjeg radnog iskustva nisu nužno
dobri i kvalitetni saradnici.

Ono što im nedostaje je sposobnost timskog rada, integracije u grupu koja je, sudeći po
istraživanjima, postala presudna da bi posao dobro funkcionisao. A da bi tako nešto bilo
moguće, neophodno je da su iskusni i motivisani zaposleni na pravim pozicijama. Oni
koji prave timove znaju koliko je to teško i da je, bez obzira na težinu posla i okolnosti,
dobar tim jedina garancija uspeha. Šta je onda potrebno da bi se on sastavio? Koje
kriterujme izbor treba da zadovolji?

Karakteristike članova uspešnog tima

Psiholozi tvrde da su glavne karakteristike članova uspešnog tima komunikacijske
veštine, koje pored razgovora i dogovora podrazumevaju i aktivno slušanje i uspešno
prenošenje poruka, zatim prilagodljivost, odnosno sposobnost da se pozitivno i
kreativno reaguje i na poslovne neuspehe i prepreke, samokontrola, tj. samopouzdanje,
motivacija za rad i lična želja da se napreduje i motivišu saradnici, adekvatno
intelektualno funkcionisanje, delotvornost u grupi...

Sve one upućuju na različite aspekte tzv. „emocionalne intelginecije“, koja je ključ
timskog rada, a samim tim i uspeha u poslu. Ali, da li je timski rad uvek moguć? Kako
uklopiti različite karaktere i vizije posla? Po kojim kriterijumima poslodavci treba da
sastave najbolji tim, pravi izbor koji će funkcionisati bez obzira na sve?

Psiholozi tvrde da su procene na koje kandidati odlaze pre nego što dobiju posao
prilično dobra provera, iako ne stoprocentna garancija da će sve funkcionisati. Zbog toga
sve više poslodavaca kandidate podvrgava psihološkim testovima, koji uglavnom
ispituju stepen emocionalne inteligencije.

Tim treba da bude dobro balansiran

Stručnjaci tvrde da tim treba da se sastavlja u odnosu na delatnost kojom će se grupa
baviti. Tako, istraživanja pokazuju da, i pored ravnopravnosti polova, ipak, postoje
timovi u kojima bolje funkcionišu muškarci, odnosno žene. Stresna i fizički naporna
zanimanja kao što su, na primer, vatrogasci, policajci koji rade na terenu, radnici na
građevini... retko imaju dame u timu, dok su žene brojnije u ustanovama koje se bave
decom, socijalnim radom, obrazovanjem, ekonomijom... Ipak, izuzeci postoje i pol
nikako ne treba da bude kriterijum u odabiru.

Stručnjaci tvrde da je najbolji onaj tim koji identično funkcioniše i onda kada neko od
članova nije prisutan, odnosno onaj gde svako ima adekvatnu zamenu, jer ako postoji
makar i jedna osoba čije odsustvo negativno utiče na funkcionisanje tima, vreme je za
promene. Za dobar tim vrlo su važni međuljudski odnosi, jer ukoliko su oni narušeni,
profesionalnost će sigurno trpeti. Takođe, stručnjaci tvrde da čak i kada tim godinama
daje najbolje rezultate, u njemu treba s vremena na vreme nešto menjati. Saradnici bi,
naime, ponekad trebalo da zamene obaveze, da se „rotiraju“ u poslu, kako ne bi upali u
rutinu. Naročito ako se bave kreativnim poslovima.

Motivisanost za uspeh mora da postoji kod svih članova tima. Svako u timu mora da ima
potrebna znanja, informacije, otvorenost za nova iskustva, zainteresovanost za rad
kolega. Takođe, svaki član tima mora da bude spreman da pomogne kolegama, jer je cilj
rezultat rada celog tima, nikada pojedinca. Kako je svako od nas kao ličnost neponovljiv
u kombinaciji svojih veština i sposobnosti, dobro je da su u timu različiti ljudi, sa
drugačijim interesovanjima. Zbog toga je važno podeliti uloge, kažu stručnjaci, odnosno
odgovornosti, jer će u situaciji u kojoj svako zna svoja zaduženja i obaveze, rezultati
biti bolji.

Tim uvek mora da ima vođu, nekog autoritativnog, poštovanog i cenjenog. Članovi tima
moraju da imaju i kratkoročne i dugoročne ciljeve, da usklađeno rade i dogovaraju se
oko obaveza. Ako u timu postoji poverenje, kolege će biti efikasnije i motivisanije.
Takođe, dobro raspoloženje je važno za uspeh, pa psiholozi savetuju – ostavite i neki
trenutak za smeh. Druženje i dobra atmosfera među zaspolenima svaki posao čine
prijatnijim.

Ipak, sva istraživanja ukazuju da je emocionalna inteligencija zaposlenih najvažniji
parametar koji će odrediti hoće li tim dobro funkcionisati. Može li se ona razvijati? Da li
se sa njom rađamo ili je stičemo? EI podrazumeva dve osnovne veštine – veštinu
upravljanja sobom i veštinu saradnje sa drugima, a obe su ključne za uspešno
poslovanje.

Šta podrazumeva timski rad

Timski rad podrazumeva da imamo razvijenu samosvest, da poznajemo sebe, svoj
potencijal, ciljeve, mogućnosti i želje. Sve to zvuči jako jednostavno i svako će vam reći
da vrlo dobro sebe poznaje, ali malo je ljudi, tvrde psiholozi, koji su se ozbiljno zapitali
zašto rade određeni posao, da li ga vole i u njemu istinski uživaju, ili ga obavljaju samo
zbog toga što im obezbeđuje egzisteniciju, ili zato što se plaše promena. Ovakva
pitanja pomažu da shvatimo šta želimo, ko smo i koji je to posao u kojem bi zaista
uživali. Malo nas se zapita i zašto ostajemo na poslu koji nas ne zadovoljava, a tek
poneko je spreman da se odvaži i nešto promeni. Baš zbog toga mnogi timovi ne
funkcionišu onako kako bi trebalo, jer su motivacija, ljubav prema poslu, ambicija i želja
da se napreduje, između ostalog, glavni kriterijumi uspeha.

Onaj ko radi shodno svojim željama, interesima, vrednostima i mogućnostima, biće
dobar timski igrač. Ko nije zadovoljan poslom, nije ni životom, a najbolji saradnici su
upravo oni koji rade ono što vole.

Veština kontrole emocija i ponašanja, takođe, određuju hoćemo li biti dobri u timu, a da
bi to mogli moramo znati da prepoznamo svoje emocija i da ih postanemo svesni. Ako
je neko, na primer, nesrećan jer smatra da nije dovoljno uključen u timski rad, to
otvoreno treba da pokaže, ali bez sujete i nametanja. Treba da istakne svoje veštine,
razgovara sa kolegama i ponudi pomoć kada je potrebna. Otvoreno izražavanje ljutnje ili
agresije jako je loše za timski rad, jer dovodi do međusobnog optuživanja i vređanja,
loše komunikacije i nerazumevanja. Strah je emocija koju ljudi najslabije kontrolišu, pa
je i najveći blokator timskog rada. Može da napravi velike probleme nekome ko, na
primer, treba da izvede prezentaciju na stranom jeziku, ili da se zbog potrebe firme
pojavi na televiziji. Zbog toga je veština samokontrole i upravljanja emocijama
neophodna za dobar tim.

Takođe, samomotivacija ne sme da se zanemari. Ljudi koji sa lakoćom ustaju i raduju se
novom radnom danu i aktivnostima koje im predstoje mnogo su bolji timski igrači. Biti
vođen unutrašnjim interesom, a ne spoljnim podsticajima daje osećaj slobode i zbog
toga se oni koji se raduju odlasku na posao osećaju dobro i to prenose na svoj tim.

Slušanje je još jedan preduslov dobre komunikacije, a time i dobrog timskog rada.
Komunicirati znači i primati i slati poruke, pa nas samo elokventnost ne čini dobrim
kolegama. Ako želite da znate koliko ste uspešni u komunikaciji, tvrde psiholozi, pitajte
svoje saradnike. Oni će vam reći koliko ste zaista spremni da ih saslušate i razumete,
jer istraživanja potvrđuju da zaposleni trećinu života provedu sa svojim kolegama.

Timski rad može da se nauči, odnosno da se uvežba, tvrde stručnjaci. Veštine
komunikacije i kontrola emocija vežbom prelaze u naviku, što nas godinama čini sve
boljim poslovnim saradnicima. Ako vežbamo aktivno slušanje bolje ćemo upoznati ljude
oko sebe, a podrška i lojalnost ljudi sa kojima radimo obezbeđuje se dobrom
komunikacijom, uvažavanjem različitosti, odnosom u kojem preovladava poštovanje,
poverenje, razumevanje i kolegijalnost. Jedan od parametara dobre komunikacije je i
otvorenost za nove ideje i atmosfera u kojoj se svako oseća slobodno da kaže svoj
predlog.

Takođe, bez empatije tim slabije funkcioniše. Ako ne umete da osigurate podršku i
saradnju svojih kolega, teško ćete ostvariti postavljene ciljeve.


"Bez obzira koliko je osoba pametna ili koliko naporno radi, nigde neće stići sama. Na
poslu je važno biti preduzetan i energičan, ali je mnogo važnije u toj energičnosti
kontrolisati agresivnost, zameniti je iskrenom prijateljskom nastrojenošću", tvrdi O.A.
Batista u svojoj knjizi "Obična nauka u svakodnevnom životu".

Koleginice se više druže

Istraživanja pokazuju da su najbolji timovi mešoviti, odnosno, da bez obzira na
delatnost najbolje funkcionišu grupe u kojima rade i muškaraci i žene, i to u približno
istom broju. Ipak, timovi sastavljeni samo od muškaraca bolje funkcionišu nego oni u
kojem su samo žene, a psiholozi to objašnjavaju ženskom prirodom, odnosno time što
dame mnogo teže odvajaju poslovno od privatnog, pa su sklonije da koleginice koje im
se ne dopadaju „otpišu“ kao dobre saradnice. Takođe, žene su sklonije da burnije
izražavaju emocije, emotivno stanje prenose na radno mesto, pa su isključivo „ženski“
timovi manje efikasni. Kada samo dame rade zajedno, lakše se stvaraju „klanovi“,
posao se češće napušta zbog razgovora, a komunikacija sa „neomiljenom“ koleginicom
često je potpuno nemoguća.

Jedno istraživanje pokazalo je i da se koleginice mnogo češće druže privatno nego što
to rade kolege. Iako se dobro slažu sa saradnicima, tek svaki četvrti muškarac privatno
se viđa sa drugovima sa posla, dok svaka druga zaposlena žena koleginicu sa kojom deli
kancelariju viđa i van radnog vremena. Timovi u kojima se zaposleni druže privatno,
efikasniji su od onih u kojima su izgrađeni samo poslovni odnosi.

Poznato je da što je stepen inteligencije viši, to je određena osoba sposobnija da uči iz iskustva, lakše se prilagođava novima situacijama, bolje razume i koristi apstraktne pojmove i lakše primenjuje stečeno znanje. Praktično, inteligencija više predstavlja mogućnost da napredujemo, nego do kraja razvijenu sposobnost. Zahvaljujući razvoju nauke početkom devedesetih godina stručnjaci su ukazali na poseban aspekt inteligencije – emotivnu, od koje mnogo toga zavisi. Šta ona predstavlja i koliko je važno razvijati je objašnjava stručnjak za upravljanje ljudskim potencijalima, prof. dr Predrag Nikić, iz Centra za proučavanje i primenu emocionalne inteligencije.

- Emocionalna inteligencija je sposobnost da se prepoznaju sopstvena i osećanja drugih ljudi, kao i sposobnost da se tim osećanjima rukovodimo prilikom planiranja, ali i svakodnevnog funkcionisanja. Ovaj aspket inteligencije uvek može da ponudi odgovore važne za razumevanje nas samih i sveta koji nas okružuje. Ali, da bismo u tome bili uspešni, tri principa moraju biti zadovoljena - sposobnost osvešćenja, razumevanja i sposobnost upravljanja emocionalnim odnosima. Veoma je važno postati svestan svih dimenzija emocionalnog života, jer su sve životne relacije prožete emocijama.

* Šta to praktično znači?
- To znači da ne možemo da upravljamo emocijama bez razumevanja kompletne situacije, niti možemo da razumemo ako nismo do kraja osvešćeni. Svakodnevni život i sve situacije koje proživljavamo protkane su emocijama i različitim osećanjima. Njih ima u porodičnim, partnerskim, prijateljskim, rodbinskim, poslovnim odnosima... Ogoljeno ispunjavanje želja ne donosi i emocionalno zadovoljenje, pa je zato važno razvijati emocionalnu inteligenciju, kako bismo do tog zadovoljenja stigli. Ona može ponuditi odgovore i pomoći nam da razumemo i sebe i druge.

* Koje su vrste emocija najupečatljivije izražene?
- Bilo o kom segmentu života da se radi, najčešće se ispoljavaju prijatne i emocije ljutnje i besa, zebnje... Za kolektiv, ma kog tipa, ova osećanja vrlo su bitna. Jedna topla reč podrške mnogo više motiviše nego kritika. Istraživanja pokazuju da svako ko oseća brižnost kolega ili šefa pruža svoj maksimum na poslu, a kada uzmemo u obzir da trećinu svog života provedemo na poslu, atmosfera u radnoj sredini izuzetno je važna.

izvor: www.novosti.rs

nastavak:

* Gde čovek provodi ostatak života?
- Jedna trećina prolazi u snu, a druga u partnerskim i porodičnim odnosima. Znači, sve tri su ravnopravno zastupljene, ali je radna, iz mnogo razloga za mnoge najvažnija. Na radnom mestu emocije treba da se dele sa velikim stepenom razumevanja između rukovodioca i zaposlenih. Da bi se ovaj emotivni vid komunikacije uspostavio treba, pre svega, kod rukovodioca da dođe do osvešćenja i shvatanja da je prošlo vreme direktiva. Pred rukovodioce se, u svetskim razmerama, postavlja jedan novi zahtev da bi mogao da obavlja ovu specifičnu vrstu posla. Naime, on mora da bude uzor zaposlenima. To znači da sve što od podređenih u poslu traži, mora i sam da poseduje. Tajna dobrog poslovanja određenog kolektiva je u poverenju prema rukovodiocu. Ako imate poverenje, onda imate i uzor. To su potvrdila i brojna istraživanja gde se od zaposlenih tražila ključna reč kao komponenta koja ih povezuje sa predpostavljenim. Ključna reč bila je poverenje. Ako na čelu nisu takvi rukovodioci onda nema ni efikasnog kolektiva. Onog trenutka kada rukovodilac počne da preti, to je isto kao i da zaposlenom kaže da ne zaslužuje to radno mesto, a epilog su samo loša motivacija i produktivnost zaposlenog.

* Da li se odsustvo podrške i razumevanja odražava loše i u drugim sferama života?
- Emocionalna inteligencija bitna je u svim sferama života, ali u roditeljstvu ima posebnu važnost. Roditelj koji ume da uspostavi odnos podrške i podsticaja, osposobiće dete da lakše prolazi kroz život i izraste u bolju ličnost. Ukoliko mu stalno govori da je loše, ono će početi da veruje da je to zaista tako. Istina, nijedan roditelj ne želi svoje dete svesno da učini plašljivim, sramežljivim, agresivnim ili nepristupačnim. Ipak, mnoga deca razvijaju baš takve karakteristike. One su posledica bezuspešnih pokušaja da izgrade osećaj sigurnosti i samopoštovanja. Roditelji žele da im deca imaju samopouzdanje, a ona ispoljavaju nesiguirnost, roditelji žele da budu ljubazna, a ona izražavaju nepristojnost, žele da deca budu pribrana, a ona se ponašaju anksiozno ili agresivno. Roditelji žele da im deca budu zadovoljna i srećna, a ona najčešće to nisu.

nastavak:

* Zašto je to tako?
- To se dešava zato što mnogi roditelji za svoju decu žele ono što sami nisu postigli. Zato je važno da roditelji razvijaju svoju emocionalnu inteligenciju, kako bi mogli da je prenesu na svoju decu. Razvojem emocionalne inteligencije deci se omogućava da odrastaju slobodno, da misle i osećaju samostalno i da svoje ponašanje usklađuju sa osećanjima. Samo na taj način oni izrastaju u samostalne ličnosti koje uspevaju da izbegnu zamku kolektivizma. Učeći decu da osećanja imaju vrednost u procesu donošenja odluka, istovremeno ih učimo da je sreća vrlo lična kategorija. Negujući emocionalnu inteligenciju omogućavamo deci da izrastu u zdrava samopouzdana bića i nezavisne ličnosti. U njihovom odrastanju i sazrevanju, pored roditelja, izuzetno važnu ulogu imaju i vaspitači i nastavnici. Niko od njih, takođe, ne bi trebalo previše burno da pokazuje ljutnju, bes ili neku drugu negativnu emociju. Samo uz podršku i podsticaj deca mogu biti uspešna u obdaništima i kasnije tokom školovanja.

* Gde se još primećuje izraženo odsustvo emocionalne inteligencije?- U medicinskoj praksi posebno su prisutni dehumanizacija u odnosu prema pacijentu i odsustvo emocionalne inteligencije. Često se i prilikom najjednostavnijih dijagnostičkih procedura gubi kontakt lekara i pacijenta, što je potpuno pogrešno. Zaboravljen je holistički pristup u kojem se pacijent posmatra kao ljudsko biće, gde lekar treba i da primi emocije i da mu ih pruži. Topla reč i emotivni podsticaj često više mogu da učine za obolelog od terapije lekovima. Naravno, terapija medikamentima se podrazumeva, ali je mnogo važnije negovati human odnos, kakav je nekada postojao između lekara i pacijenata.

nastavak:

* Kako da se taj humaniji odnos uspostavlja?
- Pacijenta ne treba ostaviti samog, što je vrlo česta praksa. Iako se pacijenti u zdravstvenim ustanovama leče svim raspoloživim sredstvima, oni vrlo često ne osećaju istinsku brigu lekara i medicinskih sestara, niti osećaju da neko sa njima deli teške trenutke. Sve je podređeno lečenju medicinskim aparatima i lekovima, dok iskrena ljudska zainteresovanost za problem vrlo često izostaje. A samo kombinacija lekova i tople, ljudske reči medicinskog osoblja daje pravi rezultat.

GRLITE ONE KOJE VOLITE!
- Emocionalna inteligencija u partnerskim i porodičnim odnosima proizilazi iz shvatanja da navike nastaju ali i da mogu i treba da se menjaju. Ovo je dobar obrazac razmišljanja za svakog člana porodice. Za početak, svako bi trebalo da uvede pravilo da prilikom odlaska ili dolaska kući zagrli one koje ostavlja ili zatiče. Ovo je pozitivna navika jer su istraživanja pokazala da su grudi mesto gde se odigravaju snažni emocionalni procesi i produbljuju ljubav i bliskost. A prilikom grljenja ljudi se priljubljuju jedni uz druge upravo grudnim košem - objašnjava dr Nikić.
Po njegovim rečima, za dobre partnerske odnose postoji jednostavna formula - saberu se divljenje, oduševljenje i poverenje. To dovodi do zaljubljenosti, a ona dalje prerasta u ljubav, donosi osećaj sigurnosti i ispunjenosti, što predstavlja pozitivne komponente emocionalne inteligencije.

EQ nije broj kao IQ; on je je podeljen na nekoliko oblasti (u zavisnosti od detaljisanja): socijalizacija, ambicioznost, osecati-se-dobro-u-svom-telu (well-being), emocionalnost/osetljivost, samokontrola.