Smeše

U prirodi se retko nalaze sustance (elementi i jedinjenja) u čistom stanju. U svakoj ima maji
ili veći deo drugih supstanci. To su smeše. Odlike smeša su:

1. osobine smeša zavise od količina supstanci koje sadrže,

2. sastav smeše je promenljiv i proizvoljan,

3. sastojci u smeši ne menjaju svoje osobine.

Smeše mogui biti homogene i heterogene. U homogenoj smeši količina i omer različtih
supstanci u svakom njenom delu je isti, ne možemo razlikovati sastojke smeše. Rastvori
su homogene smeše. U heterogenoj smeši omer i količina suspstanci u svakom njenom
delu nije jednaka, sastojci se mogu teže ili lakše razlikovati.

http://razbibriga.net/clear.gif

Najprostije metode razdvajanja sastojaka smeše su filtriranje (odvajanje taloga), destilacija
(odvajanje supstanci sa različitom tačkom kjučanja) i kristalizacija (uparavanje, izdvajanje
rastvorene supstance). Današnje hromatografske metode daleko su odmakle od njih.

http://razbibriga.net/clear.gif

Hromatografija

Metode koje služe za razdvajanje sastojaka smeše na osovu razlika između raspodela
pokretne i nepokretne faze nazivaju se hromatografijom (grčki-ispitivanje boja). Tswett je
izveo prvu hromatografiju 1903. pomoću krede (razdvojio je biljne pigmente-odatle i naziv
hromatograija. Njegova metoda zasnivala se na tome da rastopljeni pigment teče
različitom brzinom pod uticajem apsorbcione supstance (kreda). Stvaraju se slojevi koji se
mogu iscediti. To je stubasta hromatografija (slika).

Papirna hromatografija izvodi se tako što supstance koje razdvajamo rastvroimo, a zatim
ih stavimo u posudu sa papirom. Dok papir upija rastvor, različiti sastojci se prugasto
raspoređuju po njemu.

Elektroforeza je hromatografska metoda koja deluje tako što se rastvorena supstanca
stavi na sredinu vlažnog papira kroz koji se pusti struja. naelektrisane čestice se kreću
različitim brzinama.

Danas se najviše primenjuju metode tečne i gasne hromatografije. Njihovi počeci ogledaju
se u radovima Martina i Jamesa iz 1952. Princip rada tečnih i gasnih hromatografskih
sistema je vrlo jednostavan. Pokretna faza (inertan gas ili tečnost) nosi smešu koja se
razdvaja u dodiru sa nepokrtnom fazom. Šema ovog hromatografskog sistema je
prikazana na slici.

http://razbibriga.net/clear.gif

1.boca sa gasom/tečnosti
2.regulator pritiska
3.uzorak
4.injektor
5.kolona
6.termostat
7.detektor
8.PC
9.štampač
10.hromatogram

Detekcija razdvojenih jedinjenja vrši se u obliku električnog signala (hromatogram). U
gasnoj hromatografiji za detekciju se koristi jonizacioni detektor, ali i drugi (masneni
spektrogram, UV detektor...). Gasna/tečna hromatografija mogu nam dati sledeće
informacije o smeši:

•koliko komponenata se nalazi u smeši,
•kolike su koncentracije tih komponenata (kvantitativna naliza),
•i koja su jedinjenja prisutna (kvalitativna analiza).