„Sejemo" lične podatke gde god stignemo

Alarmantno - Prosečan građanin Srbije tokom života ostavi lične podatke na čak 300.000 različitih mesta i adresa
http://razbibriga.net/clear.gif

Šta sve nije zakonom regulisano
1. Pitanja biometrije
2. Video-nadzor
3. Privatno obezbeđenje
4. Pravljenje baze podataka

Prosečan građanin Srbije ostavi tokom života svoje lične podatke na čak 300.000 različitih mesta i adresa - od velikih javnih institucija kao što su MUP i RZZO, preko banaka i pošta pa do privatnih firmi, multilevel kompanija, turističkih agencija... - upozorava poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Ova tema izbila je u prvi plan posle šokantne informacije da je rukovodstvo čačanske bolnice tražilo od svih zaposlenih da daju otiske prstiju kako bi na taj način kontrolisalo dolaženje na posao. To možda i ne bi bio toliki problem da ne postoji realna opasnost da ti podaci u svakom trenutku budu zloupotrebljeni.
Skeniranje zbog kredita

Da bi neko u Srbiji podigao kredit u banci, naročito stambeni, pored kompletnih podataka (matični broj, adresa, brojevi telefona, u mnogim slučajevima podaci o plaćenim računima za telefon ili komunalije i štošta drugo), imovinskog stanja i mesečnih primanja, često na uvid mora da priloži i kompletno zdravstveno stanje. Slične podatke pojedine banke traže i za ostale članove domaćinstva. U želji da dobiju kredit građani najčešće bez pogovora daju službenicima najintimnije podatke o sebi i članovima porodice, pa čak i kad to predstavlja najgrublje zadiranje u njihovu privatnost.

- Kada sam podizala kredit morala sam da im priložim kompletan lični dosije. Tražili su bukvalno sve, u odnosu na to propitivanje popis je dečja igra - žali se Beograđanka Nataša Popović.
Interesantno je da nam matični broj, kao i gomilu drugih ličnih podataka traže i prilikom popunjavanja ugovora o kablovskoj televiziji ili kada ulazimo u neki multilevel sistem prodaje, poput „Oriflejma". Da nam „preslišaju" lične generalije ne libe se ni radnica na šalteru privatne laboratorije ili klinike, sekretar škole u koju upisujemo dete, službenica u turističkoj agenciji kada uplaćujemo letovanje,...


Rodoljub Šabić kaže za Press da je više nego očigledno da nam lične podatke uzimaju svuda, vrlo često bez ikakve potrebe.

- Prema najgrubljim procenama, u našoj zemlji zbirke podataka o ličnosti poseduje oko 300.000 subjekata - od ogromnih javnih sistema kao što su PIO i RZZO ili MUP, pa do privatnih preduzetnika. I u bankama su građani često suočeni sa zahtevima da daju informacije čiju svrhu teško mogu da razumeju - ističe Šabić.

Naš sagovornik upozorava da je obrada podataka o ličnosti dopuštena samo ako je predviđena zakonom ili uz pristanak osoba o čijim podacima se radi.

- Shodno tome, građanin koji sam ne želi da daje podatke, u svakoj situaciji od onog koji mu traži ima pravo i treba da zahteva da mu navede zakon na osnovu kog to traži - upozorava Šabić.

Upitan da li građani Srbije imaju razloga za zabrinutost kada se radi o zaštiti podataka o ličnosti, Šabić kaže:

- Moji saradnici i ja se u praksi susrećemo sa mnogobrojnim primerima koji daju dosta razloga za zabrinutost u vezi sa odnosom prema zaštiti podataka o ličnosti.
Ne postoje garancije

Predsednik Pokreta za elektronsku privatnost Aleksandar Arsenin kaže za Press da građanima Srbije niko u državi, počev od zakona, ne garantuje da podaci koje ostavljaju na svakom koraku neće biti zloupotrebljeni.

- Svakoj instituciji, službi ili firmi dovoljni su samo naši osnovni podaci za obavljanje njihove delatnosti. Sve što nam traže osim toga predstavlja takozvani nepotreban višak podataka. Recimo, kada potpisujemo ugovor sa kablovskom televizijom dovoljno je da im damo broj lične karte. Ne vidim nijedan razlog zbog kog bi im bio potreban i matični broj, ali nam ga oni uredno traže. Nažalost, zakon nije u potpunosti regulisao ovu oblast, što neke institucije zloupotrebljavaju - objašnjava Arsenin.
On upozorava da privatne laboratorije poseduju zdravstvene podatke koji vrlo lako mogu biti zloupotrebljeni:

- Te ustanove laboratorijske analize vezuju za naše ime i prezime, adresu i telefon. Onaj ko neovlašćeno dođe do ovih podataka može da ih prosledi bankama koje nam onda neće odobriti kredit ili poslodavcima koji nas neće zaposliti ako im se ne svidi naše zdravstveno stanje.

Arsenin kaže da privatne zdravstvene ustanove nemaju pravo da vode bazu podataka ako to nije prijavljeno kod poverenika, ali to kod nas niko ne poštuje.
Gde „sejemo" podatke
> Banke > Škole >
Laboratorije > Klinike >
Hoteli > Video-klubovi
> Multilevel prodaja >
Kablovske TV >
Turističke agencije >
Teretane
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/v...+stignemo.html

pa sejemo....šta da radimo kad, na primer, ne možeš drugačije da dođeš do kredita, jer ti traže sve moguće podatke.....devojačko prezime majke :krsti: i tako nešto....ali, eto. pristajemo na to.

Ja sam jedan od onih koji se stalno pitaju kome svi ti podaci trebaju i zasto nam ih traze..recimo,kod nas,znam za vojvodinu,nisam sigurna da li je i u celoj srbji tako,svi pacijenti i podaci o njima ubaceni su u kompjuter,bilo gde da odete kada otkucaju vase ime,jmbg ili broj knjizice dobijate sve zdravstvene podatke o toj osobi na tacni.a sta je sa pravom na tajnost?svako ko imalo zna sa racunarom u recimo mojoj bolnici,a zanima ga od cega mu boluje komsija,neki rodjak,neciji prijatelj,moze da dodje do tih podataka.nedavno sam cak bila svedok takve jedne situacije i pitala se cime se sve ljudi bave..ako je vec potrebno objediniti sve te podatke,zar nije trebalo postaviti i neke sifre,sigurnosti radi,da bar ne moze svako da dodje do tih podataka.

missim, toliko sam ubeđena da uz naš jmbg stoje svi mogući podaci....da ne može niko da me ubedi nije tako.
i zato me nervira zašto svakih 6 meseci moram da dokazujem da sam državljanin, kad sigurno jesam ako sam bila predhodnih 48 godina? i ako nisam više državljanin, oni to sigurno negde piše uz moj jmbg....ali, ne - FT1P je uobičajena formulacija.