Printable View
Pažnja usmerena isključivo ka detetu produbljuje vašu vezu sa njim i istovremeno vodi
ka njegovom dobrom ponašanju. Zato, svakodnevno obezbedite sebi i svom detetu
vreme koje će biti samo vaše, vreme tokom kojeg ćete mu se u potpunosti dati.
http://razbibriga.net/clear.gif
Možda vam se ova ideja učini nepotrebna jer ste roditelj posvećen svom detetu koji sve
svoje raspoloživo vreme provodi uz dete. Ali pitanje koje svaki roditelj može i treba sebi
da postavi jeste koliko je on uz dete, a koliko zaista sa detetom.
Jedne večeri, kada sam ušuškavala svoju četvorogodišnju ćerku u krevet, ona je
tugaljivo rekla: "Mama, danas nismo nimalo bile zajedno."
Šta? Zapanjena, odgovorila sam: "Ali, išle smo u biblioteku, u supermarket, zajedno smo
večerale".
"Ali, nismo se zabavljale!" pobunila se ona.
Progutavši knedlu krivice, shvatila sam na šta je mislila. Već nedeljama njoj i njenom
bratu ne poklanjam stvarnu pažnju. Vozim ih u školu i vrtić, idemo u biblioteku i u
nabavku, proveravam da li su domaći zadaci urađeni, ... Ali nismo provodili vreme igrajući
se igara koje su oni hteli da igraju, odmarajući se na način na koji oni vole da se
odmaraju, razgovarajući o temama koje su njima važne. Sa poslovnim rokovima koji su
me pritisli i skorom selidbom, jedva da sam imala vremena da se istuširam!
"Mnogi roditelji su toliko prezauzeti da gube jasan osećaj gde je mesto detetu u
njihovom životu", primećuje dr Stenli I. Grinspen dečiji psihijatar iz Vašingtona. Šta više,
u želji da maksimalno iskoriste vreme koje provode sa decom, roditelji često upadaju u
zamku ispunjavajući ga aktivnostima koje su, bez sumnje, korisne za razvoj i
obrazovanje kao što su sport ili strani jezici. Provedeno vreme više je uz nego sa
detetom. A velika je razlika da li razgovarate sa detetom u želji da proširite njegov
vokabular ili vas zaista zanima njegovo mišljenje i jednostavno uživate u tim zajedničkim
trenutcima.
Deca itekako osećaju kada ste zaista prisutni a kada ih odrađujete. "Ako odrađivanje
karakteriše svaku vašu interakciju, nešto značajno nedostaje u vašem međusobnom
odnosu", navodi dr Stenli Turecki iz NJujorka.
Zamislite se - koliko ste sa svojim detetom a da vam pri tom nije jedno oko na omiljenoj
TV seriji ili novinama, koliko razgovarate telefonom dodavajući mu redom razne igračke,
koliko ste u aktivnostima koje morate da obavite ili onima koje su za njegovo dobro. Da li
vaše dete možda želi samo vas?!
Vreme koje roditelji i deca provedu zajedno može se svrstati u više kategorija - vreme
za učenje veština jedna je kategorija, vreme kada vas dete prati u vašim poslovima je
druga, a vreme kada ste sa detetom i stvarate odnos jedan-na-jedan treća je i
najvažnija kategorija u stvaranju veze roditelj-dete. Dr Grinspen to vreme zove floor
time ili vreme za igre na podu. Zove ga tako jer malo dete najviše voli da se igra na
podu, a sam pojam podrazumeva mnogo više od toga.
Nepodeljena pažnja
Šta je zapravo floor time?
To je vreme koje roditelj provodi sa svojim detetom poklanjajući mu nepodeljenu pažnju.
To vreme je ispunjeno aktivnostima koje dete želi. Ono bira i organizuje igru, vodi
razgovor ili govori roditelju ono što želi. Uloga roditelja je da prati dete i aktivno
učestvuje u svemu, ali bez namere da preuzme vođstvo i nametne nešto svoje.
"Vreme na podu pokazuje vašem detetu da se možete spustiti na njegov nivo i ostati
zainteresovani za njega", kaže dr Grinspen. To detetu daje ogromno i prekrasno
osećanje da ga razumete i volite onakvog kakvo je ono zaista.
Vreme na podu ohrabruje emosionalni razvoj deteta jer mu daje bezbednu mogućnost da
se otvori i da sa roditeljem gradi odnos poverenja, pažnje i podrške.
Vreme na podu unapređuje odnos između roditelja i deteta, otkriva zajednička i
nteresovanja, razvija empatiju i razumevanje za detetov unutrašnji svet, jača osećanje l
jubavi.
Vreme na podu pozitivno utiče i na ponašanje deteta. Izlivi besa, cmizdrenje, tuča često
su pozivi za pažnjom. Dete koje je ima dovoljno, razvija prihvatljive obrasce ponašanja.
Konačno, pola sata čitanja ili ćaskanja pod jorganom pre spavanja daće detetu osećanje
da u tom trenutku ne postoji niko drugi sa kim bi vi više želeli da budete, osećanje da
ste samo njegovi, što mu jača samopouzdanje, osećanje vrednosti, prihvaćenosti, i
preplavljuje ga osećanjem ljubavi.
Ako ste spremni da provodite vreme na podu sa vašim detetom, imajte na umu sledeće:
UČINITE GA SVAKODNEVNOM NAVIKOM
Predvidljivost i pouzdanost ovog vremena detetu više znače nego sama dužina vremena
kojeg mu posvećujete. Svakodnevna zajednička igra od tridesetak minuta bolja je od
pokušaja da se nadoknadi hroničan nedostatak pažnje povremenim potpunim trudom.
NEMOJTE GA USLOVLJAVATI
Nemojte prekidati vreme na podu kada vam se čini da se dete loše ponaša. Detetu je
preko potrebno osećanje da ga volite i kada uradi nešto loše. Ne koristite ovo vreme kao
nagradu ili kaznu za ponašanje deteta.
ODVOJITE BAR 30 MINUTA DNEVNO
Topao odnos, pun ljubavi i nežnosti ne može se razviti za pet minuta usputnog
ćaskanja. Da bi upoznali svoje dete u potpunosti i da bi vaša komunikacija postala
kvalitetna potrebno je vreme.
FOKUSIRAJTE SE POTPUNO
Ovo vreme u potpunosti posvetite detetu - isključite televizor, uključite telefonsku
sekretaricu, ne mislite na radne obaveze... Predajte se u potpunosti vašem detetu.
PUSTITE DETE DA VODI
Više slušajte i pratite dete. Ako mališan želi da mu neznano koji put za redom čitate istu
priču, učinite to. Ako želi da lepite sličice u album i pričate o fudbalerima i njihovim
postignutim golovima na raznim utakmicama, takođe učinite to. Opustite se i nemojte
unapred imati određena očekivanja o tome šta bi dete trebalo da radi ili priča.
OSTANITE UKLJUČENI
Podjednako je važno da dete vodi glavnu reč i da roditelj pritom ne ostane pasivan.
Naprotiv, budite aktivni učesnik i pravi partner detetu. Tako, kada vaša kćerka priprema
čaj za svoje lutke, nemojte odsutno primetiti " O, lutkice piju čaj!" Umesto toga
pitajte "Šta ja treba da radim? Jesam li ja jedan od gostiju ili sam tvoj pomoćnik?" i
slično. To će otvoriti puteve ka interakciji.
Vreme na podu za svaki uzrast
Vreme koje roditelj provodi uz dete gradeći odnos jedan na jedan predstavlja jedan od
najvažnijih kategorija u stvaranju veze sa detetom. Ono će omogućiti detetu da
emocionalno sazreva i da sa roditeljem stvara otvoreni odnos u kojem će uvek biti mesta
za razgovor kako o lepim i interesantnim stvarima, tako i o problemima koji su sastavni
deo odrastanja. Zato je podjednako potrebno i tek rođenim bebama i deci na pragu
adolescencije.
Od rođenja do 12 meseci
Novorođenče vam ne može reći šta bi želelo da radi. Zato pažnju usmerite na
neverbalne znake. Da li poseže za nekim predmetom i širi oči? Odgovorite na sve što
vaša beba radi Istražujte zajedno i pričajte joj šta je šta npr. "Ovo je gumena patkica.
Patka kaže kva-kva."
Imitirajte svoju bebu u situacijama kad želi da komunicira sa vama (tada ona ostvaruje
kontakt očima i smeši se). Znači, gučite zajedno, stavite svoj prst u usta ako ona žvaće
svoju ručicu... Svojom mimikom ćete je ohrabriti i početi da gradite vašu vezu.
Pokušajte neku aktivnu igru ako vidite da je beba aktivna. Ako mlati ručicama i nožicama
ona govori da joj je potrebna akcija. Povucite je nežno u sedeći položaj ili je uspravite,
pridržavajte je dok puzi, letite lagano ili plešite sa njom...
Ponekad se prepustite mirnim aktivnostima. Iako je beba mirna, njen um aktivan i šalje
vam poziv da mu recitujete, pevate ili da idete u šetnju. Pokazujte joj oblake, ptice,
kola, decu na igralištu...
Istraživanja dečjeg razvoja su pokazala da bebe vole da slušaju melodične, ritmične
glasove visokih tonova. Naglašavanje i ponavljanje kao npr. "Vidi macu! Gde je maca?
Lepa maca!", kao i kontakt očima i animirani izrazi lica, povećaće bebino interesovanje i
razumevanje okoline. Ohrabrujte bebu da priča tretirajući je kao aktivnog učesnika u
razgovorima odraslih, odgovarajući na svako gukanje koje proizvede i čekajući da vam
odgovori nakon što ste vi govorili.
Znajte kada da prestanete sa nekom aktivnošću. Ako beba počne da se vrpolji ili
odvraća glavu, govori vam da joj je trenutno dosta. Nastavljanje igre nakon te tačke
učiniće da se ona loše oseća.
Od 1 do 3 godine
Na ovom uzrastu većina dece još uvek ne može da jasno izrazi svoje ideje, pa blago
vođstvo od strane roditelja može biti korisno. Ali zapamtite, dete i dalje vodi. Vaše je da
mu predlažete razne stvari, nešto što će odgovarati njegovom raspoloženju (mirno i
pažljivo, aktivno i energično, itd.)
Igrajte se pretvaranja ali dopustite detetu da kreira igru i deli uloge. Pa čak ako ste
dobili ulogu ponija u igri kauboja, podstičite detetovu maštu pitanjima "Da li je poni
gladan? Da li treba da kaska ili galopira?" Ako npr. dete slaže puzzle ponudite svoju
pomoć. Pratite vođstvo svog deteta u svakom razgovoru koji povede. Igrajte sa
detetom uz omiljenu muziku, ludujte u parku ili igralištu, opustite se i prepustite. Uvedite
aktivnosti u kojima vi uživate jer su deca oduševljena svaki put kada ih primite u svet
odraslih. Zato, ako je dete u potrazi za idejama, predlložite nešto što vi volite da radite.
Ako tata voli letilice, pokušajte sa kolažom dopuštajući detetu da bira materijal i odluči
kako će to biti složeno na podlozi. Ili ako volite da mesite, napravite kolač pa se onda
umrljano dobro zabavite ukrašavajući ga topljenom čokoladom i drugim ukrasima.
Od 3 do 7 godina
Dete ovog uzrasta dovoljno je veliko da može da smisli puno aktivnosti za vreme na
podu i da jasno saopšti svoje želje i interesovanja. Zadatak odraslog je da ga prati i
bude aktivan.
Budite spremni da se igrate omiljenih igara vašeg deteta, iznova i opet iznova isto.
Ohrabrujte dete da smišlja preokrete u igri. Možete očekivati puno imaginacije sa
pričama o goblinima, vešticama, princezama, vanzemaljcima... Razvijajte entuzijazam
kod deteta. Ako vaše dete posveti svo vaše zajedničko vreme svojoj kolekciji sličica
junaka crtane serije, nemojte samo klimati glavom komentarišući kako su lepo složene,
već se potrudite da nešto saznate o tim junacima. Tako će dete znati da vi zaista
učestvujete u njegovim interesovanjima. Izađite zajedno jer vreme na podu ne mora da
se dešava samo u kući. Prošetajte zajedno do parka ili igraonice...
Od 7 do 12 godina
Na ovom uzrastu zajednička igra i zabava su i dalje važne, ali sada komunikacija u smislu
razmene mišljenja ima ključnu ulogu.
Delite detetova interesovanja - ako vaša kćerka želi da sluša svoj omiljeni CD uradite to
ali je ohrabrite da priča o muzici koju sluša. Šta je privači, da li tekstovi ili sama muzika,
izgled izvođača ili nešto drugo? Ko se još bavi istom vrstom muzike? Budite otvoreni u
razgovorima ali ne osuđujte ukoliko se njeni stavovi kose sa vašim. Shvatite da vam se
neće uvek sviđati to što vaše dete ima da kaže. Vaš dvanaestogodišnjak vam može reći
da ste staromodni što mu ne došuštate da ostane budan do ponoći. Trudite se da se ne
prepirete, izrazite poštovanje za njegovo mišljenje, trudite se da se saosećate.
Da podsetimo - vreme na podu služi da pažljivo slušate svoje dete, da mu odgovorite sa
obzirom i da strpljivo rešavate svaku situaciju. Ovo ne samo da će ceniti vaše dete, već
će i vama samima pomoći da se osećate uspešnim roditeljem.
Ako u porodici ima više dece
Ako ste roditelj dvoje ili više dece, biće vam potrebna dobra organizacija i pomoć
partnera da biste mogli da se posvetite svakom ponaosob. Možda vam sledeći saveti
mogu pomoći:
- Prilagodite se različitim rasporedima svoje dece. Igrajte se na podu sa bebom dok je
starije dete u vrtiću ili školi. Dok beba spava, slažite puzzle sa vašim predškolcem.
Posvetite se vašem adolescentu uveče, kada su mlađi uveliko u krevetu.
- Uključite partnera i podelite vreme - dok ste vi u kući sa jednim detetom, suprug bi
mogao da bude u parku sa drugim.
- Napravite raspored za svako dete menjajući redosled ko je prvi. Dok se bavite jednim
detetom, dajte ostaloj deci izbor da se igraju samostalno ili da se pridruže vašoj
aktivnosti. Braća ili sestre koje se opredele da učestvuju moraju prihvatiti vođstvo onog
deteta čije je "vreme u toku".
- Pokušajte da sjedinite njihova interesovanja. Ako vaš sin hoće da se igra
dinosaurusima a kćerka insistira da bude princeza, ohrabrite ih da kombinuju svoje teme
pa da se igraju princeze u parku iz doba jure.
Četiri znaka da je detetu potrebna pažnja
Svako dete kojem nedostaje prava pažnja od strane roditelja pokazaće to na sebi
svojstven način. Na roditeljima je da te znakove na vreme uoče i da na njih odreaguju
na adekvatan način - pažnjom a ne kaznom.
Kako deca obično iskazuju da im nedostaje vreme jedan-na-jedan sa roditeljem?
- Dete je često neposlušno. To možda ukazuje da se oseća ignorisanim. Vreme na podu
će mu pokazati da ne treba da se ponaša neposlušno ili agresivno da bi bilo vidljivo u
porodici. Dok ste sa detetom, shvatiće da vam je stalo do njega, a možda i otkrijete
pravi uzrok takvog ponašanja.
- Dete je često plačljivo ili je jako lepljivo za roditelje. To može ukazivati na njegovu
nesigurnost. Svakodnevno, pola sata nepodeljene pažnje uveriće dete da je voljeno i
sigurno u okrilju svoje porodice i pomoći će mu da povrati samopouzdanje.
- Dete često udara, vrišti i pokazuje druge znakove besa. Kroz igre pretvaranja ili
razgovor, ono će naučiti da postoje i adekvatniji načini izražavanja ljutnje.
- Dete se teže snalazi u novim situacijama, npr. kada pođe u vrtić/školu, prelazak iz
roditeljske u svoju sobu i sl.
Proces odrastanja je ponekad zaista težak jer pred dete postavlja teške zadatke. Takvi
izazovi mogu mu podstaći sumnju u vlastite sposobnosti. Pomoć roditelja jedan-na-jedan
pomoći će detetu da se opusti i stekne potrebno samopouzdanje.
Iz časopisa TRAGOVI
Mi smo puno vremena provodili ''na podu''. :bisa: Najlepše provedeno vreme u životu.
Sad sam ih malo više prepustila tati. Muška deca.. neka ih.. a i ja sam malo histerična
i paničim za svaku sitnicu..