Учење путем Интернета научна фантастика

Тек трећина основних и средњих школа има електронски дневник, да би родитељи
у сваком моменту преко интернета могли да виде оцене и изостанке своје деце.
Учење на даљину, које је постало пракса у развијеном свету, у Србији је још у
домену научне фантастике.

http://razbibriga.net/imported/2011/...ansrdano-1.jpg
Најлакше учење путем рачунара

У Министарству просвете чак немају ни прецизне податке колико школа у Србији
има електронски дневник, а процена фирми које се баве продајом ових софтвера је
да се око трећина средњих и основних школа осавременила на овај начин. У том
министарству кажу да су они дали препоруку да може да се користи електронски
дневник, али су за финансирање школе морале да се сналазе саме. У помоћ су
притекле локалне самоуправе, донатори, али и сами родитељи.

Довољно је да родитељ има шифру и да у сваком моменту путем интернета може
да види оцене свог детета и изостанке. Код нас је електронски дневник уведен пре
две године захваљујући општини Врачар. Примећено је да се у школама које имају
електронске дневнике успех ученика поправио, а и смањен је број изостанака –
прича Дејан Станковић, директор ОШ „Свети Сава”.

У „Медиа нету”, фирми која се бави продајом софтвера за електронски дневник,
кажу да је 650 школа у Србији увело електронски дневник, и то 80 средњих и 570
основних. Поједине локалне самоуправе попут Новог Сада, Кикинде и Смедерева
финансирале су увођење електронског дневника у свим школама.

- Око 80 одсто родитеља оцене прати преко интернета, док 20 одсто, углавном из
сеоских средина, путем СМС порука. За информисање путем СМС порука родитељ
мора да пошаље упитну поруку која кошта 20 динара са ПДВ-ом – објашњава
за „Блиц” Небојша Јовановић, власник „Медиа нета”, и додаје да инсталирање
софтвера за електронски дневник кошта 1.000 евра.

Ове иновације у школама праћене су отпором наставника, посебно старије
генерације. Негодују стално да им то представља додатни посао, нередовно уносе
оцене, тако да се деси да родитељи за јединицу сазнају са месец дана
закашњења. Ретко, али дешавало се и то да родитељи добијају СМС поруку са
информацијама за погрешно дете.

Наравно, у Србији чак ни добре идеје не могу да се спроведу у дело а да нису
праћене неким аферама. Тако су увођење електронског дневника појединци
препознали као могућност за брзу зараду. То је у бројним мањим срединама
довело до тога да се одустане од пројекта.

Није само контрола оцена и изостанака могућа преко интернета. Искуства су
показала да деца данас школско градиво лакше савладају уз помоћ рачунара.

- Наша колегиница из филозофије ставила је све лекције из свог предмета на
школски сајт. Били смо затечени када смо на крају школске године видели да се
број слабих оцена из овог предмета преполовио – каже Драган Кнежевић из
Средње техничке школе „Раде Кончар”, који је иначе за своју школу развио
посебан програм електронског дневника, а средства за пројекат су стигла од ЕУ.

За сада је учење на даљину могуће само у приватним школама. Једна од првих
која је својим ученицима понудила и ову могућност је гимназија „Метрополитан“.

- Онлајн учење намењено је професионалним спортистима, музичарима, особама с
инвалидитетом. Добијају лозинку за приступ путем интернета, а наставници каче
на сајт буквално све што се предаје на часу, домаће задатке, додатну литературу,
а имају могућност и сталних консултација. Једино на полагање испита морају да
дођу у школу, јер закон не дозвољава полагање на даљину – каже Вања Лучић из
гимназије „Метрополитан“.

Деца на аустралијским фармама уче онлајн

Учење на даљину одавно је постала пракса у развијеном свету. У Аустралији,
рецимо, деца која живе на фармама имају могућност да путем интернета добију
све лекције које су тог дана обрађиване на часу, добију домаћи задатак, а за све
нејасноће директно комуницирају са наставником. У Србији има 182 истурена
одељења са једним до пет ученика, а деца која живе у планинским селима пешаче
километрима до прве школе. Овакав начин образовања можда би могао бити једно
од решења за њих. Не треба заборавити ни децу с инвалидитетом, која због
ограничења у кретању махом одустају од школовања.

- За сада немамо могућности учења на даљину, јер сви делови Србије немају
интернет. Са Министарством за телекомуникације пре неколико година започели
смо причу да се већи центри повежу оптичким кабловима. За бежични интернет
требају нам добри предајници, што ми данас немамо – поручују из Министарства
просвете.

Kod nas u školi elektronski dnevnik ne radi već mesec i po. Čekaju da im dođe stručnjak da nešto podesi. :sad:
a svu poremu imaju... Bacanje para, šta li...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od katica

Kod nas u školi elektronski dnevnik ne radi već mesec i po. Čekaju da im dođe stručnjak da nešto podesi. :sad:
a svu poremu imaju... Bacanje para, šta li...

---

650 skola x 1000 evra = 650.000
ncncnc
cija li je to firma?

Eektronski dnevnik je po meni jako korisna stvar, problem je što nastavnici nemaju pojma šta da rade sa njim :)
Na kraju će najmanje vremena posvećivati deci a radno vreme provoditi popunjavajući bezbrojne planove i analize. Samo im još i elektronski dnevnik nedostaje :haha:
Održavanje je tek posebna priča, sve se svodi na nekog nastavnika koji bi da ubije malo vremena i otme koju paru više...
Mislim da je cena tog programa jako precenjena.

mislila sam da ću doživeti postojanje elektronskog dnevnika dok deca završe srednje škole....ali, ništa od toga.
takođe, učenje na daljinu u srbiji je mislena imenica :sad:...ima, bato, da pešačiš 10 km tamo i 10 nazad, pa da te snimaju za ''ovo je srbija'' :lol:

U dosta škola već postoji elektronski dnevnik, neke su brigom i zaslugom roditelja dobile neke svoje aplikacije koje rade nešto slično...
Jedini ispravan način je da se to sistemski reši, mislim da to nema ko. Trenutno je utrkivanje ko će više uzeti para na bezveznim seminarima i učenju besmislenih stranih reči.
Valjda tako deluju stručniji :kapa: kad ih niko ne razume o čemu pričaju :haha:

dok postoji priličan broj nastavnika u o.š. koji se boje kompjutera....dotle je besmisleno pričati o učenju na daljinu u srbiji.
jedna naša dipl. pro.f fizike za osnovne škole, radi u jednom prigradskom naselju kao profesorka...missim, priča mi kako ne zna ništa na kompu da radi - ručno piše zadatke za kontrolni, a onda ih kopira u kopirnici :krsti:
al da ima lep rukopis - ima :lol: i lepo joj kažem ''moraš to da savladaš, nepismena si po današnjim shvatanjima, šta ti vredi što si profesor''....al neće pa neće....kaže ''lakše mi ovako, a kad me budu naterali - onda ću morati da naučim ili ću da tražim otpremninu pa ću u penziju'' :( eto.

Ma slušam ih samo kako se žale na komplikovane lozinke. Lozinke su kombinacija
malih i velikih slova i brojeva... ja komplikacije.... :qq:
I brže bolje gledaju da ih promene u nešto jednostavnije. :lol:
Pre će deca naučiti da im provale šifre, nego što će oni naučiti da koriste taj dnevnik.