Masdar – naučnofantastični grad

Masdar, grad-projekat u Arapskoj pustinji, prvo mesto na planeti koje će poštovati sve
principe održivosti. U njemu se građani voze u električnim automobilima bez vozača po
ulicama koje hladi ogromna vetrenjača koja u isto vreme stoji kao opomena ili informacija
koliko energije trenutno grad koristi. Prva faza projekta je završena i univerzitetski kamp MIT
(Massachusetts Institute of Technology) sa 167 studenata i 43 profesora iz celog sveta
danas živi i radi u Masdaru. Solarni klima uređaji i fabrike za desalinizaciju vode se testiraju,
kao i korišćenje termalne energije i solarnih elektrana koje uz pomoć ogledala koncentrišu
sunčeve zrake i zagrevaju vodu radi generisanja struje. Druga faza, čiji je završetak planiran
do kraja ove godine, planira izgradnju još 222 stana (ukupno 323), novih ulica i prodavnica.

Do 2015.godine u gradu Masdaru će živeti 7.000 ljudi i očekuje se da će još 12.000 ljudi iz
Abu Dabija tu dolaziti na posao.

http://razbibriga.net/imported/2011/...itute014-1.jpg

Monitori koji prate svaki korak, svaku akciju stanovnika koja kao rezultat ima potrošnju
energije bude osećaj života u gradu čiji je gradonačelnik Veliki Brat, kaže Lora Stupin, mlada
inženjerka. Svako otvaranje vrata frižidera ili uključivanje šporeta se beleži, senzori pale i
gase svetla u stanu, tuševi se sami gase posle nekoliko minuta, temperatura i potrošnja
vode se kontrolišu centralno. Međutim, naučnici tvrde da je ovaj grad laboratorija za
budućnost, mesto koje je samo po sebi eksperiment u kome se vidi tačna potrošnja svakog
stana, u kome zgrade troše upola manje energije od običnih zgrada, u kome studenti imaju
iskustvo principa potpune održivosti kog brojni ljudi, pa i ja, samo mogu da zagovaraju, ali
ne i da dožive. Da, studenti se žale jer su navikli da uključe klime na 16oC, međutim, u gradu
je idealna temperatura od 24oC i centralna kontrola ne dozvoljava njihovo korišćenje.

http://razbibriga.net/imported/2011/...eatur007-1.jpg

Otkad su napravljeni glavni planovi za Masdar, desila se ekonomska kriza pa su i oni morali
da se menjaju. Ipak, ciljevi su ostali isti. Vizija Normana Fostera, čoveka koji je osmislio
ovaj projekat, da ceo grad bude pešačka zona dok bi vozila bez vozača išla po optičkim
kablovima i magnetima se pokazala kao preskupa. Grad će ipak biti sagrađen na jednom
nivou, što će uštedeti milione dolara, a ljudi će se voziti u kolima nalik na bagije za golf
terene. Ideja da se svi krovovi pokriju solarnim panelima se ispostavila kao skuplja u
odnosu na centralizovanu soalrnu elektranu. Podzemna voda se ne desalinizuje uz pomoć
solarne energije već dolazi iz fabrike za desalinizaciju iz Abu Dabija koju pokreće gas.

Ako se uspešno prenebregnu svi finansijski i tehnološki problemi, ostaje još samo jedan.
Psihološki. Ljudi će morati da se naviknu da žive u prelepom i čudnom gradskom
okruženju i sa pogledom sa prozora na prašinu i pesak sve do horizonta. Kao što kaže
Lora Stupin, život u Masdaru je nalik na život u naučno fantastičnom romanu.