http://razbibriga.net/clear.gif
Gotovo na samoj granici sa Afganistanom, u tadžekistanskim planinama Sanglok – na
obroncima Pamira – nalazi se stanica „Нурек“, koju nazivaju „očima“ Ruskih svemirskih snaga.
Printable View
http://razbibriga.net/clear.gif
Gotovo na samoj granici sa Afganistanom, u tadžekistanskim planinama Sanglok – na
obroncima Pamira – nalazi se stanica „Нурек“, koju nazivaju „očima“ Ruskih svemirskih snaga.
Optičko-elektronski centar predstavlja glavni adut ruskog sistema kontrole kosmičkog
prostranstva (СККП). Što se tiče njegovih mogućnosti, nema konkurencije u svetu.
Kompleks radi u pasivnom režimu. Šta to znači? Da „Nurek“ promatra vanzemaljski
prostor uz pomoć optičkih teleskopa a ne radara. Bavi se otkrivanjem objekata koji se
nalaze u kosmosu, a koji reflektuju Sunčevu svetlost.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/Bataragin-1.jpg
Bataragin
„To i objašnjava malu potrošnju struje našeg sistema,“ objašnjava komandir stanice
pukovnik Dmitrij Viktorovič Bataragin (na slici). „Nije tajna da je to Tadžekistancima jako
važno.“
Po njegovim rečina, rad kompleksa je u potpunosti automatizovan. Tokom smene, koja
obuhvata sumrak i noć do jutra, sistem šalje u realnom vremenu informacije o svim
poznatim, ali i novootkrivenim kosmičkim letilicama.
„Tokom protekle godine fiksirali smo oko 2.500 novih objekata,“ otkriva pukovnik Batagarin.
„Jedino nam nikada nije pošlo za rukom da vidimo NLO“.
Kao što je to primetio jedan od poznatih ruskih novinara, astronomski paviljoni podsećaju
na šlemove srednjevekovnih vitezova. Vojni poslužioci ih međusobom nazivaju „loptama“.
Zašto uređaji imaju baš takav čudni oblik? Stvar je u tome što se samo u takvim „futrolama“
može da zaštiti optika od nemilosrdnog srednjeazijskog sunca.
„S vremena na vreme, temperatura ovde skoči i na 55 stepeni,“ priča dalje Dmitrij Viktorovič.
Poznata je stvar da se sočiva ne mogu čuvati bez adekvatne zaštite od sunca, te zato
loptaste kupole deluju kao rasejavajuće površine. Predstavnicima medija demonstrirano je
funkcionisanje jedne jedinice. Raskrilivši metalne poklopce, pojavili su se ogromni crveni
teleskopi, koji, postepeno dobijajući u brzini, počeše da rotiraju u zadatim ravnima. Svaki
„top“ zajedno sa zamašnom elektronikom teži preko 44 tone. Čitav kompleks se bukvalno
nalazi iznad oblaka, na visini od 2.220 metara. Geografski položaj uređaja je tako odabran,
da će se kosmičke letilice, lansirane bilo gde na svetu na visinu veću od 2.000 kilometara, već
u prvom krugu orbite naći u njegovoj zoni odgovornosti.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/teleskop-1.jpg
Uloga centra „Okno“ („Prozor“) posebno je važna u hitnim situacijama, kao što je gubitak
komunikacije sa kosmičkom letilicom ili kvar telekomunikacionih sistema na njima.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/kupola-1.jpg
„Okno“ ima dva tipa uređaja: za detekciju i za praćenje. Svaki teleskop je pokriven „loptom“
prečnika 25 m, pokrivenom metalnom košuljicom debljine 6 mm, napravljenom od specijalne
pene i aluminijumskih nosača.
Automatski teleskopi su teški skoro 15 tona. Ležišta za njih su projektovali u lenjingradskim
biroima, koji su se specijalizovali za balističke lansirne sisteme. Osmislili su jedinsteni sistem,
koji je umesto komlikovanog zgloba iskoristio tanak „plivajući“ sloj ulja (debeo 100 mikrona)
pod pritikom od 70 atm.
Tehničke karakteristike kompleksa,“ prelazeći na zvanični ton nastavlja mladi oficir,
„omogućavaju nam da možemo da ga koristimo i kao efikasno sredstvo za testiranje i
eksploataciju kosmičkih letilica, lansiranih na visoke orbite. Projektovan je za nadgledanje
objekata koji se nalaze na visokoeliptičnim i geostacionarnim orbitama. Utvrđeno je da ’oči’
Svemirskih snaga kontrolišu vasionu do visine od 40.000 km. Pored toga, sâm ’Nurek’
rešava takve zadatke, koji su u Americi podeljeni u nadležnost nekoliko stanica elektronsko-
optičkih sistema nadzora dubokog kosmosa gotovo ravnomerno raspoređenih duž ekvatora.“
„Bez sumnje, po broju jasnih noćnih sati,“ kaže načelnik Glavnog centra za kontrolu
kosmičkog prostranstva pukovnik Anatolij Nestečuk, „Nurek spada u jednu od najboljih
lokacija na svetu. U Rusiji nemamo takve regione. Nije slučajno što u tadžikistanskom jeziku
reč ’нурек’, tačnije ’нур’, znači ’jasno’. Kako su utvrdili oficiri, oko 1.500 sati godišnje je
pogodno za optičko osmatranje.“ Međutim, lokacija ima i svoje minuse. Poznato je da su
planine Sanglok – seizmo-aktivna zona[2]. Ali na sreću, temelji astronomskih osmatračnica
su sigurni. Njihovi graditelji kažu, vekovima.
„U sastavu kompleksa ’Nurek’ nalazi se pretraživački optičko-elektronski sistem za detekciju
stacionarnih kosmičkih objekata, koji radi na osnovu merenja ugaonih koordinata i
fotometrije kosmičkih objekata,“ pojašnjava pukovnik Batagarin. „Oni se javljaju kao nosioci
infornacija signala vrlo male energije, koji nastaju od refleksije sunčevog zračenja.
Pošto su zvezde na nebu relativno nepokretne a kosmički objekti se neprestano kreću,
’Nurek’ će na to i ukazati. Mogućnosti kompleksa omogućavaju njegovo korišćenje i za
ekološki monitoring kosmičkog prostranstva u okviru međunarodnog programa za nadzor
’kosmičkog otpada’“. Od 6. aprila 2005. godine „Nurek“ je zvanično potpao pod
prinadležnost Rusije: ministri odbrana obeju zemalja potpisali su akt o prenosu pokretne i
nepokretne imovine, koja se nalazi u sastavu nadzornog kompleksa, u vlasništvo Ruske
federacije. Tadžekistanska strana je zadržala pravo vlasništva zemljišta na kome su
razmešteni objekti kompleksa, a ono će ruskoj strani biti ustupljeno na korišćenje uz
zakup sa rokom od 49 godina. Kako prenosi Otsek za informativnu podršku Ruskih
svemirskih snaga, svakih 10 godina ugovor će se automatski produžavati, uz simboličnu
nadoknadu od samo 1 (jednog) somonija[3] (oko 7 ruskih rubalja) godišnje, što bez
pateike i lažnih uveravanja samo po sebi govori o prijateljskim odnosima između dve
zemlje. U svetlu toga, u julu prošle godine „Nurek“, ili kako ga zovu „Окно“ („Prozor“),
posetili su predsednici Ruske federacije i Republike Tadžekistan. Tada im je predstavljen
program razvoja kompleksa do 2012. godine, koji podrazumeva poboljšanje njegovih
mogućnosti i kvaliteta karakteristika.
„U okviru ovog programa,“ kaže pukovnik Bataragin, „planira se obnova uređaja i puštanje u
rad još nekoliko teleskopa, kao i zamena televizijske aparature za otkrivanje i računarske
opreme savremenom analognom (digitalnom). Sve ovo će omogućiti pokrivanje čitavog
visinskog dijapazona orbita kosmičkih objekata, a mogućnost obrade podataka povećati za
oko 50%.“
Uprkos činjenici da je vojno dežurstvo ovog kompleksa započeto tek 2004. godine, radovi na
njegovoj izgradnji i instalacijama započeti su još pre tri decenije. Do 1990. bila je montirana
glavna tehnička oprema, a onda su započeta beskonačna podešavanja, povezivanja,
testiranja ...
Međutim, kolaps Sovjetskog Saveza i početak građanskog rata u Republici Tadžekistan
nisu dozvolili pravovremeno puštanje u rad ovog važnog vojnog objekta. U roku od samo
nekoliko godina odnosi između rukovodstva republike i opozicije naglo su se pogoršali, i
militantne snage su u više navrata pokušali da se dokopaju ruskog oružja i municije.
Vojnici jedinice za zaštitu kompleksa su morali da uvedu danonoćna dežurstva u rovovima,
presecajući puteve mogućih napada naoružanih bandi. Naoružane vojne patrole su morale
da čuvaju i obližnji gradić. Svi radovi na montiranju tehničke opreme morali su da budu
prekinuti, oprema je konzervirana, a zaposleni radnici, žene i deca vojnika su bili evakuisani
na teritoriju Rusije i drugih zemalja Zajednice nezavisnih država. U pomoć vojnicima
kompleksa radi odbrane i zaštite objekata stigle su tada dve čete specijalaca, koje je
kasnije zamenio bataljon iz sastava Kuljabskog motorizovanog puka. Grad Nurek je tokom
građanskog rata četiri puta prelazio iz ruke u ruku, a gotove sve borbe su se vodile u
stambenim zonama. Zato je ruska vojska neprestano bila u stanju povišene budnosti, da
bi sprečila provokacije protiv vojnih lica i objekata i da ne bi bili uvučeni u borbena dejstva.
„Međutim, 1995. godine je u dolini Čormazak ubijen naš major Andrej Belimov,“ priča
pukovnik Bataragin. „Danas se jedna ulica u vojničkom delu kompleksa nosi njegovo ime.“
Pukovnik Dmitrij Bataragim nije učestvovao u tim borbama. Komandu nad kompleksom
preuzeo je relativno skoro, pre tri godine. Međutim, u razgovoru s njim stiče se utisak da
kompleks „Nurek“ poznaje bukvalno do detalja. Dmitrij ima višečlanu porodicu, s mnogo
dece, ali bez obzira na to, predlog da se presele iz Podmoskovlja u garnizon, koji se nalazi u
inostranstvu, nije ga zbunio. On smatra da se oficiri ne trebaju da se plaše promena.
„Kontrola kosmičkog prostranstva,“ potseća u zaključku razgovora sa novinarima pukovnik
Bataragin, „znači jako mnogo za osiguravanje bezbednosti naše države.“
http://razbibriga.net/clear.gif
Optičko-elektronski kompleks „Okno“ („Nurek“). Izgradio ga je Krasnojarski zavod Zvereva.
Po azimutu, zona osmatranja je 0-360 stepeni, a po visini 30-90 stepeni.
Američko Ministarstvo odbrane ima 3 slična uređaja, ali oni koriste lasere i zato troše daleko
više struje. Ruski sistem troši koliko i jedna novobeogradska zgrada sa 150 stanova.