Imamo šopsku salatu, šopske narodne igre, šopski jezik...
Al šope nemamo.
Gde su?
Ko su oni?
Printable View
Imamo šopsku salatu, šopske narodne igre, šopski jezik...
Al šope nemamo.
Gde su?
Ko su oni?
E to sam se i ja uvek pitala, bilo bi lepo da saznam poreklo omiljene salate.
Citam sad da su to neki stocari sa Sar planine...
I ja bih da pročitam nešto kršteno, al ne znam gde da nađem. Osim par redaka na vikipediji,
sve ostalo je bez izvora i totalno neozbiljno.
Bilo mi je zanimljivo pre par godina, kada sam u bolnci upoznala jendu goranku. Zvala je
majka telefonom i kaže ona ''jao, sad me ništa nisi razumela šta sam pirčala.. to je goranski''
a nije goranski nego šopski i svaku reč sam razumela.. al eto.. njoj neko reko da govori
goranskim jezikom.. :sad:
Goranci pripadaju entografskoj gupi, tačnije podgrupi Torlaci. Šopi su posebna pogrupa slovenskih naroda... Mislim da su još samo u bugarskoj zadržali identitet i jezik, u ostalim zemljama su se stopili sa ostalima..
Zanimljivo, kako je ta salata toliko popularna a stvarno malo znamo o poreklu Šopa. Da Kojica nije pokrenula ovu temu, jela bih i dalje salatu ne znajući ništa o poreklu naziva.
Taj kraj je oduvek poznat po dobrom siru :) nekom je palo na pamet da izrenda sir preko paradajza. krastavca i paprike i eto salate...
Stara izreka veli, da će salata biti potpuno dobra samo tada kada je naprave četiri žene, od kojih jedna mora biti oprezna, druga raskošna, treća štedljiva, a četvrta obesna. Prva od ovih treba da je posoli, druga da je prelije uljem, treća da je zakiseli, a četvrta da je promeša. Iz toga se jasno zaključuje koji je tajni recept za dobru salatu: oprezno je posoliti, obilno nauljiti, malo zakiseliti i dobro promešati.
:g:
Ne valja toliko zena u kuhinji, izbije rat cas posla :qq:
[QUOTE=katica;191427]Imamo šopsku salatu, šopske narodne igre, šopski jezik...
Al šope nemamo.
Gde su?
U bre Kato pa šopci ovde U vlasotincu koliko hoćeš..od Vlasotinca prema Pirotu..i Bugarskoj granici..
:bravo: sjajno.Citiraj:
Prvobitno napisano od Manijak
Torlaci je mlađi naziv za Šope. Nastao u vreme Vuka Karadžića. Bar tako knjige kažu.Citiraj:
Prvobitno napisano od Manijak
Ali odakle ideja da ih tako nazove, nisu baš sigurni. (naziv za planinski vrh ''Torlak''
govori da je to ime bilo poznato i ranije.. Tor - keltski bog poput Peruna? samo
nagađam)
Veći deo njihove teritorije je pripao Bugarima.
Bugari Gorance priznaju za svoje. Pre par godina sam čula da su im nudili državljanstvo i
pasoše. Ovo može da bude samo politička igrarija Bugarske, jer nikakve logike nema da
slovenski narod prisvajaju kao svoju ''braću''. Bugari nisu sloveni poreklom. Jezik kojim
govore usvojili su od slovena.. i malo bele puti.. :rile: zapravo, toliko su se stopili sa
slovenima, da ih više ne možeš razlikovati.. pre bi mi njih trebali da usvajamo.. :hm:
Шопи и Торлацисродне су етничке скупине остатака племена Јужних Словена. Препознатљиви су првенствено по дијалекту, а затим и по културно-историјским одликама. Поједине струје у етнологији сматрају да су Шопи и Торлаци само различита имена за исту етничку групу, док припадници ових заједница то одлучно одбијају.
Шопи су етнографска подгрупа у Србији, Бугарској и Македонији. Насељавају просторе у централној западној Бугарској око Софије – област која се зове Шоплук, у централној источној Србији око Пирота, и у Македонији око Штипа и Кратова. У зависности од државе у којој живе, изјашњавају се као Срби, Бугари или Македонци.
http://razbibriga.net/clear.gif Подручје торлачког говора Шопе одликује јединствен фолклор. Шопска мушка ношња је бела с високом белом капом коју називају гугла, мада се у неким крајевима може наићи и на црну ношњу с црном, ниском капом. Женске ношње су разнобојне. Уобичајена шопска кућа с огњиштем у средини данас је права реткост и може да се нађе само у забаченим селима у Бугарској.
Уметност везења је код Шопа широко распрострањена и цењена, а познати су и по љубави према брзом и живахном плесу. Још од древних времена бавили су се првенствено земљорадњом, а сточарством ако претекне.
Занимљиво је да је највећи траг шопске културе код нас оставило јело из њихове националне кухиње – шопска салата.
По неким веровањима, Торлаци су добили име по старословенској речи тор – обор. Намеће се закључак да су, за разлику од Шопа, Торлаци били углавном сточари. Данас насељавају пределе југоисточне Србије, али има их и у Македонији, Албанији, Бугарској и Румунији. Њима припадају и три етничке подгрупе, муслимански Горани на Косову и у Македонији, римокатолички Крашовани у Румунији и Јањевци на Косову.
Иако су шопски и торлачки дијалекти слични, па се ове етничке групације међусобно разумеју, Торлаци истичу етнолошку различитост, па чак и наглашавају да је у 19. веку постојала јасна граница између шопског и торлачког подручја.
Пошто су се ове групе прилагођавале обичајима народа чији простор насељавају и сам језик почиње да нестаје. Данас се торлачки дијалект у Србији сматра само неписменим обликом српског језика у јужним деловима земље.
Занимљиво је да су велики српски писци Бора Станковић и Стеван Сремац често користили торлачки дијалекат у својим делима.
Planinska sela Vlasinskog kraja naseljavaju od davnina Šopovi, pa se taj kraj naziva Šopluk, a neki naši ljudi smatraju da su Šopovi Bugari. Međutim, po mišljenju eminentnih srpskih naučnika Sopovi su posebna varijacija južnoslovenskog stanovništva. Tek posle postavljanja granice između Srbije i Bugarske Šopovi se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi ili Bugari. Od srpskih naučnika koji su se bavili ovim pitanjem važno je da se pomenu Stojan Novaković, Jovan Cvijić, Aleksandr Belić, Tihomir Đorđević, Rista Nikolić, Kosta Kostić i Vladimir Nikolić. Tako, na primer, Rista Nikolić piše: "Šop je nametnuto ime. Stanovnici ovih krajeva su veoma osetljivi prema tom imenu i vređa ih naziv Šop"
Mozda postoji i Torlacka salata? I sad mi nesto pade na pamet, otkud onom institutu naziv Torlak :hm: