Fenomenologija internet foruma

Fenomenologija internet foruma – I deo

Od kako je 1994. prepoznata pojava 'internet zavisnosti', globalna mreža se umnogome promenila i samim tim postala primamljivija za one podložne zavisnosti. U početku je sam termin 'zavisnost' prihvaćen uz velike rezerve, skoro kao loše uspela šala dokonog psihijatra. Tek sa godinama koje su prolazile u širenju Mreže, pojava je postala ozbiljan fenomen koji je zapretio normalnom funkcionisanju država zapada. Danas se njime bave ozbiljni psihijatri, osnivaju se klinike za lečenje te zavisnosti, a termin je uveden i u pravnu regulativu nekih država.

Internet je pun duhovitih priča o tome kako prepoznati da ste internet zavisnik. Ako ljubite sajt svoje devojke, vašem favourites/bookmarks treba petnaest minuta da bi se skrolovao do dna, uhvatite sebe da radite brainstorming o sledećoj temi za pretraživanje, ne odlazite na odmor u mesto gde nema kompjutera, sanjate u HTM-u, kucate '.com' nakon svake rečenice, kad pišete rukom i s vremena na vreme ubacujete smajli u poruku...

Što se tiče naučnog odgovora, on malo zaostaje. Sporost u tumačenju novog fenomena koja je više nego primetna nije ni malo čudna kada se ima u vidu da je internet došao sasvim nenajavljeno i da nas sve je zatekao pomalo nespremne. Svi ostali veliki izumi su decenijama, pa i vekovima ranije najavljivani. Još je Leonardo govorio o helikopterima, Vern o podmornicama a brojni sf autori najavljivali su ostale izume - radio, telefon, televizor, mlazne rakete... Čak je i verzija mobilnog telefona najavljena u Zvezdanim Stazama. Ali ni u jednoj knjizi, ni u jednom filmu ili tv seriji nije bilo ništa o internetu, niko nije predvideo njegovu pojavu. Retroaktivno su raznim autorima dodeljivali titulu 'prognozera', iako su ti autori u najboljem slučaju najavljivali vreme kada će 'mašine razgovarati medjusobno' što baš i ne mora da ima neke veze sa internetom. Jedan od takvih autora (Tomas Pinčon) pisao je o sijalicama koje su globalno povezane i medjusobno komuniciraju, pa je zbog toga i on naknadno proglašen za nekog ko je predvideo internet. Ali je činjenica da to ipak niko nije uradio. Barem ne na jasan način, na onaj isti kojim su predvidjeni ostali izumi. Zbog toga je i prirodno što tumačenje te pojave i fenomena koji idu uz njega, kaska u odnosu na samu pojavu koja nas je iznenadila.

Iako se većina stručnjaka slaže da je termin zavisnosti od interneta malo preteran i neutemeljen, jer je 'nemoguće zavisiti od tehnologije', činjenica je da postoje ljudi koji iz ovog ili onog razloga svakodnevno troše sate i sate sedeći ispred svojih monitora. Čak je teško da bi moglo da se govori o zavisnosti od kompjutera. Prikladnije bi bilo reći da je tu posredi zavisnost od pojedinih sadržaja koje nudi kompjuter. Dakle, postoje ljudi koji danima sede za stolom a da se nikad (ili retko) ne konektuju na net. Neko je kompulsivno vezan za igranje igrica, ili obradu digitalnih fotografija, montažu filmova...
Što se tiče zavisnosti od internet sadržaja, i tu se različiti ljudi vezuju za različite vidove zabave. Moglo bi se reći da postoje zavisnost od pornografskog sadržaja koje nudi internet, zavisnost od umreženog igranja igrica, zavisnost od četovanja, zavisnost od praćenja odredjenih vesti, zavisnost od praćenja najnovijih informacija o nekoj omiljenoj 'zvezdi'...

Svakom od ovih tipova zavisnosti zajedničko je jedno – kompulsivna, prisilna vezanost, gotovo obaveza koju surfer oseća prema ispunjavanju svog poriva. U suštini, ne postoji nikakva razlika izmedju svakodnevnog skidanja porno filmova, mp3 muzike ili traženja informacija o tome šta je Dženifer Lopez jutros doručkovala. Svemu tome zajednička je prisila, osećaj potrebe da se nešto dobije sa interneta, pri čemu je samo zadovoljenje impulsa, kao i kod svake neuroze, tek kratkotrajno oslobadjanje napetosti i daleko manje važno od samog čina, od same radnje downloadovanja odredjenog sadržaja. Ono što je uradjeno, istog trenutka postaje nebitno, jer je već potrebno potražiti drugu sliku, film, pesmu ili informaciju. I za to ne postoji kraj. Uvek će postojati nove slike i nove informacije, koje traže da budu prebačene na personalni računar.

Možda su to ostaci nepreživljene analne faze u razvoju čoveka koje ga nagone na skupljanje, možda je to detinja radoznalost koja čoveka tera ka potrazi za novim informacijama ili je to prirodna radoznalost svakog čoveka u susretu sa tim velikim, šarenim svetom... Ko zna? U svakom slučaju, mi se ovde nećemo baviti time. Mislim da se lek za takvu stvar nalazi duboko u umu svakog pojedinca, skriven u podsvesti, nastao u detinjstvu. Ne verujem da je do njega lako doći. I znam da o tome zapravo i nema puno da se priča. Kompulsivna neuroza je ista na internetu kao i u realnom svetu.

Postoji jedan oblik zavisnosti od odredjenog internet sadržaja koji bi mogao da se reši razumevanjem te pojave. Iako i kod njega postoji pojava prisilnog ponavljanja, razlozi za to su (većinom) opšti, vezani za sve ljude, za razliku od ostalih čije bi razloge trebalo tražiti u psihičkom razvoju individue. Ne možemo uopšteno znati zbog čega neko uporno i svakodnevno skida slike ženskih čizama, vojnih brodova ili neke muzike, ali postoji sadržaj za čiju primamljivost možemo okriviti osobine koje mogu biti univerzalne i samim tim, univerzalno rešive. To su internet forumi.

Postoje nekoliko različitih vrsta foruma, ili ono što bi se danas moglo nazvati tako, koji su nastajali kako se internet širio i vremenom prevazilazili jedan drugog. Postoji i pojava koja je bliska forumima, pričaonice, ali mi se nećemo baviti njima iz razloga koji će postati jasni u daljem tekstu.
Najprihvaćeniji i najzastupljeniji oblik foruma i ono što danas podrazumevamo pod tim imenom je sajt, ili deo nekog sajta, na kojem postoje prethodno definisani podforumi na kojima članovi otvaraju nove teme i/ili šalju svoje komentare na već prethodno otvorene teme. Današnji forumi su zapravo skup nekadašnjih foruma, nastali su njihovim integrisanjem na jednom mestu, tako da se takvi nekadašnji forumi, danas nazivaju 'podforumi', koji su delovi jednog većeg Foruma.

Vrste foruma

Internet forumi su logičan nastavak nekadašnjih BBS-a (Bulletin Board System), Usenet news grupa i raznih web grupa i mejling servisa. Iako svi oni i dalje postoje (Google i Yahoo i dalje imaju brojne web grupe) forumi su uspeli da se nametnu i izbore za prvo mesto po broju posećenosti.

Postoje forumi koji su vezani za odredjenu oblast (oni su obično deo nekog sajta koji se bavi tom oblašću) i forumi koji funkcionišu nezavisno i bave se opštim temama. Dakle, uslovno rečeno, stručni i opšti forumi.

Stručni su uglavnom deo sajta koji se i inače bavi tom odredjenom tematikom ili koji promoviše odredjenu delatnost i sadržaj. Pa tako postoje muzički, filmski, klubski, fetiš, sportski... Na primer forum kao deo filmskog sajta www.imdb.com, forum vlasnice sajta amaterske pornografije je forum kao deo sajta grupe Blackeyedpeas, http://www.rts.co.yu/forum/ je forum zvaničnog sajta RTS-a, http://www.worldsexguide.com/forum je forum na sajtu ljubitelja 'sex turizma'... Ali i tu postoje izuzetci (npr. www.elitesecurity.org, www.club.co.yu) gde vlasnici stručnih foruma imaju jasan koncept i dovoljno snažan sadržaj da može da stoji sam za sebe, bez promovisanja nekih nekih drugih tema i sadržaja. Teme na ovim podforumima su opet vezane isključivo (mada i tu ima manjih odstupanja) za oblast kojom se bavi osnovni sajt. Pa tako na forumima posvećenim nekoj muzičkoj grupi nećete pronaći podforume za raspravu o novim komjuterskim procesorima ili na forumu ljubitelja ženskih grudi uglavnom neće biti mogućnosti za priču o heklanju.

Opšti forumi mogu da funkcionišu i postoje nezavisno ali mogu da budu i deo nekog internet portala, koji je svojim širenjem vremenom postavio i taj forum (npr. http://*********************). Takodje, moguće je da opšti forum nastane od bivšeg stručnog, tematskog foruma njegovima proširenjem (www.burek.co.yu). I moguće je da opšti forum bude zatvorenog tipa u kojem se pristup i članstvo stiču pozivom (http://dsdsclub.8.forumer.com).

Podforumi na svim takvim opštim forumima su se uglavnom isprofilisali, postali univerzalni i uglavnom su uniformni pa tako možemo reći da je danas standard da se na takvim forumima nadju podforumi posvećeni ljubavi, sexu, ženskim i muškim pitanjima, svim oblicima umetnosti pojedinačno, upoznavanju preko interneta, raznoraznoj kompjuterskoj, internet i tehničkoj problematici, raznim vrstama hobija i slično. Ukratko, svemu onome što prosečnog savremenog čoveka može da zanima. Cilj i razlog nastanka ovakvih podforuma je, naravno, dopiranje do najšire populacije surfera obuhvatanjem svih profila u cilju što veće posećenosti i samim tim, podizanja cene reklamnog prostora.

Vrste 'forumaša'

Odgovor na pitanje šta je zajedničko članovima posetiocima 'stručnih' foruma je jasan – vezuje ih zajedničko interesovanje za tu odredjenu oblast. I sva komunikacija, sva pitanja i odgovori vezani su za ono što im je zajedničko interesovanje. Pojam zavisnosti bi teško mogao da se veže uz ovu vrstu foruma jer posetioci na njih uglavnom dolaze po potrebi, onda kad ih nešto konkretno zanima. Što se tiče onih 'opštih', koji su uostalom i najbrojniji i sa najviše članstva, stvari u potpuno suprotne od toga. Naizgled, njih ne vezuje apsolutno ništa. Podforumi kakvi postoje ostavljaju mogućnost za postavljanja novih tema sa pitanjima najšireg spektra, pa su zato i zanimljivi za celokupnu internet populaciju. Prema tome, na takvim forumima moguće je sresti najširi dijapazon ljudi, od biznismena do klošara, od propalica do visoko moralnih ljudi, ratnike i mirotvorce, prostitutke i princeze... To je verovatno najpozitivniji deo fenomena internet foruma. Ne postoji ni jedno mesto u realnom svetu na kojem biste u istom trenutku bili u prilici da upoznate toliko različite ljude jer se, jednostavno, takvi ljudi nikada i ne susreću na istom mestu u isto vreme.

Jedina zajednička stvar koja ih vezuje su usamljenost i neostvarenost u realnom svetu. To je primenljivo čak i kod onih članova kod kojih je naizgled sve u redu. Postoje i oni koji bi se sigurno uvredili kada biste im to rekli a zatim bi iznosili dokaze svoje ostvarenosti u realnom okruženju. Ali, to jednostavno nije istina. Ako neko uspešno ispoljava svoju ličnost u realnosti i tamo zadovoljava svoje potrebe, zbog čega bi uopšte dolazio na forum? Zbog čega bi gubio vreme na beskrajnu raspravu i priče sa ostalima ukoliko živi ispunjujućim životom? Iz ovoga, naravno izuzimam ljude koji na forum dodju da postave neko pitanje ili saznaju odgovor a zatim odu sa njega. Priča je o ljudima koji su stalni i svakodnevni posetioci a oni čine najbrojniju populaciju opštih foruma. Jedini razlog za ostanak na forumu je bekstvo od realnosti od koje se ne dobija odgovarajući ili barem ne zadovoljavajući odgovor. Ukoliko realna okolina ne odreaguje očekivano na našu pojavu i ponašanje, od nas se očekuje da prihvatimo takvu reakciju i da u skladu sa tim, promenimo neke obrasce ponašanja videvši kako delujemo. U nemogućnosti da to uradimo ili iz lenjosti ili zbog strahova da se menjamo, najlakše je doći na forum i izgraditi virtuelnu ličnost u koju možemo da ubacimo sve ono što želimo da budemo. Nije lako prihvatiti ono što zaista jesmo, daleko je lakše pobeći od svega u virtuelni svet.

Kako se odlučuje na ostanak na nekom forumu?

Ovo pitanje sam godinama postavljao ljudima sa raznih foruma, ili su mi odgovor sami nudili. Na internetu ima puno foruma a mnogi od njih su slični i po sadržaju i po izgledu. Ukoliko zanemarimo stručne i forume zatvorenog tipa, način dolaska i odluke za ostanak na nekom forumu je kod većine ljudi sličan. Forumaši uglavnom tvrde da su slučajno došli na forum ili da su 'negde' saznali za njega i da su onda dugo, nedeljama ili čak mesecima, samo posmatrali prepisku i čitali tekstove pre nego što su se odlučili da se uključe.

Ima nekoliko faktora koji utiču na izbor foruma na kojem se ostaje. Prvi je provokativnost postavljenih pitanja i odgovora na njih. On i ne mora da utiče na to da slučajni posetilac foruma odgovori na odredjenu temu, ali utiče na to da takav posetilac zastane i pročita ono što ga zanima. Ukoliko surfer naidje na forum na kojem stalno nailazi na zanimljive teme koje su mu bliske, koja pokreću pitanja koja i njega zanimaju i ukoliko su mu odgovori uvek intrigantni ili zadovoljavajući, prirodno je da se takav posetilac često vraća na taj forum. To je i jedan od razloga zbog kojeg oni koji upravljaju forumima i dozvoljavaju postavljanje i tema koje ponekad i nisu u skladu sa pravilnicima foruma a ponekad ni u skladu da moralom ili običajnim normama.

Drugi faktor je zanimljivost ostalih članova. Ukoliko novi posetilac foruma proceni da su članovi nezanimljivi, nastrani, klinci ili bilo šta drugo njemu neprivlačno, on u startu prekida svako dalje čitanje foruma. Logično je, zbog čega bi iko ostajao u društvu za koje smatra da je loše ili dosadno. S druge strane, ukoliko proceni da su članovi foruma na bilo koji način interesantni, posetilac nastavlja da pregledanjem tekstova foruma.

Treći i presudan faktor koji pomaže u donošenju odluke za nečiji ostanak na forumu je osećaj prihvaćenosti. Prva dva su bili presudni samo za to da neko ostane da bi čitao tudje postove, ali ne i da bi se sam uključio u raspravu. Ako je forum zanimljiv i ako su njegovi članovi zanimljivi to je dobar razlog da neko poželi da i sam napiše nešto. To je prva stepenica, kao poziv da se uključi u raspravu. Bez ta dva faktora ne bi se ni desio pokušaj uključenja.
Da bi se neko odlučio da ostane na forumu, mora da oseti da je prihvaćen. Da bi došlo do toga, mora da uradi prvu aktivnu stvar do tog trenutka na forumu – da odgovori na neku temu. Reakcija forumske okoline odredjuje nastavak njegovog bitisanja na forumu. Ukoliko su njegovi odgovori prihvaćeni na njemu zadovoljavajući ili očekivani način, posetilac nastavlja da piše jer oseća da je njegova pojava na forumu primećena i zbog toga ima osećaj pripadnosti grupi. Tad vidi da nije pisao uzalud i da je njegovo pisanje imalo uticaj na tok odredjenih tema. I još ako mu neko u svom odgovoru postavi neko pitanje... Tek to je dovoljan razlog za odluku da se na forumu ostane.

Naravno, desi se i da do zadovoljavajućeg odgovora ne dodje. Slušao sam dosta takvih priča a i meni se nešto tako dešavalo. Ljudi obično kasnije pričaju kako je na 'tom i tom' forumu dosadno i kako su ljudi smarači... Verovatno deo tih priča može da se objasni pričom o 'kiselom groždju', ali kakva god da je istina, ništa strašno, zato postoje puno foruma, da se za svakoga nadje po neko mesto.

Dešava se i da neprihvaćeni novi član ne želi da pronadje neko novo mesto, nego da želi da bude baš na tom forumu na kojem je pokušao da bude. To se naročito dešava na stručnim ili na tematskim forumima za koje posetilac nema puno (ili nema uopšte) zamena na internetu. Retko se desi da neko ko je imao baš loš start, sa neodgovarajućom reakcijom okoline, ostane na tom istom forumu pod istim nickom. Na to se odlučuju oni koji nisu izazvali nikakvu reakciju ali zbog nečega i dalje hoće da ostanu na tom odredjenom forumu. Ukoliko je neko izazvao neželjenu reakciju ostalih članova, a želi da ostane na forumu, on se u najvećem broju slučajeva ponovo registruje pod novim nadimkom.

Odabir nicka

Kad slušate forumaše o ovoj temi, odgovor je u najvećem broju 'izabrao sam ga slučajno'. Priče se uglavnom slažu, svi su prilikom registracije zastali ispred pitanja o nadimku, neko vreme razmislili a zatim upisali ono što im je prvo palo na pamet.
Iz ovoga, naravno, izuzimam one koji već unapred 'znaju' svoj nick – ili zato što ga prenose sa nekog drugog foruma ili zato što prepisuju svoj nadimak iz rl-a.
Dakle, većina je svoj nadimak na forumu uzela slučajno, ali šta to 'slučajno' znači? Ukoliko je to zaista slučajno i bez ikakvog razloga i ikakve povezanosti sa ličnošću novog člana, zbog čega bi on nakon odredjenog vremena i dalje zadržavao taj nick do kojeg je slučajno došao?
Slučajno ili ne, činjenica je da većini članova odabrani nick dobro stoji i da se dobro osećaju noseći ga. Postoje čak i primeri, mada ih nema puno, da novi članovi promene prvobitno izabrani nick jer se ne osećaju ugodno pod starim.
To upravo govori u prilog onome što želim da kažem – najvećem broju forumaša odabrani nick dobro stoji, dobro izražava njegovu ličnost, stavove, ponašanje ili način ophodjenja. Ponekad to ne bude vidljivo na prvi pogled, ali se pre ili kasnije pokaže kao istinito. (na primer, iako je jasno da 'gazdarica' nije vlasnica nekog foruma, nije jasno na kakvo gazdovanje ona misli, sve dok se ne otkrije da upražnjava s&m u kojem igra ulogu domine; 'kalimero' u svemu vidi zaveru i sve je nepravedno prema njoj; 'devilishgirl' je zaista devojka slobodnih shvatanja; 'divlja u srcu' je na forumu zaista divlja; 'kojot' često izlazi na viruelni auto-put foruma i napada bez razloga…).

A s druge strane, postoje i nickovi koji funkcionišu samo na netu, a u rl-u likovi ne izgledaju kao da im nick stoji (na primer, 'rastaman' u stvarnosti ne izgleda kao rastafarijanac, 'Groucho Marx' u stvarnosti nema brkove, 'hanibal' i 'anakin' su zapravo ženske osobe, 'apotekarka' u stvarnosti radi nešto sasvim drugo...).

I ne mora to da ima veze sa nečijim izgledom u realnosti, niti bi takav nick morao da mu i tamo odgovara. Čak bi se moglo reći da je upravo suprotno, jer postoje članovi koji odabiraju nickove kojima se poistovećuju sa nepostojećim idolima (spiderman, Hulk, Zagor...).
Postoje i nickovi koji u sebi sadrže posebne karaktere koji zamenjuju slova (Mask@, citz@) ili koji se u celosti sastoje od posebnog karaktera (® ).

Postoji i posebno zanimljiv fenomen odabiranja nicka nedefinisane seksualnosti, iz meni nepoznatog razloga, zbog čega takvi članovi kasnije imaju problem sa neophodnošću neprekidnog objašnjavanja prirode svog pola.

Postoji i fenomen poznat kao 'dupli nickovi' ili kod nas poznat kao 'klonovi' (na engleskom 'sock puppet' – 'lutka' napravljena od čarape koja se drži u ruci i govori glasom vlasnika). Označava pojavu kada jedan član otvori novi nalog sa drugim nickom i onda istovremeno koristi oba. To egzaktno mogu da dokažu jedino administratori i moderatori foruma, ukoliko član koristi istu ip adresu, ali se često desi da i ostali članovi primete sličnost.
Postoji više razloga zbog kojih to ljudi rade koji zavise od načina na koji to rade. Pre svega, novi nalozi se otvaraju ukoliko neko želi da postavi neko provokativno pitanje ili da ispolji neki kontraverzan stav koje ne bi smeo da napiše sa svog osnovnog naloga. U takve razloge mogu da udju i pitanja vezana za neku zdravstvenu problematiku, koja je najčešće intimna. Svi ti razlozi otvaranja drugog naloga su donekle i razumljivi.
Ali, postoje i ostali razlozi. Verovatno je najrašireniji primer onda kad neko stvori novi nick da bi sa tog novog naloga podržao sopstvenu priču i time joj dao veći kredibilitet. Slično tome, dešava se da se sa tako stvorenog novog naloga pišu namerno slabi argumenti u raspravi u kojoj priča osnovnog nicka onda postaje ozbiljnija i vrednija. Ili se novi nalozi otvaraju da bi sa više nickova napali jednu osobu.

Odabir avatara
Ime 'avatar' preuzet je iz sanskrita, na kojem znači 'potomak' obično u smislu označavanja inkarnacija boga Višnu. Termin se prvi put upotrebio da predstavi kompjuterskog korisnika 1985. u kompjuterskoj igri Ultima V. Cilj prethodnog nastavka, Ultima IV, bio je 'postati Avatar' pa su svi ostali nastavci podrazumevali da je igrač Avatar. Tada je iskorištena i slika koja je reprezentovala igrača.

Ne zna se kada se korišćenje avatara prvi put pojavilo na forumu, ali je danas opšte prihvaćeni standard da se uz nick korisnika dozvoli i korištenje slike po njegovom izboru. Slike su obično ograničene veličine (u kilobajtima i pikselima) a korisnik, u zavisnosti od foruma, može da ih postavi ili sa svog kompjutera ili da odabere jedan od prethodno definisanih avatara koje forum ima u ponudi. U drugoj varijanti, stranice takvog foruma mogu da izgledaju lepo stilski (ukoliko je takva ponuda avatara) ali čak i tad deluju jednoobrazno i korisnik preko njih ne može da iskaže svoju individualnost.
Na većini foruma je ipak dozvoljeno korišćenje bilo koje slike do odredjene veličine, podrazumevajući naravno da takve slike ne krše osnovne moralne norme. Tako članovi foruma za svoj avatar biraju slova, likove iz crtanih filmova, male pokretne animacije, poznate ličnosti, apstraktne crteže ili bilo šta drugo za šta misle da ih reprezentuje. Ne očekuje se, mada ima i takvih primera, da se za avatar bira sopstvena slika, nego nešto što korisnik veruje da ga najbolje predstavlja.

U novije vreme, pojavio se i Gravatar (Globaly Recognized Avatar) koji je zamišljen da automatski postavlja avatar jednog vlasnika na bilo kojem forumu ili blogu da se pojavi, ukoliko sajt podržava tu opciju.


Slike u profilu

Prvobitna i osnovna zamisao je da članovi u profil stavljaju sopstvene slike. Zanimljiva ideja koja nije naišla na očekivanu primenu u praksi. Ali, pre svega, da li su slike uopšte potrebne za komunikaciju na forumu? Ukoliko se sudi po privatnoj prepisci, izgleda da jeste, jer je po pričama forumašica jedno od prvih pitanja koje im muški članovi foruma upute vezano upravo za traženje fotografije. To nekako i deluje prirodno, muškarci bi voleli da vide lik devojke sa kojom ulaze u privatnu priču.

Ali mislim da su za forumsku komunikaciju fotografije nepotrebne, čak ponekad i suvišne, jer mogu da štete i ugroze komunikaciju rečima. Na mestu na kojem se sve svodi na reči i argumentaciju i na kojem je suština misao, a ne stav o onome ko ju je izrekao, fotografija doprinosi tome da se formira neki stav. 'Jedna slika vredi hiljadu reči' – ova izreka i ovde pokazuje novi smisao. Hteli mi to da priznamo ili ne, pogled na nečije lice u nama izaziva simpatiju ili anti-patiju i to osećanje, jednom izazvano, odredjuje i naš lični stav prema onome što je ta osoba napisala na forumu. Tako forum gubi svoju osnovnu funkciju. Od sveta reči (koji i nije toliki antipod realnosti koliko je sveden na jedno čulo) nastaje neka čudna mešavina, u kojem ni reč ni slika nisu primarni a opet ni ispoljeni na pravi način (nisu izgovoreni i nisu pokretni) pa tako i ne mogu da dodju do punog izražaja. I tako nastaje čudan simulakrum, koji je štetan upravo zato što je neuspešna kopija, neispoljen bespotreban i banalizovan odraz realnosti. Ne mislim da je svet sastavljen samo od reči koristan, ali je puno manje štetan od navedenog, jer je barem autentičan.

Što se tiče privatne komunikacije koja je nastala kao plod ili nastavak one koja je započeta na forumu, mislim da su tu stvari drugačije. Ljudi iz različitih razloga ulaze u ovakav vid komunikacije, ali se svi svode na neku povećanu želju za prisnošću. Van očiju ostalog dela foruma, prepiska je opuštenija, članovi se zbližuju i prirodno je da je jedan od koraka koji se moraju preći razmena fotografija.


Moderatori

Moderatori su obično bivši članovi koji su u medjuvremenu kod vlasnika ili administratora foruma dobili ocenu 'ističe se' i time se uspešno kandidovali za ovu funkciju. Da bi neko bio moderator, dovoljno je da dovoljno dugo bude na nekom forumu i da se pritom lepo ponaša. Zatim je potrebno da sam sebe predloži za tu dužnost, jer to nije mesto do kojeg se stiže glasanjem ili izborom ostalih članova. Ukoliko administratori prihvate taj predlog, promovišu člana u moderatora. To naravno ne znači da će on za to dobiti i novac, ta dužnost je volonterska.

Zvanično, obaveze novog moderatora su promovisanje pravilnika odredjenog foruma i njegovo sprovodjenje u praksu. Tako je na papiru. Na monitoru je malo drugačije. Pošto su i moderatori ljudi, vrlo često ispadne da onog trenutka kad dobiju 'vlast' počnu da se ponašaju kao da imaju neku vlast. Internet je tako pun malih despota koji ne samo što ne promovišu pravilnik i moral, nego rade upravo suprotno od toga i time demonstriraju svoju moć. U prevodu, pokazuju kako oni mogu ono što ostali smrtnici ne smeju.

Moderatori bi trebalo da odredjuju duh foruma, njegov sadržaj, način i pravac u kojem on ide. Ukoliko su moderatori dobri, na forumima nema svadja, jer se one u startu sankcionišu. U opis njihovog radnog mesta ulaze i stvari kao što su brisanje neprikladnih postova, zaključavanje tema koje nisu u skladu sa pravilnikom ili tema koje već postoje. Ali na mnogim forumima sam video da su to stvari koje moderatore ama baš ni malo ne zanimaju. Na primer, na našem najposećenijem forumu (tako se barem reklamiraju), http://********************* tolerišu se postovi koji promovišu separitizam i versku netoleranciju i moderatori se ponašaju kao da ih nije briga za to. Bio sam svedok izbacivanju članova, pa i grupa članova zbog banalnih razloga, ili razloga koji su verovatno jasni samo moderatorima, dok su drugim članovima davane povlastice za otvaranje klasičnih flejmerskih i uvredljivih tema, pa čak u jednom slučaju i 'šokantne teme' (o terminu kasnije) sa jednom krajnje morbidnom fotografijom. Član ne samo što nije izbačen, nego ni tema nije zaključana. To su tipične pojave vezane za taj forum, koji verovatno ide na veću posećenost.
Naš realno najposećeniji forum http://forum.b92.net/ (ako je verovati kontroverznom www.alexa.com) takodje ima moderatore koji često nisu na nivou preuzetih obaveza o poštenom sprovodjenju pravilnika foruma. Ali za razliku od Krstarice gde ne postoji neka vidljiva šema i obrazac u ponašanju moderatora, prema kojoj bi korisnici mogli da pretpostave reakciju i svoja pisanja usklade sa tim, nepisanim pravilima, ovde je šema vrlo jasna, predvidljiva i očekivana i u skladu je sa političkim stavom osnovnog sajta koji je i vlasnik foruma, tako da je to donekle opravdano.
Treći na spisku naših najposećenijih foruma je http://www.burek.co.yu/ . Moram da kažem da je to, realno gledano, forum sa najpoštenijim i najvrednijim moderatorima koje sam igde video na internetu. Ima ih dosta pa su vrlo ažurni i brzi u ispravljanju grešaka i istovremeno su strpljivi i izgleda da im nije teško da i desetinama puta novim članovima ponavljaju istu stvar. Nisam primetio praksu izbacivanja članova, nego se sve svodi na javnu opomenu i brisanje postova. Jedino što bi se moglo zameriti moderatorima Bureka je striktno poštovanje ionako vrlo strogog i striktnog Pravilnika tog foruma. To otprilike znači da ukoliko nešto piše u Pravilniku to nešto će se sprovoditi uvek i u svakom trenutku, bez obzira na specifičnost situacije i stepen ogrešenja o pravila.

Tako da dolazimo do moderatorske omiljene zanimacije, a to je banovanje korisnika. Banovanje znači izbacivanje korisnika koji se i nakon nekoliko upozorenja, uporno oglušuje o Pravilnik i ne prestaje da ga krši. Naravno, ovo lepo zvuči i izgleda da je sasvim u redu, čak i poželjno da bi ostatak foruma mogao normalno da funkcioniše. Ali, to se često svodi na to da nestrpljivi moderatori izbacuju koga hoće, nekoga sa čijim se političkim stavovima ne slažu ili prosto nekoga čiji mu se postovi ne dopadaju. Naravno, naučili su i oni da se korisnik koji je banovan obično vrati pod drugim nickom i da često bude još gori nego što je bio, ali izgleda da je nešto u ljudskoj prirodi takvo da prosto ponekad ne može da odoli a da ne izbaci nekoga, tek da pokaže da to može da uradi.

Verovatno najdrastičniji ili barem najzanimljiviji primer banovanja kojem sam prisustvovao desio se nakon prepirke dvoje članova. Sukob je počela forumašica koja je prva počela da vredja nekog člana u trenutku u kojem je znala da će ga isprovocirati. Napravio je grešku i, umesto da je prvi prijavi moderatoru i skrene mu pažnju na njen rečnik, ušao je u prepirku i nakon nekoliko razmenjenih postova, ona ga je prijavila moderatoru. To sve ne bi ni bilo zanimljivo da se kasnije nije ispostavilo da taj moderator nije bio njen bivši ljubavnik, sa kojim je spavala nekoliko puta pa ga zatim odbacila. Čovek je verovatno na tom forumu 'kao zapeta puška' i samo čeka na komandu te forumašice.
Drugi primer je kad je desetak članova foruma optuženo da su formirali svoj 'lobi' na forumu, pa su zbog toga istovremeno izbačeni, dok je na tom istom forumu u istom trenutku funkcionisao jedan drugi lobi, ali koji je odgovarao moderatorima.

Prema tome, uvek je presudan ljudski faktor u obavljanju te dužnosti a izgleda da postoje i situacije kad nekim forumom vladaju i ljudi koji nemaju jasno definisane funkcije.

Dakle, savet: ukoliko vam se ostaje na nekom forumu, nipošto ne ulazite ni u kakvu raspravu sa moderatorima. Trudite se da im ne protivurečite i da im što manje skrećete pažnju na sebe. Ukoliko se ne slažete sa njima, bolje je da oćutite nego da im nešto prigovorite.
Moderatori su na forumu ono što su izbacivači u realnom svetu, a naziv 'moderator' je zapravo eufemizam, da bi sve izgledalo lepše. Prema tome, kad se sledeći put nadjete 'oči u oči' sa modom, zamislite ga kao ćelavog, debelog bilmeza koji stoji na vratima nekog kluba. Tako ćete lakše shvatiti s kim imate posla.


autor Zoran Grbić

Trolovi

Trolovi su osobe koje se pojavljuju na internet forumima sa jednim ciljem - da izazovu pažnju. Sam pojam je preuzet iz skandinavske mitologije a zanimljivo je da je na sudjenju koje je 'eBay' (najveća internet licitatorska kuća) imao pred Vrhovnim sudom SAD, ime povezano sa Orkama, da bi se mladjim generacijama približilo šta su to zaista trolovi.

Način na koji trolovi izazivaju pažnju i provociraju nije bitan i zavisi samo od umešnosti trola i vrste diskusije na forumu. Mogu da budu duhoviti, napadni, bezobrazni, vulgarni a mogu i da pronadju slabu tačku nekog korisnika i da ga na taj način isprovociraju. Njihove postove je ponekad gotovo nemoguće ignorisati, naročito ukoliko predstavljaju neki lični napad. Zbog toga trolovi napadaju iznova i ne prestaju sve dok postoji reakcija na njihovo pisanje. Trol prestaje jedino kad vide da ga svi ignorišu. Zbog toga je verovatno najcitiranija rečenica na internet forumima 'Do not feed the troll' (ne hrani trola).

Trolovi nisu slučajno takvi, niti su jedinstvena pojava koja postoji nezavisno od sveta van interneta. I u realnom svetu postoje ljudi željni pažnje koji, u nemogućnosti da je dobiju na drugi način, provociraju svojim bezobrazlukom i cinizmom. U zavisnosti od umeća i stila, i u stvarnosti postoje mangupi, bitange, huligani... Svi oni su na internetu trollovi.

Glavni lek protiv trolova je ignorisanje, mada ažurni moderatori na internet forumima mogu takve trolove da izbace čim se pojave. Zbog toga je idealno mesto za trolove newsgroups, jer na njima nema moderatora koji bi mogao da ih izbaci. Sve ostaje unutar grupe koja odlučuje da li će ga ignorisati ili ući u beskrajnu raspravu sa njim.

Kao i baiteri, i trolovi mogu da dolaze u grupama ili da otvaraju više naloga kako bi sebi dali veći kredibilitet i medjusobno podržavali jedan nick sa drugoga. Isto tako, i trolovi mogu da imaju poguban uticaj na forumski život i atmosferu zbog čega novi, pa stari, članovi mogu da dobiju želju da napuste forum.

Naravno, na forumima na kojima je članstvo kompaktno, koje se dugo poznaje iz pisanja i na kojima su stvorena neka zajednička identična razmišljanja, pojava nove ličnosti sa drugačijim stavovima može od nekoga iz grupe da bude pogrešno proglašeno za 'trolovanje'. Prihvatanje ili neprihvatanje takvog ksenofobičnog stava zavisi od toga da li je javnost odredjenog foruma sklona razmišljanju gomile ili ne.

Rekli smo već da postoje različiti načini trollovanja, ali je verovatno najomiljeniji i najrašireniji postovanje off-topic (van teme) poruka. Postoje nekoliko vrsta off-topic poruka, ali se pod tim uglavnom podrazumeva skretanje s jedne teme, na uobičajen način. Na primer, na temi 'da li više volite naradže ili mandarine?' neko odgovori sa 'više volim mandarine, ali najviše volim nar. Šta mislite o naru?'. Pitanje je legitimno, ali u okviru eventualno nove postavljene teme. Ukoliko se postavi na postojećoj temi, ona vodi skretanju sa glavnog pitanja i tretira se kao trollovanje.

Off-topic kao način skretanja teme je i kad se na temi započne čet, započinjanje brzog razgovora sa kratkim postovima izmedju malog broja članova. Tema takvog javnog četa je često privatna i mogla bi da se odigra preko privatnih poruka, sms-a ili telefonskog razgovora, ali zbog nečega, neki članovi ponekad vole javno da ćaskaju. Na ozbiljnim forumima, ovakvo ponašanje se sankcioniše u startu.

Skretanje sa teme može da izazove i jedan jedini post novog člana, koji se registrovao specijalno za tu priliku. Takav post može da bude rasističke, seksističke ili neke druge prirode koji je ponekad toliko iritantan da bi mogao da bude osnov za krivično gonjenje. Svojom prirodom, takav post izaziva veliku reakciju koja neminovno vodi skretanju, pa i zaboravljanju na početnu temu.

Slično ovome, i uvredljivi post nekog člana upućen drugom članu može učiniti da se skrene sa teme. Ukoliko drugi član odgovori, moguće je da će se ostali polarizovati oko njih što dovodi do opšte forumske svadje, koja naravno, nema veze sa početnom diskusijom. Izazivanje drugog člana postiže se čak i neprekidnim namernim pogrešnim pisanjem njegovog nicka.

Omiljeni i veoma efikasan način za izazivanje smanjenja poseta nekoj temi koja ne odgovara trollu je njegovo neprekidno postavljanje velikih slika na toj temi. Ukoliko to radi u kontinuitetu, ostali članovi a naročito oni sa slabijom internet konekcijom će vrlo brzo odustati od poseta toj temi i pisanja na njoj. Postavljanje šokantnih, vulgarnih, morbidnih ili uznemirujućih slika vodi istoj reakciji iako cilj trolla u ovom slučaju i ne mora da bude smanjenje posete nekoj temi. Dakle, takve slike ne moraju da budu velike kao u prethodnom slučaju, niti moraju da budu brojne. U istu svrhu ponekad se koriste i samo linkovi ka sajtovima sa neprikladnom ili uznemirujućom sadržinom, koja u svom url-u ničim ne nagoveštava prirodu tog sadržaja. Trolovi često u takvim postovima sakriju url sajta a umesto toga napišu 'klikni ovde', 'proveri, ovo je zanimljivo' ili nešto drugo što deluje bezazleno i izaziva prirodnu radoznalost.

Izazivanje uznemirenosti grupe troll postiže i svesnim pisanjem o temi za koju zna da je bliska i bitna članovima grupe i to na način za koji zna da je suprotan stavovima te grupe. Ono što tu pojavu čini trollovanjem je to što uz takve suprotne stavove troll ne navodi izvore ni linkove koji bi potvrdili njegovu priču.

Spoiling je takodje vrsta trollovanja. Na sajtovima posvećenim odredjenim kompjuterskim igricama postoje takozvani 'walkthroughts', opisivanje načina na koji igrač može da završi igru. Ukoliko u takvom tekstu postoji sadržaj koji nije bitan za završavanje igre i čije bi poznavanje nekome pokvarilo doživljaj igranja igrice, pisci takvih tekstova izdvajaju taj sadržaj i nekoliko redova pre njega velikim slovima pišu 'Spoiler' ili 'Spoiler alert', čime stavljaju do znanja čitaocu da nastavak teksta ne mora da čita ukoliko ne želi da sazna nešto što bi i inače saznao igranjem igre. Na forumima trollovi, naravno, nemaju tu moralnu dilemu. Na temama o igrama, filmovima ili raznim zagonetkama namerno otkrivaju ono što ostali ne žele da saznaju. Možda je ova pojava najčešća na temama o filmskim serijama, čiji kraj nije poznat većini.

'Osvežavanje' starih poruka takodje može da bude označeno kao trollovanje, ukoliko je tema i ranije bila uvredljiva ili ukoliko je vremenom postala nešto što forumska zajednica zna, ali želi da ostavi u prošlosti. Trolovanje je i osvežavanje besmislenih tema, koje nemaju nikakvog smisla ni za trolla, ni za forumaše.
Kod ovoga kao zanimljivost treba napomenuti da na softveru kojeg koriste japanski forumi postoji opcija 'sage' pri slanju postova. To znači da, smerni i uljudni, Japanci mogu da na neke teme odgovore a da svojim odgovorom tu temu ne podignu na vrh aktuelnih tema, ukoliko procene da njihov odgovor ne zahteva posebnu pažnju grupe, osim onih koji su već učestvovali na temi i koji će o takvom odgovoru ionako dobiti obaveštenje.

Postoji i situacija kad trolovi nisu zlobni niti im je cilj da svesno povrede nekoga. Nekada su ljudi toliko zaokupljeni sobom da prosto moraju da privlače pažnju na sebe, smatrajući da je normalno pisati o nekoj privatnoj stvari umesto o nekoj opštoj temi koja bi mogla sve da zanima. Ovakvo pisanje i ne mora da sadrži hvalospeve, ima onih koji upravo i pišu da bi izazvali sažaljenje.

Delovanje trolova ponekad može da bude i dobro jer pisanje koje je suprotno stavu grupe, dovodi do njenog konsolidovanja i stvaranju veće bliskosti izmedju članova, uz ojačavanje uverenja koje takvi članovi imaju.

Trolovi obično ne nastupaju u grupama, jer su po prirodi osobenjaci neskloni socijalnim kontaktima. Jedini izuzetak iz ovog pravila je ukoliko se već ne nalaze u nekoj vrsti grupe koja bi imala dovoljno snažan zajednički interes u trolovanju odredjenog foruma. Takav interes može biti članstvo u nekom konkurentskom forumu ili forumu koji zastupa drugačije stavove. Zbog toga ponekad usamljeni trolovi otvaraju nekoliko naloga koji mu služe da se uzajamno podržavaju ili zajednički napadaju. To je verovatno najlošija delatnost trola, pa se njoj i najredje pribegava u strahu od otkrivanja i javne osude koja bi zatim sledila

Iako su trolovi usamljenici, ipak postoji javna grupa koju je osnovala grupa ljudi koja je prethodno trolovala grupu alt.cats. Grupa se zove alt.cats.declawing-debate i jedina svrha njenog postojanja je nerviranje ljubitelja mačaka.


Baiting

Kod nas je ovo skoro nepoznat izraz. Iako pojava postoji, za nju nemamo posebno ime. 'Baiting' otprilike znači isto što i 'trolling' jer je i ovo način za izazivanje odgovora forumske okoline. Jedina razlika je u tome što takav odgovor treba da ismeje ciljnu grupu i to na način koji bi nasmejao grupu kojoj pripada baiter. Na primer, baiteri napadaju forume koje drže homoseksualci, pedofili, fetišisti i tako provociraju odgovor. Napad i odgovori su za članove tog foruma provokativni i uvredljivi a za slučajnog posetioca duhoviti.

Baiteri takodje mogu da budu i razočarani bivši članovi nekog foruma, ili konkurencija nekog foruma. U oba slučaja, njihov cilj je da smanje popularnost ciljanog foruma. Zbog toga otvaraju nove naloge i trude se da stvore neprijatnu atmosferu koja će naterati redovne članove da potraže novi forum. Ponekad se čak i udružujuju u tom zadatku ili se dešava da jedan baiter otvara više korisničkih naloga. Glavni cilj je da se isprovociraju stariji članovi i moderatori, da se njihove aktivnosti ismeju i omalovaže ili da se prosto izazovu da odgovore istim rečnikom koji je možda primeren nepoznatom baiteru, ali nije prikladan za starijeg člana ili moderatora. To novijim članovima može da izgleda jako loše i može da predstavlja dovoljan razlog za napuštanje foruma.

Scam baiting je još jedan termin vezan za njih i verovatno poznatiji od osnovnog termina. Označava pojavu koja je nastala kao odgovor na scam mejlove, koji su pre nekoliko godina počeli svoje širenje internetom. Verovatno je svaki vlasnik nekog mailbox-a dobio barem jedan scam mejl (najpoznatiji su oni iz Nigerije) u kojem ga pošiljaoc sa adresom neke Afričke ili nepostojeće zemlje, obaveštava da je zbog nekakve krize u svojoj zemlji onemogućen da prebaci ogromni novac sa jednog mesta na drugi. U takvom mejlu, pošiljaoc obaveštava primaoca da se samo njemu javio (iz raznih opravdanja) i obećava mu ogroman deo već ogromne količine novca ukoliko mu nekako pomogne. Scam baiteri se ovakvim osobama predstavljaju kao osobe vrlo voljne da pomognu, koriste isti rečnik pun velikih reči koje obećavaju i predstavljaju se kao naivni i bogati zapadnjaci. Njihov glavni cilj je gubljenje vremena scamera ili prosto, sopstvena zabava. Na internetu može da se nadje dosta uspešno završenih prepiski koje su kao trofeji 'okačeni' na privatnim ili sajtovima tematski vezanim za ovu pojavu. Verovatno najpoznatiji takav sajt je http://www.419eater.com/ .

Scam baiting je postojao i pre interneta, kao odgovor nekih ljudi na dosadne pozive tele-marketara. Nastao je u SAD, rodnoj zemlji tele-marketarstva. Postoji puno duhovitih primera kako su se ljudi nosili sa takvim pozivima. Čuveni Jay Leno je nedavno u svom tv šou ispričao Jennifer Aniston (glumici i bivšoj radnici tele-marketinga) kako je on rešavao problem sa njima. Podigao bi slušalicu, saslušao i zamolio ga da sačeka par minuta, jer ima suprugu na drugoj liniji. To bi ponovio još jedanput ili dvaput i onda bi nakon dvadeset minuta rekao glasom pobednika: 'Znam da si plaćen na sat, samo sam hteo da ti potrošim vreme', i spustio slušalicu. To je otprilike ono što je scam baiting na internetu.

Iako je glavni cilj scam baitera gubljenje vremena scamera i zabava, poneki mogu da se pohvale i da su dobili neki novac od scamera, na ime raznih izmišljenih izgovora. To se naziva cash baiting i predstavlja veliki trofej za scam baitere pa se s time rado hvale. Veliki uspeh je i kad nekako uspeju da saznaju pravo ime scamera i njegovu adresu, jer je onda prosledjuju policiji.


Virtuelnost foruma

Sećam se da sam, kad sam prvi put došao na neki forum, sam naleteo na neku živu forumsku raspravu oko neke teme, davno je bilo i više se ne sećam koje. Temu je započeo neko koga su polovina prisutnih optužili da je 'flamer' a druga polovina ponavljala kako on samo traži pažnju. Ali svi su reagovali na njegovo pisanje. Meni u tom trenutku ništa nije bilo jasno. Nisam znao šta je to 'flamer' ni zašto bi on na forumu tražio pažnju, niti šta bi mu značila takva pažnja na tom virtuelnom mestu.
Naravno, kasnije sam saznao da je ono značilo da je on 'popaljivač' a shvatio sam i šta je značilo tražiti i dobiti takvu pažnju. I shvatio sam da ta situacija nije bila ni malo neuobičajena za forumski život.

U objašnjavanju ovoga pre svega bi trebalo naglasiti važnost mogućnosti formiranja sopstvenog profila, koji je označen jedinstvenim nickom na odredjenom forumu. Taj profil je u početku prazan, kao tek rodjena beba. Autor mu kasnije doda sliku i avatar, ali i te slike su na forumu mlade i još neko vreme ne znače ništa u forumskom životu. Ali kako vreme prolazi i autor profila ostavlja sve više svojih poruka i tragova na forum, profil postaje sve puniji i sve značajniji. I za vlasnika nicka i za forumsku zajednicu. Formira se forumska istorija odredjenog nicka, kroz mogućnost da se preko ulaska na profil prelistaju sva pisanja korisnika na forumu. I tako se formira prava nova virtuelna ličnost.

U ovom trenutku nam uopšte nije bitno da li se ta ličnost razlikuje od realne ličnosti posetioca foruma ili je ona plod njegovih želja. Bitno je da ta ličnost postoji i da je ličnost osobe koja je kreirala nalog tretira kao deo sebe. A pre ili kasnije prihvatiće je i doživeće je kao takvu, jer je kroz nju na forumu ispoljio sebe, svoje želje, misli i iskustva.

Onog trenutka kad se formira to 'virtuelno Ja', forum prestaje da bude tek jedno od mnogih mesta na internetu na koje se dolazi i odlazi po želji. Postaje važno mesto na kojem korisnik preko tog svog virtuelnog odraza doživljava interakciju sa svetom. Svaka neželjena reakcija na taj odraz do kojeg u toj interakciji može doći doživljava se i kao napad na ličnost koja je odraz stvorila. Pri tom je potpuno nevažno i nebitno to što taj član foruma možda nikad neće upoznati ostale članove. Pitanje upoznavanja se uopšte i ne postavlja kao problem, niti se iko time bavi u trenutku u kojem doživljava neke emocije na forumu. Čovek može da voli i mrzi osobe na forumu a da ih nikad nije video.

Zašto je to tako? Podjimo od toga da svako od članova ima svoje 'virtuelno Ja' u kojeg ulaže svoju energiju i preko kojeg ispoljava svoju ličnost. To virtuelno ja takodje ima svoj ego, super-ego, id i sve ostalo... Kada svi članovi utope to svoje 'virtuelno Ja' u jednu širu zajednicu, dobija se 'virtuelno društvo', svet koji postoji van poznate materije, ali zbog toga nije ništa manje realan ni po željama, ni po očekivanjima.

Setimo se da je jedan od uslova za nečiji ostanak na forumu zanimljivost ostalih članova. Ukoliko neko u jednom trenutku proceni da je većina ostalih posetilaca vredno njegove pažnje, onda veruje i u njihov vrednosni sud baš kao što bi u njega verovao i u realnom svetu. Sve igrice i svi odnosi koji se odigravaju na forumu su preslikani iz realnog sveta. To je bitno reći. Bukvalno svi odnosi koji postoje u stvarnosti, postoje i kao deo tog virtuelnog sveta. Jedino što nedostaje su vidjenje i fizički kontakt, ali sve ostalo je tu i sasvim dobro funkcioniše i bez tih stvari koje nedostaju.
Forumski život se odvija u dva nivoa. Baš kao i u stvarnom svetu, i na forumu postoji javni i privatni život. Javni je sve ono što se napiše na javnom delu foruma, a privatni se odvija preko privatnih poruka i nije ništa manje zanimljiv.


Podela forumaša

Sve podele koje postoje van forumskog sveta su, naravno, primenljive i na posetioce foruma. I na samom internetu postoji nekoliko duhovitih pokušaja razvrstavanja. Ali, van toga, meni je najzanimljivija i najbliža sledeća podela. Smatram da na forumu postoje dve vrste ljudi - oni koji se prave pametni i oni koji se trude da se prave glupi da ih neko ne bi proglasio da se prave pametni. Mislim da je ovo jedinstvena podela i da je vrlo primenljiva na forumski život.

Da odmah raščistimo – svi koji su na forumu smatraju da su pametni i svi žele da tako budu i prihvaćeni. Ali su pristupi različiti. Članovi iz prve grupe imaju puno lepih misli, ponekad citiraju nešto pametno, donose mudre zaključke i time dokazuju da su ono što smatraju da jesu. Naivni i nepovredjeni, ili samo hrabri, pričaju svoje ili tudje doživljaje, prenose iskustva i iznose tvrdnje. Pri tom, naravno, ispadaju i pametni i glupi i smešni i dosadni, duhoviti i zamorni...

Članovi druge grupe stoje po strani, dobacuju duhovite opaske ili one koje smatraju za takve, ponekad se trude da budu cinični i izvan ostalih, da budu ponosni, smatrajući da su suviše pametni da bi to morali da dokazuju. Ali, u osnovi takvog stava leži neka povreda ili strah od suočavanja sa mogućnošću da oni daju sve od sebe i da to opet ne bude dovoljno dobro i da ih neko zbog toga ne ismeje. Zbog toga se zadržavaju na sigurnoj udaljenosti, čak prave i namerne gramatičke, slovne ili logičke greške u rečenici samo da bi pokazali kako se oni, eto, uopšte i ne trude i kako sve rade sa pola snage. Lakše je reći 'ja bih to mogao da uradim ali neću' i pritom biti ubedjen u to, nego stvarno dati sve od sebe i rizikovati da to ne bude dovoljno dobro.

To je podela koja se prva i najlakše primećuje na bilo kojem forumu na svetu. I mislim da je zato i najznačajnija.
S druge strane, ono što je zajedničko svim stalnim članovima svih foruma je narcistička ličnost.

Privatne poruke

One omogućavaju privatnu prepisku izmedju članova unutar nekog foruma, nešto kao interni e-mail. Ima nekoliko zanimljivosti vezanih za njih.
Prva je da se muškarci uopšte medjusobno ne dopisuju. Ta pojava i nije toliko čudna koliko je jednostavan pokazatelj prave svrhe postojanja takvih poruka. U osnovi, one su zamišljene kao sredstvo komunikacije bilo kakve vrste, ali su svoju primenu u praksi našli jedino u okviru flerta i u komunikaciji izmedju ženskih članova. Privatne poruke služe jedino da bi osoba jednog pola flertovala sa osobom suprotnog pola. Ukoliko muškarci i razmene poneku poruku, to se svodi na čistu razmenu informacija i nakon toga komunikacija prestaje.

Druga zanimljivost je postojanje (po svedočenju članica foruma) forumskih 'duhova', članova bez postova ili sa jednocifrenim brojem postova koji pišu privatne poruke. To znači da postoje članovi od godinu, dve ili više dana koji nisu poslali ni jedan post na forum i koji svoj nalog koriste jedino u cilju pokušaja osvajanja neke forumašice. Nepostojanje forumske istorije im je na neki način prednost jer niko ne zna ko su oni, pa samim tim smatraju da mogu da pišu šta žele. A to, uzgred budi rečeno, i rade. Neki od takvih postova koje sam video su primer bljutavosti. Pa se zato stiče utisak da im je to zapravo jedini cilj, biti odvratan preko svake mere, po svaku cenu. Tako da ispada da svrha tih postova i nije želja za osvajanjem, nego potreba za ispoljavanjem perverznih nagona.

Postoje i oni nickovi koji su u postojanju privatih poruka pronašli idealan medij za širenje glasina, tračeva. Takodje, postoje i korisnici koji privatne poruke koriste umesto četovanja ili umesto sms poruka, kao način za brzu i kratku razmenu velikog broja informacija. Ili kao mogućnost za neobavezno čavrljanje.

I konačno, privatne poruke se najviše koriste za obični, klasičan flert. Pri tom nije bitno ko ga započinje i nije bitno šta je konačni cilj učesnika u njemu. Razlozi za takvo dopisivanje mogu biti i različiti ali to samo po sebi ne utiče na odredjenje da li je to flert ili ne.

Postoji još jedna zanimljivost u vezi sa tim, mada ona i nije vezana za tumačenje načina korištenja takvih poruka, već je više vezana za podelu forumaša po tom pitanju. Postoje oni članovi foruma koji ne odgovaraju na privatne poruke ukoliko to ne žele i pri tom ne smatraju da su time ispali nepristojni verovatno zato što znaju da to niko nije primetio. S druge strane, postoje oni članovi foruma koji odgovaraju baš na svaku privatnu poruku, jer smatraju da je nepristojno ne odgovoriti nekome ko se potrudio da lično baš njemu nešto napiše, pa čak i ako znaju da to niko nije primetio. Istovremeno, oni prvi članovi odgovaraju na svako javno pitanje ili komentar upućen njima na forumu, dok ovi drugi ne odgovaraju na svako takvo pitanje jer neka od njih smatraju suvislima. Ne znam zašto je tako, ali neka ovo bude prilog za podelu forumaša.


Emotikoni, sleng i skraćenice

Emotikoni (smajliji) su nastali kao plod želje za boljim razumevanjem ljudi na internetu. Na početku to je predstavljao jedan od rešenja za bolje približavanje ljudi različitih kultura. Kada komuniciraju dvoje ljudi sa različitih krajeva sveta, postoji velika verovatnoća da šala jednoga neće biti razumljiva onom drugom. Zato su iskorišteni emotikoni, koji su na jednostavan način pokazivali emocije pošiljaoca.

Naravno, sa pojavom foruma oni su našli svoju primenu i na njima. Pokazalo se da imaju svoju opravdanost čak i u okvirima pripadnika istih nacija, pa i u takvim slučajevima utiču na povećavanje razumevanja izmedju ljudi koji komuniciraju.

Za razliku od široko prihvaćenog zapadnjačkog načina pravljenja emotikona koji su položeni pod uglom od 90 stepeni u odnosu na osu posmatranja, u Japanu i nekim zemljama istoka postoje 'vertikoni'. Pa tako postoje vertikon (^_^) koji je zamena za :-) , (-_-) koji je analogan zapadnjačkom :-( , (o.~) koji zamenjuje ;-) i slično.

Kao i u ostalim specifičnim zajednicama, prirodno je da i u zajednicama koje postoje na internetu postoji i specifičan žargon. Takav sleng može biti opšti, prihvaćen na čitavom internetu ili onaj koji je vezan za odredjeni forum ili čak grupu na odredjenom forumu. U opšti sleng ulaze emotikoni, jer su univerzalno prepoznatljivi i neke skraćenice koje su se odavno ustalile u internet komunikaciji. Neke od njih su – lol (laughing out loud), btw (by the way), bbs (be back soon), imo (in my oppinion), rl (real life)...

Sleng nekog foruma ponekad se formira mesecima ili godinama i neprekidno se menja, kao i jezik. U njega ulaze anegdote i ostale zajednički proživljeni dogadjaji. Posebne skraćenice kao deo tog slenga nastale su kao zamena za specifične reči koje forumi automatski blokiraju. Većina foruma imaju automatizovan filter koji cenzuriše odredjene reči ili fraze, koji se razlikuju od foruma do foruma. Takve reči su obično one iz dijapazona vulgarnih, ali su u filterima nekih foruma i neke druge uznemirujuće reči, pa čak i linkovi odredjenih sajtova. Takve reči program automatski reimenuje u zvezdicu (*), slova zamenjuje sa više zvezdica ili 'x'-ova (xxxxx) ili ponekad takvu reč zamenjuje novom rečju, koja i ne mora ništa da znači. Na primer, u čuvenom Habbo Hotelu svaka takva reč zamenjuje se terminom Bobba, koji ne znači ništa. Da bi se takvi filteri izbegli, forumaši pribegavaju zameni odredjenih slova sličnim slovima čiji rezultat program ne prepoznaje, ali je on razumljiv ostalim posetiocima. Pa tako 'j' u odredjenoj reči postaje 'y', 'ku' se piše kao 'q', 'pi' kao '3,14' i slično...

Verovatno najpoznatiji internet sleng je i dalje 'leet' (poznat i kao 1337). Nastao je na starim BBS-ovima, takodje iz namere da se izbegne cenzura koju su tada sprovodili administratori, u vreme kad to još uvek nisu mogle mašine. Sleng je razvijen od strane hakera koji su želeli da sakriju priču o nekoj temi ili sadržaju koji nije bio dozvoljen na BBS-u. Leet se i dalje koristi, uglavnom od strane hakera, ali više kao deo egzotike. Ponekad se na nekom forumu pojavi neko ko neko vreme piše leet-om, ali to obično kratko traje jer takvo pisanje zahteva vreme. Leet je zapravo menjanje slova nekim simbolom koji liči na to slovo, na takav način da reč nije čitljiva na prvi pogled, za razliku od savremenog zbunjivanja filtera na forumu. Tako na primer, slovo 'a' može da bude 4 (najčešće) ili / ili /-, slovo 'b' je 8 ili !3, slovo 'v' je /, slovo 'g' je 6 ili & ili C- ili C_+ i slično.


Laž i istina na forumu

Pre svega treba reći jasno – na forumu svi lažu. Dakle bukvalno, svaki stalni član bilo kojeg foruma na svetu u svom pisanju na forumu laže.
Ovo, naravno, zahteva pojašnjenje. Ne mislim da članovi izmišljaju nešto što ne postoji, niti da svesno pišu laži, mada naravno postoje i takvi izdvojeni primeri. Forumaši imaju potrebu da ulepšavaju istinu i da time ulepšavaju sliku o sebi. To je donekle i normalno, ali je vrlo bitno znati to pri čitanju nečijih postova. Na forumu ništa nije kao što izgleda.
Ali to i nije toliko suštinski bitno za člana foruma. Bitno je za posmatrača ili za člana koji tumači tudje postove. To je bitan fenomen za prepoznavanje dodatnog (i možda osnovnog) razloga za stvaranje zavisnosti od foruma. Na primer, član koji je u stvarnom svetu hendikepiran zbog nečega, s razlogom ili bez njega, u virtuelnom svetu napravi savršenog sebe, onakvog kakav bi on želeo da izgleda. Pri tom ne mislim na fizički izgled, naravno, nego na brisanje svih onih razloga zbog kojih nije zadovoljan sobom u realnosti. Onog trenutka kad oseti prihvaćenost tog savršenijeg sebe od strane okoline, postaje zavistan od te prihvaćenosti. I pri tom uglavnom nije ni svestan da se taj virtuelni Ja razlikuje od realnog. Ponekad može da bude svestan da je u nečemu preterao, da se možda malo previše hvalio ili lepše pisao o sebi, ali to je sve. Niko neće reći i priznati sebi da je lagao, nego će to nazvati malom dramatizacijom, bezazleniim ulepšavanjem stvari. A nije bezazleno nego je suštinski bitno.

Pri tom ne mislim da je laganje samo onda kad se ne izgovori istina, nego i onda kad se prikriju i namerno izostave činjenice koje su važne za temu o kojoj se priča. Na primer, neko postavi pitanje 'da li si nekad ponavljao razred u školi' a drugi odgovori 'nisam' a izostavi da je tri puta malo falilo da do toga dodje. Ili na pitanje 'da li imaš kola' odgovori sa 'imam' a izostavi da je to peglica iz '75-e. Takvim odgovorima se stvara slika koja nije realna. I uopšte nije bitno da li su to neke velike ili male laži, bitno je da se one ponavljaju, da su neprekidna pojava i da kao takve formiraju lažnu ličnost za koju se tvorac tih laži vezuje. Takodje je nebitno da li on to radi svesno ili ne.

Svima nam je poznato da i u svakodnevnom životu svako od nas ponekad nešto slaže, s razlogom ili bez. Mali broj ljudi patološki laže u svemu što ispriča, ali svakog od nas reči ponekad 'ponesu'. Ako lažemo u svetu u kojem laž teško opstaje a lako bude otkrivena, zašto ne prihvatamo da je laž uobičajena u svetu u kojem se teško otkriva? Svaki korisnik je ispred svog monitora sam sa sobom i može da napiše šta god poželi, bez straha da bude otkriven i bez osećaja griže savesti. Čak i osobe visokih moralnih nazora koji su svesni ovoga mogu da dodu u situaciju da u nečemu preteraju.

Najvažnije laži koje neko može da izgovori na forumu vezane su za njegove lične osobine. I to najeksplicitnije moguće, čak i ukoliko to sa strane ponekad deluje smešno i suvislo. Dakle bukvalno, neprekidno ponavljanje 'ja sam dobar čovek', 'ja sam pošten', 'ja sam iskren'... Ma koliko ljudi sa osmehom reagovali na takve postove, najbitnije je da ih oni pamte i vremenom uzimaju za činjenicu koja se ne proverava. Izgleda da je to zato što je tako najlakše. Ukoliko, na primer, neko neprekidno ponavlja tvrdnju 'ja sam iskren' nakon nekog vremena biće lakše prihvatiti to nego dokazati suprotno. Ukoliko nekoga kasnije pitate za mišljenje o nekom forumašu, u najvećem broju slučajeva će samo ponoviti ono što je taj forumaš sam za sebe rekao. Da bi se pomislilo i tvrdilo suprotno, trebalo bi pamtiti nečije pisanje na forumu a zatim ga analizirati. A to je teže nego samo ponoviti ono što je neko sam o sebi tvrdio. Na mom omiljenom forumu uvek mi je bilo smešno ponašanje jedne forumašice. U svakom drugom postu uspela je da negde ubaci manje ili više jasnu tezu da je ona dobra i fina. A u svakom sledećem je isto tako fino i suptilno provocirala i ispoljavala agresiju na najperfidniji način. Čak su te stvari ponekad bile u istoj poruci, prvo bi pažljivo napisala šta misli o temi ili o nekom drugom članu foruma a onda bi u nastavku napisala kako ne misli ništa loše i kako neće nikoga da uvredi jer je ona dobra. Najzanimljivije je to što je većina ostalih članovi foruma zbog toga potpuno ubedjeni da je ona pozitivan lik koji nikome ne misli ništa loše.

Takva vrsta laganja o sebi se pokazuje vrlo korisnom u trenucima kad započnu forumske svadje

Forumski život

U zavisnosti od posećenosti foruma i broja članova, dinamika pisanja može biti različite brzine. Učestalost odgovaranja na teme zavisi i od doba dana ali sve to nema većeg uticaja na život foruma. Kao što smo rekli, za razliku od četa, bitna karakteristika foruma je da jednom napisane poruke ostaju onoliko koliko traje forum. Kao što danas možemo čitati poruke napisane pre nekoliko godina, tako će još godinama biti moguće čitati poruke napisane danas.

Druga bitna stvar koja se možda shvata olako je uopšte činjenica da poruke mogu da budu napisane, da korisnik može da ostavi deo svog razmišljanja na nekom mestu. Nekada su za to služili zidovi po kojima su se pisali grafiti, kojih u budućnosti možda više i neće biti. Tako forumi postaju idealno mesto za ispoljavanje svih vrsta emocija i pražnjenje negativne energije.

Bitno je da obe karakteristike čine da običan, prosečan čovek ima utisak da čini nešto posebno, da utiče na život okoline i ostavlja neki trag u vremenu. Na forumima svako ima pravo na svojih 'petnaest minuta slave'. Da bi se došlo do toga, više nije bitno ulagati puno energije, niti biti nešto posebno, sam osećaj pisanja donosi osećaj da takvo pisanje predstavlja nešto bitno. To je privlačno, jer podgrejava sujetu.

Dakle, i na najvećim forumima u najfrekventnijem periodu dana član ima dovoljno vremena da odgovori na poruku, jer on odredjuje koje će to vreme biti. Za razliku od četa u kojem se vreme meri sekundama, najmanja merna jedinica vremena na forumu je minut. Korisnik tako ima dovoljno vremena da smisli šta će da napiše.

Virtuelni forumski život nastaje na taj način, formiranjem niza postova na različitim temama u kojima svako iznosi stavove koje želi. Puko odgovaranje na nečija pisanje nije dovoljno, jer bi se onda sve svelo na pisanje grafita po zidu, imalo bi isti smisao i poentu i ne bi bilo tako zavodljivo. Iako su se na svim forumima na kojima sam bio povremeno spominjala upozorenja da u svojim odgovorima korisnici ne bi trebalo da se vezuju za 'ličnost' osobe kojoj odgovaraju, da ne odgovaraju na 'nick' nego na nečiji post, to pravilo se najčešće i najlakše krši. Upravo nepristajanje na pravilo da se pažnja obraća na nečije reči, a ne na nečiji forumski lik, utiče na stvaranje forumskog života. Sve bi bilo daleko suvoparnije i dosadnije bez toga. Iako je naizgled poželjnije reagovanje na nečiju 'forumsku istoriju', jer je to deo zdravog ljudskog ponašanja, baš unošenje tog dela ljudskosti utiče na mogućnost formiranja takvog nerealnog sveta sa lošom simulacijom ljudskosti. Na tu 'nerealnost' ćemo se vratiti kasnije.

U ovom trenutku je bitno pomenuti nekoliko stvari. Pre svega, ljudi vole ono što su napisali. Čak možda i više od onoga što su im drugi odgovorili na to pisanje. U njima vide deo sebe, deo nečega što su stvorili. Čuvaju svoje omiljene postove i pamte ko je kako na njih odgovorio. Postoji i puno forumskih 'zlopamtila' koji vam nisu zaboravili da ste pre x meseci ili godina na njihov post odgovorili onako kako im se nije dopalo. Pa to onda naravno utiče i na njihovo dalje ponašanje prema vama.

Druga bitna stvar je zapravo najveći paradoks foruma. Sećam se koliko sam bio zapanjen kad sam postao svestan toga. Ljudi na forumima veći deo vremena ne umeju da čitaju! Paradoks je da se to dešava u svetu reči, u kojem bi se očekivalo da je sve podredjeno čitanju i pisanju. Naravno, kod kratkih i konciznih postova uglavnom svako pročita i shvati ono što je napisano, ali već kod priče duže od pet rečenica veći deo ljudi počinje da čita ono što želi da pročita. I trudi se da ono što je 'pročitao' uskladi sa onim što želi da napiše kao odgovor. Nekoliko puta sam bio tvrdoglav kad sam nailazio na pogrešno razumevanje onoga što sam na forumima napisao, pa sam onda neprekidno rasčlanjavao napisano, od detalja sam pravio još veće detalje, najeksplicitnije moguće sam izražavao svoje stavove samo da bi sve to bilo čitljivije ostalima. Ali, sve je bilo uzaludno. Uglavnom su stavovi članova nakon poslednjih i prvih postova o odredjenoj temi bili isti i nepromenjeni mojom povećanom eksplicitnošću. Pritom nisam pisao neke stručne stvari na stručnim temama za koje bi moglo da se kaže da neko ne bi mogao da ih razume. Čak i kod najobičnijih stvari, ljudi čitaju ono što žele da pročitaju.

Nedavno sam naišao na rezultate istraživanja koje su na ovu temu izvršili profesori univerziteta u Čikagu i Njujorku. Prema njima, ljudi pravilno razumeju ton e-mail poruke samo u 56% slučajeva, što je jedva malo više od čiste slučajnosti. Istovremeno isti ti ljudi su ubedjeni da su ispravno razumeli 90% takvih mejlova. Da zabuna bude veća, 78% pošiljaoca su apsolutno sigurni da će njihova poruka biti ispravno pročitana. Ako su ti procenti rezultati istraživanja pisanja i čitanja mejlova, dakle izmedju ljudi koji se poznaju, kako porazni bi onda bili rezultati nekog eventualnog istraživanja razmene mišljenja na forumima, medju ljudima koji se ne poznaju?

Tako dolazimo do toga da je forumski život zapravo pun projekcija, ma koliko nam to nemoguće delovalo. Projekcije su uglavnom vezivane za realni svet i za reagovanje na sliku, na nečije ponašanje, boju glasa i način izgovora. Reklo bi se da projekcijama zapravo nema mesta u svetu u kojem postoje samo slova. Jer je prosto, sve jasno, sve je 'crno na belo'. Ali izgleda da ljudska ličnost i u tako nepovoljnoj atmosferi za razvoj projekcija uspeva da ubaci svoje želje.

Postoje i situacije kad forumaši i ne pokušavaju da čitaju. Ukoliko tema ima više od tri stranice, malo je onih koji se trude da pročitaju sve do tad napisano pre nego što i sami napišu nešto. Uglavnom se čita uvodni post i poslednja napisana stranica. A ponekad čak ni to. Vidjao sam da ljudi pišu na temama iako su pročitali samo naslov teme. To je verovatno najbolji dokaz za tvrdnju da ljudima zapravo nije stalo do pisanja drugih, koliko je zapravo najbitnije da sami napišu nešto i ostave neki svoj trag.

Prirodna nadogradnja takvog uobičajenog forumskog života i reagovanja na nečiji lik a ne pisanje, vremenom dovodi do formiranja forumskih grupa, klanova. Kao i u realnom svetu, ljudi sa sličnim interesovanjima i stavovima se zbližavaju i formiraju grupice koje onda o pojedinim temama zajednički istupaju. I kao i u svakoj situaciji u kojoj nastane razmišljanje gomile, pojedinac nastoji da potvrdi ono mišljenje za koje smatra da je mišljenje grupe, čak i ukoliko se lično ne slaže sa njim, samo da se ne bi izdvajao. Različito mišljenje dovelo bi do osude i odbacivanja od strane grupe a strah od odbacivanja je veliki strah i jedan od najvećih za nekoga ko je stalni član foruma. Ukoliko formirana grupa zadrži svoju kompaktnost, prirodni nastavak toga je upoznavanje uživo na 'forumskim susretima' koji se organizuju ili unutar grupe ili unutar nekog grada, na koje su onda pozvani svi koji mogu da dodju.

Razmišljanje gomile je često nevezano za postojanje forumske grupe. To je verovatno najvidljivije u trenucima postavljanja nove teme. Ukoliko prvih nekoliko odgovora na neko pitanje vode u jednom pravcu, a prvi naredni odgovor koji na logičan i prihvatljiv način prikaže smislenog sasvim drugačijeg odgovora, svi naredni odgovori članova ići će u tom istom pravcu, čak i ukoliko bi se moglo pomisliti na osnovu ranijeg pisanje da bi neki članovi mislili nešto sasvim drugo. Zbog toga je stvaranje javnog mišljenja na forumu ponekad jednostavno, i produkt je samo jednog obrazloženog posta.

Primetna je i pojava 'Ejbilen paradoksa', što je takodje nevezano za pripadnost nekom postojećem forumskom klanu. Pojava po kojoj član grupe postupa u potpunoj suprotnosti sa svojim uverenjima i željama, ukoliko proceni da se to uklapa u mišljenja i očekivanja grupe ili većine članstva foruma. Tako se dešava da se neko odriče ispoljavanja svojih istinitih uverenja i piše drugačiji stav ili ga uopšte ne piše, samo da se ne bi zamerio virtuelnoj zajednici.

Život foruma odredjuju njegovi članovi. I pored toga što na njihovo ponašanje mogu da utiču moderatori, moglo bi se reći da postoje nekoliko značajnih zajedničkih karakteristika. Pre svega, ljudi su puno sigurniji u sebe na forumima. Pošto ne nastupaju iz svoje realne ličnosti, koja ima svoje mane i nedostatke, lakše im je da odlučno brane svoje stavove. Članovi su uglavnom 'tvrdji' nego u realnosti, manje su obzirni nego što inače jesu. Neosetljivost u pojedinim odgovorima i bezobzirnost prema drugim osobama verovatno dolazi usled toga što ispred sebe i ne vide osobu, nego slova. Pa onda u napadima na nekoga ne vide reakciju na njegovom licu i zbog toga im nije teško da nastavljaju verbalne napade. I dok bi normalna ličnost u realnom svetu i pre pomisli da nekoga uvredi, empatski osetila šta bi bila posledica toga, u virtuelnom svetu foruma empatija ne postoji, jer je sve vezano za ličnost onoga koji piše, za njegove želje i prohteve kojima ostali moraju da udovoljavaju. A to nas opet dovodi do narcizma.

Kad se spomene internet, većini ljudi je asocijacija na to 'prozor u svet' što možda u njegovim ostalim segmentima i jeste istina. Internet je nepregledna, ogromna gomila informacija, muzike, filmova i ostalih medija koji su na dohvat ruke. Ali kada govorimo o komunikaciji medju ljudima, taj prozor u svet ne postoji. Čovek nigde ne izlazi iz svoje sobe kad komunicira sa drugima. Asocijacija na taj 'prozor u svet' mi je Alisa u Zemlji Čuda. Mala Alisa je pogledala u ogledalo, koraknula u njega i odjednom se našla u čudesnoj i šarenoj zemlji u kojoj je upoznala puno novih bića. Ako bismo to preneli na internet komunikaciju, mogli bismo da kažemo da Alisa zapravo nigde nije otišla, nego je ostala pokraj ogledala kroz koje je nemoguće proći. Ostala bi zagledana u svoj lik koji bi joj dao iluziju da nije sama, ali ništa više od toga. Tako dolazimo do toga da korisnik nekog foruma zapravo nije Alisa. Pre bi se moglo reći da je on Narcis, zagledan u svoj lik u mirnoj vodi reke. Ogledalo Alisu ne bi povredilo i sigurno bi pre ili kasnije ona sama otrčala od njega u neku realniju igru, onda kad bi shvatila da je samo gledanje beskorisna rabota. Ali Narcis ne može da se odvoji od svog lika u reci. On čak i ne primećuje da ona teče, ne oseća njen miris i ne vidi njenu boju, ona ga ne zanima. Jedino što vidi to je svoj lik kome se divi. Pri tom, reka nije kriva što postoji, ona je korisna za druge stvari, ali je Narcis je odgovoran jer ne može da shvati svoju grešku. Samo on donosi odluku da li će prestati sa gledanjem svog lika i ustati od reke ili ostati tu dok ne upadne u vodu.

Na forumima postoje osobe toliko agresivne u zahtevanju ljubavi i pažnje, da od njih strepe i moderatori. Možda 'strepe' i nije prava reč, ali bi se moglo reći da osećaju strahopoštovanje. Takve agresivne osobe se na prvi pogled najlakše prepoznaju po broju svojih postova. Pri tom, agresivnost u zahtevanju ljubavi ne mora da bude vezana za bezobrazluk (mada često jeste), takvi članovi mogu da budu zanimljivi, duhoviti i da svoju nervozu ispoljavaju jedino na novim ili članovima već ranije odbačenim od grupe, čime stiču dodatno strahopoštovanje ostalih. Ali ukoliko neko od starih članova pokuša da ih zaseni i time preotme forumsku pažnju, aktivira im se stara narcistička povreda i onda, u zavisnosti od umeća i karaktera, pokušavaju ili da se sprijatelje sa takvim članom ili da ga verbalno napadnu. Na forumima sam vidjao prave 'virtualne huligane' kojima niko nije smeo ništa, sa kojima su ostali članovi komunicirali pažljivo, da ne bi upali u svadju.

Najdrastičniji primer za ovakvo ponašanje video sam nakon što je neki novi član zbog nekog dogadjaja upao u žižu interesovanja na nekom forumu. Odmah se tu pojavila forumašica (jedna od onih sa velikim brojem postova) koja je blaziranim stavom pokušavala, primetno besna, da ponovo skrene pažnju na sebe. Kasnije sam pratio njeno ponašanje i video sa kakvom suptilnošću pravi saveze sa onima sa kojima mora, a napada one koje može, sve u cilju zadržavanja pažnje na sebe. Pretpostavio sam kakva je njena lična istorija, mada nisam znao da baš toliko drastično loša. Kasnije sam saznao da je ona ne dete razvedenih roditelja kako sam mislio, nego dete nepriznato od oca koja je sa majkom odrasla u velikom gradu u kojeg je došla kao mala. Očigledno velika narcistička povreda koju ona bezuspešno pokušava da skloni u stranu svojim pisanjem na forumu.

Neodvojivi deo narcizma je egzibicionizam i on se na forumu pojavljuje kao verbalni i/ili vizuelni. Podrazumevani deo prirode foruma je da su svi članovi, u manjoj ili većoj meri verbalni egzibicionisti. Ali to se ponekad graniči sa patologijom. Postoje članovi koji svaki novi doživljaj iz svog života prepričavaju i dele sa ostatkom foruma. Naravno, priča je ulepšana, i ponekad to ide do te mere da deluje da je sam doživljaj iz nečijeg života manje vrednosti za njega od priče o tom dogadjaju i uživanja u onome što taj član foruma pretpostavlja da ostali misle o njemu.

Vizuelni egzibicionizam upražnjavaju oni koji smatraju da će na taj način dobiti neke poene u komunikaciji preko interneta. I uglavnom je, po prirodi stvari, vezan za osobe ženskog pola. Pri tom treba naglasiti da su to osobe koje nisu sasvim sigurne u svoju lepotu, ali su sigurne u način na koji je ona predstavljena. Pa se tako pokazuju nejasnim fotografijama, fotografijama profila ili iz posebnog ugla, slikama dela tela ili lica ili prosto fotografijama na kojima su 'lepo ispale'. Osobe koje jesu sigurne u svoju lepotu, na forumu traže drugu vrstu pažnje i uvek su samo verbalni egzibicionisti. Devojke sigurne u svoj lep izgled i ne stavljaju svoju sliku u prvi plan, niti spominju kako izgledaju. Kao što ni pametan čovek ne spominje da je pametan jer nema ni dilemu oko toga, tako i lepe devojke ne prave temu od svog izgleda. Jednom sam prisustvovao sceni kada je nova, lepa devojka na forumu sklonila svoju sliku iz profila onda kad je shvatila da su ljudi počeli da obraćaju pažnju na tu sliku.

Još treba spomenuti da uošte nije bitno da li su osobe objektivno lepe, bitno je samo njihova ocena sopstvenog izgleda. I takodje, pod vizuelnim egzibicionizmom ne podrazumevam to što neko ima sliku u profilu koju menja jedanput u mesec ili dva, nego kad je neko menja jedanput (ili češće) nedeljno i/ili je nudi da je pošalje svakome sa kime je razmenila nekoliko privatnih poruka.

Verovatno najzanimljiviji primer vizuelnog egzibicionizma video sam kod devojke koja je sliku u profilu menjala nekoliko puta dnevno. Redovno je obnavljala profil novim slikama koje je pravila svakog dana i imala je običaj da odabranim forumašima nudi da oni odredjenog dana odaberu na primer boju donjeg veša na slici, pošto je imala običaj da stavlja baš takve fotografije.


Povezanost ljudi preko interneta

Svi smo preko raznih medija slušali priče o tome kako internet omogućuje povezanost ljudi i brzu razmenu informacija, o tome kako je moguće u realnom vremenu dobiti informaciju sa drugog kraja sveta. To su tvrdnje koje se obično navode kao najveća dobrobit interneta. Ali to su zapravo dve različite stvari. Povezanost ljudi preko interneta i brza razmena informacija nisu isto ili barem ne bi trebalo da znače isto. Dok je brza razmena informacija evidentna i nesporna činjenica, sa tezom o povezanosti ljudi je drugi slučaj. Pre svega, kakva je povezanost dva čoveka s dva kraja sveta koji razmenjuju mejlove? Nikakva. Oni razmenjuju podatke o činjenicama koje imaju, a to dakle takodje potpada pod priču o 'brzoj razmeni informacija'. Zatim, da li postoji neka povezanost izmedju dvoje prijatelja koji razmenjuju mejlove? Jedva. Ukoliko su zaista prijatelji, u najlošijem slučaju razgovaraće telefonom. A to se zaista i dešava, sa prijateljima razgovaramo telefonom i vidimo se sa njima, dok sa ostalima razmenjujemo mejlove koji se pre ili kasnije svedu na razmenu linkova, šala koje kruže internetom, upozorenja za nove viruse i slične stvari. Dakle opet, razmena informacija a ne istinska povezanost ljudi.

Sve to se možda najbolje vidi na forumima, koji su i nezvanično proglašeni za mesto na kojem se na internetu ljudi najbolje druži. Čak postoje i psiholozi koji savetuju pacijente koji imaju problem sa komunikacijom, da pokušaju da na internetu vežbaju kontakt sa okolinom.

Ali, treba shvatiti jednu važnu stvar – ne postoji povezanost ljudi na forumu. Svako na forum dolazi sa svojim alter-egom, sa nečim što bi on želeo da bude i zbog toga svaka reakcija okoline na to 'forumsko Ja' zapravo nije reakcija na čoveka koji piše, nego na njegov izmišljeni self, na nešto čime on paradira u javnosti. Prema tome, povezanost izmedju istinskog Ja i članova foruma ne postoji. Trebalo bi da pogledamo i širu sliku, da bismo bolje shvatili. Pošto svako na forum dolazi sa svojom idealnom ličnošću, forum je zapravo skup 'ličnosti' koje ne postoje u realnosti, dakle on je skup želja i projekcija. Zato čak i svaka reakcija na nečiji alter-ego ne dolazi od drugih ličnosti, nego od tudjih zamišljenih bića. Forumi su zapravo nerealni kružoci izmišljenih bića, svet pun laži u kojem je najveća laž tvrdnja da je to medij koji povezuje ljude. Može li postojati svet na kojem su ljudi manje povezani?


Ponašanje polova na forumu

Forumi su idealan teren za ženski deo internet populacije, moglo bi se čak reći bi to moglo da bude pravo virtuelno prirodno stanište za njih. Forumi su svet reči i slova u kojima izgled nije bitan. U takvom svetu nije bitno da li vam je dobra frizura, kako ste se našminkali, da li vam pantalone lepo stoje i da li ste se skladno obukli. Bitno je jedino šta ćete napisati. I što se tiče pogleda na suprotan pol, i tu su žene u prednosti. Po njihovoj priči barem, takav 'pogled' im je sekundarna stvar, izgled muškarca nije bitan, nego je primarna njihova priča. Prema tome, svaka vrsta komunikacije na forumu odgovara devojkama. Njihov izgled je pod njihovom kontrolom, mogu da se potpuno sakriju iza reči a mogu i da pokažu samo ono što su same odabrale da ih predstavlja, dok istovremeno od muškarca čiji ih izgled navodno i ne zanima na prvom mestu, mogu da saznaju sve o njemu i da na osnovu takve priče odluče da li ih on zanima ili ne. To sve je prilično bezbedno za devojke.

Zanimljivo je da i na forumima devojke teže da formiraju grupe u kojima bi se držale zajedno, čak iako nema realnih i racionalnih razloga za to. Na internetu su svi jednaki, pa opet i pored toga, žene osećaju neku vrstu zajedništva. O razlozima za to i vrstama medjusobne komunikacije ne znam baš ništa, tako da bi bilo najbolje da to ostavim nekom ženskom autoru.

Na prvi pogled, uslovi na forumu su pogubni za muškarce. Dolaze u svet u kojima caruju reči kojima oni uglavnom nisu vični. Druga nepovoljna stvar je ta što u tom svetu nema slike, izgleda devojaka a to je u prirodi prva stvar na koju reaguju. To je svet u kojem pažnju treba da obrate na žensku priču i njihovu inteligenciju, a to je nešto na šta većina muškaraca nije navikla u realnom svetu. Zbog toga su prisiljeni da se prilagodjavaju i da igraju igru koja je u suštini ženska igra. Usled toga, na forumu caruje anima. Muško ponašanje prebačeno u reči uglavnom gubi svoje crte i postepeno se prilagodjava okolini i nestaje. Tako svaki muškarac na forumu, čak i u trenucima agresivnosti, podseća na ženu. Vrlo često je teško razaznati ko je kojeg pola, ukoliko se to prethodno ne zna i ukoliko to samim nickom nije precizirano. Čak i u trenucima agresivnosti, kad bi se moglo očekivati da će se muškost pokazati u rečima, pisanje podseća na pisanje histerične žene pre nego na ljutitog muškarca. Zbog toga se jedini način da se pokaže muškost prepoznaje u ćutanju. Jedina situacija u čitavoj forumskoj komunikaciji u kojoj lik muškarca može da se razazna od lika žene je ona u kojoj on može nešto da oćuti. Do toga može da dodje jedino u forumskim prepirkama ili svadjama, kad ga neko (nevezano za pol) uvredi i kad se od njega, u skladu sa forumskim obrascima ponašanja, očekuje da uzvrati. Ukoliko on ipak ne pristane na tu igru shvatajući njen besmisao, pokazuje muškost i sigurnost svojim odstupanjem od toga.

Pri tom naglašavam da ne smatram da je žensko ponašanje i učešće u prepirkama loše. Samo mislim da je ženama takvo ponašanje prirodnije, primerenije i da one i samo one od toga imaju neke koristi.

Dakle, napisao sam da su uslovi na forumu loši za muškarce, ali i pored toga oni su zapravo idealni ukoliko muškarac za cilj ima osvajanje devojke ili žene, umesto isključivo pisanja na forumu. Muškarac pristojnog izgleda koji barem malo ume da piše ima velikog izgleda da na forumima pronadje i srodnu dušu, a i nekoliko 'srodnih duša' ukoliko to želi. Forumi su prepuni devojaka i žena koje su nezadovoljne sopstvenim životima, koje nemaju vezu ili nisu sretne u svojim vezama. Zbog toga je često samo malo dovoljno da se dopre do ženskog usamljenog srca. Često dodje do toga da se takva srca i sama nude. Naravno, i muškarci koji su na forumu su isto toliko usamljeni (ništa manje od toga) pa se ljudi lako nadju.

Što se tiče različitih priča na forumu, spomenuo sam da je način pisanja sličan, ali su tematski vrlo različite. Ne mislim tu na teme na kojima su interesovanjima polovi prirodno razdvojeni. Na primer, muškarci više postuju na temama koje se tiču kompjutera, sporta i tehnike, dok žene više vole priče o kuvanju, književnosti i romantici. Mislim na teme koje su interesantne za oba pola, pre svega na priče o ljubavi i seksu, koje bi trebalo da nas najviše vezuju. Prirodno je da i tu svako istupa iz svog ugla i da na svoj način posmatra odredjene zajedničke pojave, ali se ipak u nečemu primećuje značajna razlika. Muškarci ponekad naivno i previše ublaženo postavljaju svoje teme sa pitanjima, u skladu sa uverenjem da su žene fine i da u javnoj komunikaciji ne bi trebalo da budu nepristojni. Tako se njihove teme svode na recimo, pitanja o tome kako prići devojci, koji kondomi su kvalitetni, šta se krije iza otkazivanja prvog sastanka i slično. Neke od ženskih tema su vezane za veličinu muškog uda, manju vrednost nižih muškaraca i sličnim temama čiji je cilj izazivanje ili zadirkivanje muškaraca.

Naravno, postoje i izuzeci na obe strane, pa tako postoje i vulgarne teme muškaraca i sasvim normalne teme koje su postavile žene, ali ukoliko se posmatraju odstupanja od tog normalnog, broj tema, broj postova i vrsta ekstremnih tema i provokativnih pitanja, žene tu ubedljivo vode. Stiče se utisak da je prosečna žena posetilac tog anonimnog sveta u svojim postovima daleko nepristojnija i daleko navalentnija od muškaraca. Verovatno usled svoje usamljenosti i nemogućnosti da se pronadje drugačiji način da se izbori sa njom. Žene ponekad usamljenost doživljavaju ispoljavanjem agresije i provokacijom dok muškarci na isti podsticaj uglavnom reaguju tugom.

Možda je slobodnije postavljanje takvih provokativnih tema vezana i za to što su žene udružene u grupama u kojima se osećaju zaštićeno, dok su muškarci i dalje individualci na forumu. Pa tako žena koja postavi slobodniju temu može da računa na žensku solidarnost i podršku, dok bi se muškarac koji je postavio sličnu provokaciju susreo sa osudom i svojih muških prijatelja, koji bi se iz nagona za zaštitništvom, pre solidarisali sa ženama i osudili ga, nego što bi ga podržali.

Bilo kako bilo, ukoliko se neko pre postojanja raznoraznih foruma i pitao o čemu razgovaraju žene kad su same, nakon nekoliko meseci čitanja njihovih priča može da zaključi samo da ženske priče treba da ostanu ženske priče. Postoji razlog zbog kojeg interpolne priče treba da ostanu u krugu istog pola.

Primer za 'oštre' muške teme su recimo 'Kako otkačiti devojku sa kojom ste duže vreme?', '1001 način za otkačiti devojku', 'Koliko prethodnih im tolerišete?', 'Mama i ona', dok su moje omiljene ženske teme 'Da li da otkačite frajera zato što mu je mali?', 'Kojeg forumaša biste kresnuli?' 'Da li drkate na nekoga sa foruma?', 'Fleke na jastuku' (tema o muškoj prljavštini)... Najzanimljivija mi je bila ona prva ženska tema koja je u kratkom periodu doživela rekordnu posećenost i nekoliko desetina napisanih stranica odgovora. Forumašice bi dolazile tu da izraze svoje fiksacije na muški polni organ a zatim, kao da je to najnormalnije, odlazile na druge teme na kojima su očekivale da ih tretiraju kao nežna, romantična bića.


Zavodjenje na forumu

Zavodjenje na internetu je verovatno staro koliko i sam internet. I danas postoje brojni sajtovi namenjeni upoznavanju, pa čak i sklapanju brakova preko mreže. Takvi 'oglasi lične prirode' se ne ograničavaju samo na postavljanje profila na takvim specifičnim mestima na mreži, nego postoje i dosta onih koji prave svoje lične lične oglase na serverima koji nude besplatno postavljanje sajtova. Verovatno najsimpatičniji takav oglas kojeg sam video postavio je jedanaestogodišnji dečak, koga je upravo ostavila 'devojka': ''If you have come here it must be because you meet me in yahoo chat. I just lost my girlfriend. If you want to be my girlfriend please E-mail me or ICQ me… If you are going to be my girlfriend please don't dump me after I like you.’’

Početak zavodjenja na forumu iniciraju oba pola podjednako i to je jedna od pojava kod kojih je forum pogodan za oba pola. Ne postoji dilema 'da li devojka treba da pridje prva'. Zavodjenje može da počne javno i da se onda nastavi privatnim porukama a može i odmah da krene sa porukama. U prvom slučaju, pred očima celog foruma, budući parovi počinju da razmenjuju neobavezne duhovite, ponekad umereno lascivne poruke, kakve se obično i izgovaraju van foruma. Poruke koje ne moraju da znače ništa, ali koje mogu da znače ukoliko za njima sledi privatna prepiska. U takvoj razmeni poruka se ne dešava ništa što se već ne bi desilo u realnom svetu. Muškarac se trudi da osvoji devojku svojom duhovitošću i naglašavanjem svojih vrlina, a devojka na svoj način pokazuje da joj se udvaranje dopada. Jedino je drugačije to što u tom mediju muškarac ima vremena da na miru smisli način na koji će se najbolje pokazati. Romantičar će smišljati ljubavne pesme, erotski buntovnik erotske priče, a neko ko je u stvarnosti duhovit napisaće svoje najbolje viceve.

Ali jedina istinska razlika je ta što u takvoj prepisci ne postoji lični kontakt. Ne postoji lik koji se vidi, ne postoje gestovi, ne oseća se miris i ne oseća se 'hemija'. Pri izgovaranju reči ne vidi se reakcija onog drugog. Do takvog kontakta nije došlo očijukanjem, do flerta nije došlo telom, nego rečima. Ni jedno ni drugo nisu imali onih nekoliko minuta 'razgledanja' pre upoznavanja da procene da li uopšte žele da se upoznaju. Do početka prepiske došlo je pukim obostranim samoreklamiranjem. Ukoliko se i jednom i drugom dopala prezentacija onog drugog, prepiska počinje. I prezentacija se nastavlja, razmenjuju se poruke i uskoro dolazi i do trenutka u kojem se razmenjuju slike.

To je prvi kritični trenutak za nastanak internet veze. Neki ljudi to priznaju, neki ne, ali fizički izgled je veoma bitan za nečiju odluku na ulazak u vezu. Pritom kod većine ljudi nije važna objektivna lepota, ali je bitno da se nekome dopadne izgled tog drugog i da zbog nečega poželi da bude sa njim. Ukoliko neko oseti da mu nešto smeta u izgledu onog drugog, prepiska se hladi, proredjuje i prekida. Ukoliko su oboje i dalje zainteresovani, prepiska se nastavlja intenzivnije nego dotad.

Važno je spomenuti da ni razmena fotografija ne mora da znači puno. I one potpadaju pod 'prezentaciju' i zato svako šalje samo svoje pažljivo odabrane fotografije. Tako cenzurisane fotografije ne samo što ponekad ne odgovaraju slici u realnosti, već najčešće i ne mogu da daju pravu sliku o nečijoj pojavi. Zbog toga one služe jedino kao stepenik koji se mora preći, kao nešto što se podrazumeva pred susret.
Ovde moram da dodam lično iskustvo koje je možda univerzalno primenljivo. Ne sećam se da sam ikada nekome poslao fotografiju pred susret, niti se sećam da mi je to ijedna devojka tražila. Znam da sam fotografije devojaka pred susret dobio svaki put kad bih je zatražio. Zbog toga pretpostavljam da slika devojkama i nije tako bitna.

Bilo kako bilo, susret uživo je jedini način da se sazna da li neki par može da funkcioniše i to je ujedno i prvi put kad privlačnost može da se oseti.
Taj prvi susret je uvek čudan. Čak i u situacijama u kojima smo se prethodno 'zavetovali' na prijateljstvo (iz raznih razloga), a možda i baš zbog toga, dešavalo se da se zagrlimo i izljubimo kao da se godinama poznajemo. Na neki čudan način, to i jeste istina. Forumaši se nekad mesecima dopisuju pre upoznavanja i u tom periodu se jako dobro upoznaju, čak i bolje nego da su bili dugogodišnji partneri, a verovatno ponekad jedno drugoga poznaju bolje nego što ih poznaju pravi ljubavni partneri. Znaju se navike onog drugog, način reakcije na odredjene stvari, način razmišljanja, stvari koje mu se dopadaju... Jedino što se ne zna je kako će tela i duše reagovati jedno na drugo, da li će proraditi 'hemija'. Ukoliko se desi da se forumaši i uživo 'prepoznaju', do potpunog spajanja dolazi vrlo brzo, daleko brže nego da su se upoznali van interneta, jer je u prepisci već proživljena velika stepenica, period intelektualnog upoznavanja i prepoznavanja. Znam za dvoje ljudi koji su se pet minuta nakon susreta već uveliko ljubili, na stanici na kojoj su se upoznali. Ni ostali nisu trošili puno vremena.

Zbog svega toga, puno veza i brakova započelo je prepiskom na internetu. Takve veze su, s obzirom na dobru komunikaciju od početka, uglavnom veze podrške u kojima i jedno i drugo traže i dobijaju podršku i potvrdu sopstvene vrednosti. Nekome to ne odgovara pa iz takve veze odlaze u trenutku u kojem su dobili dovoljno samopouzdanja za drugu vrstu veze. Nemam egzaktne podatke za ovu tvrdnju, ali kod relativno malog broja ljudi za koje znam, veze su upravo takve. Za preciznije podatke bilo bi zanimljivo uraditi istraživanje na većem broju, ali sam siguran da je većina veza upravo ovakva.


Susreti forumaša

Rekli smo već, do njih dolazi ili na nivou grupe koja je već formirana na forumu ili na nivou grada, što se shvata i šire i na koje je onda pozvan svako ko može da dodje. Kakav god da je susret, on donosi promene u mnogim stvarima. Kao i u upoznavanju izmedju dvoje ljudi, tako i ovde dolazi do 'prepoznavanja' ili odbijanja. Tako se stvaraju novi savezi ili ruše postojeći. Realnost ponovo utiče na dalji tok nečije komunikacije. To može da bude dobro i da odgovara članovima foruma koji nemaju puno prijatelja pa je ovo idealna prilika da steknu nove ili druželjubivim članovima koji bi želeli da prošire krug prijatelja. Mada je ovih drugih neuporedivo manje jer se oni, po prirodi stvari, drže podalje od stalnog članstva na forumima.

Pitanje je koliko su ti susreti korisni za forumski život? Po mom mišljenju, potpuno su beskorisni, čak štetni. Ukoliko u taj virtuelni svet sa virtuelnim likovima u kojima su slova osnovna jedinica komunikacije, uvedete neka pravila iz realnog sveta, virtuelni svet prestaje da bude to a istovremeno, po definiciji, ne može da postane ni realnost. Tako članovi dolaze u situaciju da ne mogu da izraze svoje pravo mišljenje zbog toga da se ne bi zamerili nekome koga su upoznali. Ili im se nečija misao dopadne a ne mogu da se slože sa njim jer znaju da ga ne podnose uživo. Obe pojave su sušta suprotnost onome što bi forum trebalo da bude.

Postoji još jedna pojava, a to je da tek upoznati članovi formiraju male virtuelne zajednice po principu 'zajedno smo jači'. Takve zajednice onda zajednički nastupaju, napad na jednog člana doživljavaju kao napad na sve, pa mu onda svi odgovaraju. A to takodje nije dobro za normalno funkcionisanje foruma. Tamo gde razmišlja gomila i tamo gde se pojedinac utapa u masu, svaka logika prestaje da postoji.


Svadje na forumu

Ne postoji forum bez svadja. Pre nekoliko godina sticajem okolnosti bio sam na engleskom forumu ljubitelja šetnje u prirodi i čak i tamo prisustvovao velikoj svadji članova. Gde su ljudi, tu je i nervoza. Čak ni iskustvo na forumu nije presudno za odustajanje od svadje. Prisustvovao sam, sa ostalim forumašima, velikoj svadji prepune teških reči izmedju dve moderatorke, koje bi po prirodi stvari trebalo da budu faktor stabilnosti na forumu, ali eto, ni one tad nisu odolele.

Empatija je verovatno glavni i najveći razlog za odustajanje od svadja, i na forumima i u realnom svetu. Već smo ustanovili da empatija kod forumaša jedva da može da postoji, pa bi moglo da se kaže da su svadje na forumu učestalija i 'prirodnija' pojava nego u realnosti. Na forumima gde sve vrvi od projekcija i samoljublja, često je dovoljna jedna varnica da pokrene veliku svadju u kojoj svi učestvuju, jer nemaju dovoljno snage da odustanu od toga. U trenutku napada na zamišljenu idealizovanu ličnost koju je forumaš stvorio na forumu, nema se vremena da se razmišlja o pravim razlozima napada ni zbog čega bi se na njega odgovaralo. Narcistička povreda se ponavlja i ponekad može da bude i strašnija nego u realnosti, jer u virtuelnom svetu to idealno Ja realno postoji, stvoreno je od strane forumaša.

Osim toga, svadje su jedini način da se prodrma uspavanost takve ličnosti. Mazohizam je tako jedini način da se nešto oseti, a kad se već oseti pokreće se i želja za virtuelnim sadizmom.
Reklo bi se onda da je pravo čudo što nema više svadja na forumima i da uopšte postoje periodi bez prepirki i zadirkivanja. Ali nije čudno, to je samo druga strana narcističke klackalice. To su trenuci kad se forumaši trude da budu fini, jer se plaše povreda i ulaska u svadju čime bi ukaljali idealizovanu sliku o sebi. Strah od sopstvenih povreda je pritom manji od straha da on sam svojim besom ne povredi nekoga, a to je opet narcizam, jer bi takvim besom isprljao svoje idealno Ja.

Postoje i svadje koje nastaju izmedju dva foruma, kad članovi jednog grupno odu na neki drugi forum samo da bi započeli svadju. Verovatno najzanimljiviji (i najpoznatiji) primer za to je flame war izmedju članova foruma za podršku prevarenim ženama i foruma žena koje su bile sa oženjenim muškarcima.
Flame war se izgleda može odvijati i jednostrano. Nedavno je jedan naš mali forum proglasio virtuelni rat jednom velikom i veoma ozbiljnom političkom portalu, samo zbog toga što se na tom portalu pojavio tekst u kojem je taj forum spomenut na način koji se nije dopao njegovim vlasnicima.


Pozitivne stvari foruma

Priča o forumima bila bi nepotpuna bez navodjenja pozitivnih vrednosti koje on može da ponudi. Pre svega, to je već navedena činjenica da su forumi jedina mesta na kojima potpuno različiti ljudi mogu da se susretnu i 'razgovaraju'. Ovo je pod navodnicima jer sam već objasnio svoje mišljenje da ne verujem da na forumu postoji iskrena komunikacija izmedju dve ličnosti iz realnosti. Prema tome, korist iz njihovog susreta ne proizlazi iz obične forumske svakodnevne komunikacije, nego samo u trenucima istinske i iskrene razmene iskustava, do koje ponekad dolazi. To se nekad dešava javno na forumu, nekad ide preko privatnih poruka i, iako bi i takve ispovesti trebalo prihvatiti sa rezervom i pretpostaviti da su delimično preterane, korisno je barem pročitati neko iskustvo potpuno drugačije osobe.

Forumi su verovatno korisni u megalopolisima zapadnih zemalja (u kojima su verovatno i nastali) u kojem je otudjenost pojedinca ionako velika, iako je svakodnevno okružen milionima ljudi. Takodje su korisni i u urbanim selima zapada, u kojima svako ima internet a nema puno novih ljudi oko sebe koje bi mogao da upozna. Ukoliko neko nema baš nikakve uslove za komunikaciju, pretpostavljam da su forumi bar neka, iako jadna, zamena.
Interesantan je podatak, vezan za države zapada, da je Japan zemlja sa najviše posetilaca foruma (njihov najveći forum dobija čak 2 miliona postova svakog dana) dok u zemljama Skandinavije praktično ne postoji ni jedan ozbiljniji forum vredan pomena.

Trebalo bi reći i da zaista postoji šansa da čovek na internetu pronadje svoju srodnu dušu. Puno je čvrstih veza nastalo na forumima i puno je takvih veza završilo brakom. Isto tako, postoji šansa da se na forumu upozna dobar prijatelj, ili više njih. Ali, nijedan od tih razloga nije razlog za boravak na forumu, niti bi to trebalo da bude cilj. To su stvari koje se dešavaju van foruma. Dakle, to bi mogla da bude neka pozitivnost, nešto što ide uz neki drugi i jači razlog za boravak na forumu. Koji, verujem, ne postoji.

Kako napustiti forum?

Ovo pitanje je verovatno tek nešto mladje od samih foruma. Pre ili kasnije, većina stalnih članova dodje do toga da razmišlja i ponekad priča o tome. Jedna od zanimljivih stvari vezanih za to je da čak i pre planiranja odlaska sa foruma, neki članovi osećaju potrebu da objasne zašto su tu. Pa sam se zato načitao raznih 'dosadno mi je na poslu', 'takva mi je faza', 'javljam se samo iz škole' i slično. Znam primer tipa sa domaćeg foruma koji je dve godine različitim ljudima pričao kako je slomio nogu pa je zbog toga 'prisiljen' da se okrene toj jedinoj zabavi koju ima.

Sva takva pravdanja govore o jednoj stvari – ljudi intuitivno shvataju da je boravak na forumima gubljenje vremena i pokazatelj činjenice da zapravo nemaju život. Barem ne onakav kakav bi želeli. Takva griža savesti dovodi do pojave želje za napuštanjem foruma. Ali tek tada se suočavaju sa problemom kojeg do tog trenutka nisu bili svesni. Postali su zavisni od komunikacije preko interneta. Do tog trenutka to nije bila tema za razmišljanje, jer deluje suludo da neko može da bude zavistan a sam termin je pomalo smešan, kao 'kemp' u umetnosti. Ako bi im nekad ranije i padalo na pamet napuštanje foruma, o njemu bi razmišljali identično kao i ostali zavisnici (droga, alkohol, cigarete), negirali bi postojanje toga pa bi govorili 'mogu da ga ostavim kad god poželim' i slično.

Da nije tako, shvataju onda kad dodje trenutak u kojem žele da odu. Tada se različiti ljudi ponašaju različito u svojim pokušajima. U prvu grupu spadaju oni koji javno najavljuju ili bolje rečeno, objavljuju svoj odlazak. Pročitao sam puno takvih pompezno sročenih postova od ljudi koji su 'odlazili' da bi se potom ponovo vratili posle nedelju dana. I u toj grupi postoji dva načina pisanja postova. U jednom, 'oproštajni post' je pun manjih ili većih uvreda upućenih grupi u kojem budući bivši član obaveštava bivše virtuelne drugare da mu ih je pun kufer njih i druženja sa njima i da je konačno došao sretan dan kad je Njegovo Veličanstvo odlučilo da odustane od druženja sa običnom rajom. Druga vrsta oproštajnog posta je pristojno sročena, sadrži informaciju da odredjena osoba odlazi i često i nekoliko teatralnih, ali prikladnih, izjava o tome kako je lepo bilo družiti se ostalim članovima i kako je piscu posta žao što mora da ih napusti. I jedan i drugi način, sam pristup ideji odlaska, pogrešni su jer podrazumevaju da je nekoga briga za njihov odlazak. Na taj način, pokazuju kako doživljavaju sebe kao pametnog i važnog i kao nekog čiji će odlazak sigurno puno značiti grupi, u smislu 'kako će oni bez njega?'.

Druga grupa ljudi se opredeljuje za neki poseban trenutak u forumskom životu da bi ga napustili. Po principu – 'ostaviću cigarete sledećeg ponedeljka' ili 'više neću da pijem, samo da prodje ovaj praznik', oni svoj odlazak planiraju u tišini. Kada dodje očekivani trenutak oni ga javno objavljuju ili odlaze u tišini, ili uopšte ne odlaze... Svejedno, bitno je da oni čekaju odredjeni momenat. To je obično odredjeni broj postova (neki okrugli broj ili broj sa specifičnim subjektivnim značenjem) ili odredjeni datum. Procenat onih koji su na ovakav način ostavili forum je verovatno identičan onom koji je na takav način ostavio cigarete, dakle skoro nikakav.

Treća, najmanja grupa ljudi pomišlja na odlazak u nekom stresnom trenutku, najčešće nakon neke forumske svadje. I oni takodje mogu svoj odlazak da objave ili ne, ali bitno je da je razlog impulsivan i kao takav nedovoljno trajan. Takva afektivna odluka pokreće ono što je ponekad mesecima čučalo u članu foruma i što je samo čekalo na varnicu da je pokrene. Moglo bi se reći da su to situacije kad 'kap prelije čašu'. Ali opet, nakon kratkog perioda, tečnost u čaši ispari, ona postaje ponovo prazna pa se zaboravljaju loše stvari i član se ponovo vraća forumu.

Svi koji su nekad pokušali da prekinu svoju do tada redovnu forumsku aktivnost u tom trenutku povratka postaju svesni koliko to nije ni malo jednostavno. Naravno, svi svoj povratak sebi nekako opravdaju ('ne mogu sad, u ovom trenutku, zbog toga i toga...', 'bolje je da odem tad i tad...', 'još samo ovo da napišem') da bi sebi izgledali bolje. I verovatno većina već planira sledeći odlazak.

Internet je pun saveta za odvikavanje od internet zavisnosti. Neka od njih preporučuju da se ograniči broj pristupa na internet (forum). Dakle, član bi unapred trebalo da sebi kaže 'danas ću se logovati samo 3 puta'. Ili, jedna od preporuka je da vreme konekcije bude striktno odredjeno, da bude kratko i da se vremenom smanjuje do razumne granice. Pa se tako preporučuje da u tu svrhu koristi budilnik (čije je ime u ovom slučaju vrlo prikladno) koji će se naviti na odredjeno vreme. Oba predloga, i svi slični, su neprimenljivi u praksi. Oni podrazumevaju (i očekuju) da zavisnik bude svestan i dosledan u tome da se striktno drži neke satnice ili prethodno odredjenog broja pristupa. Kad bi zavisnik imao toliko svesti i odgovornosti, on ne bi ni bio zavistan. Takve obaveze bi možda mogle da traju neko vreme, do prve forumske prepirke ili do prve forumske teme koja bi od forumskog zavisnika zahtevale celodnevan neprekidan pristup.

Jedan od saveta koji se preporučuje je i taj da se korisnik posveti poboljšanju svog društvenog života. Kaže se 'nadjite društvo, neku obavezu i vrlo brzo ćete prestati sa druženjem na internetu'. Prvo, to uopšte nije jednostavno za taj tip ljudi. Ma koliko taj savet bio dobronameran, ispravan i koristan, njegova greška je u osnovi, u tome što nije dovoljno dobar jer nije dovoljno jasan. Iako on u takvoj situaciji i ne može da bude dovoljno jasan, jer bi podrazumevao individualni pristup koji je na internetu nemoguć. Ali, to je kao kad biste srednjoškolca stavili u kola i rekli mu 'vozi'. On je svestan toga da treba da vozi, ali prosto ne ume i treba neko da mu objasni kako to da radi. Drugi razlog zbog kojeg ovo ne može da funkcioniše je taj što zavisnik prelazi sa jednog oblika funkcionisanja na drugi, bez svesti i o jednom i o drugom. Jednostavnije rečeno, ukoliko bi neko i pronašao veliko novo društvo i nove obaveze, svo vreme bi želja za nastavkom odlaska na internet čučala u njemu i čekala pravi trenutak. Onog momenta kad bi mu se u životu desilo nešto stresno sa čime ne bi umeo da se suoči, vratio bi se u sigurnost anonimne internet komunikacije. Prema tome, to je dobar savet, ali nedovoljno dobar.

Negde sam pročitao i savet da se kompjuter prebaci u drugi deo prostorije, u drugu prostoriju ili čak izbaci iz kuće. Ovo bi takodje možda funkcionisalo odredjeno vreme. Ali pre ili kasnije zavisnik bi prešao u drugu prostoriju i tamo koristio kompjuter ili bi ga vratio nazad, što bi opet sebi nekako racionalizovao. Čak i ukoliko bi neko i prodao kompjuter, potpuno sam siguran da bi ga pre ili kasnije ponovo kupio ili da bi vrlo brzo postao redovan posetilac nekog cyber kafea. Činjenica je da ukoliko neko ne želi da koristi internet, ukoliko ga to ne zanima ili smatra da je to pogrešno, vi možete ispred njega da postavite najsavremeniju mašinu koja postoji i koja je sa internetom povezana T3 vezom i on opet neće ni pogledati u pravcu nje. Nebitno je da li je način ostvarenja naših želja i potreba blizu ili daleko. Ukoliko smatramo da je nešto jedini način da se neko oslobodi napetosti, fizička razdaljina za njega nije nikakav problem.

Da ponovimo, svi 'povratnici' na internet u trenutku povratka shvataju da planirani odlazak nije tako jednostavan kako su do tad zamišljali. I u tom trenutku uspešno pronalaze razlog kojim takvo vraćanje opravdaju drugima, a pre svega sebi. Ali verovatno zbog takvog pravdanja i ponovnog planiranja sledećeg odlaska (do kojeg neće doći jer će ponoviti isti obrazac) većina gubi iz vida suočavanje sa jednostavnom činjenicom. A jednostavna činjenica je – navike su zeznuta stvar.

Jedini način da se napusti forum i, uopšte, internet je jasan uvid zbog čega je to loše za nas. Ne mislim na ono o čemu uopšteno pričaju lekari, o nastanku bolesti usled nepravilnog sedenja, poremećaja vida i slično, jer takva uveravanja često nisu dovoljna i lako se racionalizuju sa poznatim 'to su stvari koje se dešavaju drugima'. Mislim na istinsko razmišljanje i pokušavanje da se pronadju lični odgovori zbog čega je neko na forumu. Dakle, pre svega, korisnik bi trebalo da se seti zbog čega je uopšte došao na forum. Ne mislim na 'kako' je došao, jer će većina reći 'slučajno', nego zbog čega je ostao. Šta je to što ga je najviše privuklo, toliko snažno da je odlučio da ostane. Koje su stvari koje je prvo primetio na forumu? Iskreni odgovori na ova pitanja bi trebalo da budu suština razloga za postojanje nečije želje za internet komunikacijom. Dalje, zavisnik od foruma bi trebalo da analizira šta je to za njega najvažnije na forumu, šta je ono što bi mu najviše nedostajalo ukoliko bi otišao. Svako bi trebalo da analizira šta je to što je najviše radio na forumu i šta je ono zbog čega mu se vraćao.

Ranije smo uopšteno rekli da su dva predusudna faktora za nečiji ostanak na forumu zanimljivost ostalih članova i osećaj prihvaćenosti. Pre odlaska sa foruma trebalo bi malo razmisliti o tome šta to znači. Prva stvar koja nas vezuje za forum je dakle zanimljivost ostalih ljudi koji imaju neki problem u komunikaciji u realnosti. Deluje malo paradoksalno da verujemo u sud ljudi za koje ne znamo da li bismo im u stvarnosti verovali. Takvo idealizovanje ljudi koje nismo upoznali, pa i osećaj pripadnosti istoj grupi, postaje prepoznato kao projekcija onda kad shvatimo koji je istinski razlog njihovog članstva na forumu.

Ne ostavlja se internet onda kad se to planira, ni onda kad se 'odluči', pa ni onda kad se udje u zanimljivu fazu života jer će se korisnik uvek vratiti onda kad ta faza prodje. Ostavlja se onda kad se dubinski prihvati da je suština interneta i foruma upravo i samo u besmislenosti i laži. A to je isto kao i da nema suštinu. U realnom svetu postoji jedan izraz koji se obično koristi u pežorativnom smislu, ali ću ovde upotrebiti eufemizam. Za nekoga se kaže da je 'masturbator' onda kad želi da se naglasi da je neko u tolikom sukobu sa realnošću da je to jedino što može da radi. U smislu 'on ništa ne radi, on je običan masturbator' ili 'ništa ne radi jer je masturbator'.

Analogija sa zavisnikom od interneta možda nije vidljiva na prvi pogled, iako je istinita, pa ću pojasniti. Način funkcionisanja takve 'masturbatorske ličnosti' (od kojih su mnoge zavisnici od porno sadržaja interneta) podrazumeva da je zbog nečega odustao od traženja i nalaženja partnera u realnosti i da umesto toga razrešenje svoje prirodne napetosti pronalazi u onome što radi. Ali time ne menja svoj status usamljenika, niti čini bilo šta da bi se približio tome da ga promeni. Naprotiv, samo odlazi dalje od toga. Stečene navike teško se menjaju i nekad prinudna mera za oslobadjanje napetosti postaje ustaljeni ritual i lakši način na koji se živi, bez stresnog traženja partnera.

Zavisnik od razgovora na internetu radi identičnu stvar. U jednom trenutku života odustaje od borbe sa sobom, odustaje od pokušaja da razume svoju okolinu i sebe u njoj, odustaje od prihvatanja tog odnosa i ostvarivanja normalne komunikacije. Umesto toga, odlazi na forum koji je idealan ventil. Čovek je socijalno biće i potreba za društvom i priznanjem je ravnopravna sa ostalim potrebama. Ali on na internetu ne ostvaruje punu komunikaciju sa okolinom, nego samo površno i privremeno zadovoljava svoje nagone. Činjenica da je internet komunikacija loša zamena za realnu je od male važnosti za korisnika, baš kao što masturbatoru ne smeta ono što je on odabrao kao zamenu. Ono što je bitno je da obe zamene donose neku vrstu olakšanja i neku vrstu zadovoljenja nagona. Ta vrsta zadovoljenja ne samo da nije dovoljna ni trajna, nego je izuzetno loša zbog druge, važnije stvari. Takva vrsta oslobadjanja, baš kao kod masturbatorske ličnosti, donosi iluziju zadovoljenja nagona čime se impuls za životom i zdravom komunikacijom zataškava i prirodna želja za njom nestaje. Ukoliko je neko navikao da komunicira preko interneta, on gubi želju da se suoči sa svojim strahovima od komunikacije u realnosti i gubi prirodnu snagu koju ima spremljenu za to, jer ju je istrošio na internetu, u iluziji komunikacije.

Zbog svega rečenog, mislim da je jedini način da zavisnik od bilo kojeg sadržaja interneta prekine sa svojom praksom taj da odmah prekine sa korišćenjem interneta, ukoliko zaista želi da prekine. Ne odredjenog datuma, ili odredjenog trenutka, ili onda kad se za to stvore neki zamišljeni uslovi i ne postepeno, nego odmah. Period apstinencije može da iskoristi da u sebi potraži razloge koji su ga naveli na takvo gubljenje vremena. Negde u tim razlozima nalazi se i deo odgovora na pitanje zbog čega je uopšte odustao od ostvarenja svoje ličnosti u realnom svetu.

el ti misliš da će to neko da pročita :pusi:
elem ja sam par reči na preskok
i kao ono pitanje zašto ste tu i da li možere da odete s foruma?
pa ja bi mogo da odem s foruma, al bojim se da bi forumašice svisle od tuge.a ja meka srca pa nemogu to da im uradim :raz_079:

Svisle bi... Zato i treba da budes fin Dokic... Nikako nemoj da nam odes... :raz_082:

:raz_096: Manijace
treb neko vreme da se sve iscita, vise dana, deo po deo jer je naporno bas odjednom
Mene privukao u prvi mah "vrste "forumasa""
pa ima jos delova nego mi naporno za ocu pa cu sledeci put
odlicno stivo
zanima me da li je tovj rukopis barem delimicno; jedan je deo potpisan sa autor Zoran Grbić; da li je njegov i ostatak teksta?
sad cu
laz i istaina na forumu pa zavodjenje na forumu :stidljiva:
nadam se da ima i prakticnih saveta :raz_088:

citaal, i jos cu
svidja mi se nacin na koji je tekst pisan

"Analogija sa zavisnikom od interneta možda nije vidljiva na prvi pogled, iako je istinita, pa ću pojasniti. Način funkcionisanja takve 'masturbatorske ličnosti' (od kojih su mnoge zavisnici od porno sadržaja interneta) podrazumeva da je zbog nečega odustao od traženja i nalaženja partnera u realnosti i da umesto toga razrešenje svoje prirodne napetosti pronalazi u onome što radi. Ali time ne menja svoj status usamljenika, niti čini bilo šta da bi se približio tome da ga promeni. Naprotiv, samo odlazi dalje od toga. Stečene navike teško se menjaju i nekad prinudna mera za oslobadjanje napetosti postaje ustaljeni ritual i lakši način na koji se živi, bez stresnog traženja partnera.

Zavisnik od razgovora na internetu radi identičnu stvar. U jednom trenutku života odustaje od borbe sa sobom, odustaje od pokušaja da razume svoju okolinu i sebe u njoj, odustaje od prihvatanja tog odnosa i ostvarivanja normalne komunikacije. Umesto toga, odlazi na forum koji je idealan ventil. Čovek je socijalno biće i potreba za društvom i priznanjem je ravnopravna sa ostalim potrebama. Ali on na internetu ne ostvaruje punu komunikaciju sa okolinom, nego samo površno i privremeno zadovoljava svoje nagone. Činjenica da je internet komunikacija loša zamena za realnu je od male važnosti za korisnika, baš kao što masturbatoru ne smeta ono što je on odabrao kao zamenu. Ono što je bitno je da obe zamene donose neku vrstu olakšanja i neku vrstu zadovoljenja nagona. Ta vrsta zadovoljenja ne samo da nije dovoljna ni trajna, nego je izuzetno loša zbog druge, važnije stvari. Takva vrsta oslobadjanja, baš kao kod masturbatorske ličnosti, donosi iluziju zadovoljenja nagona čime se impuls za životom i zdravom komunikacijom zataškava i prirodna želja za njom nestaje. Ukoliko je neko navikao da komunicira preko interneta, on gubi želju da se suoči sa svojim strahovima od komunikacije u realnosti i gubi prirodnu snagu koju ima spremljenu za to, jer ju je istrošio na internetu, u iluziji komunikacije.

Zbog svega rečenog, mislim da je jedini način da zavisnik od bilo kojeg sadržaja interneta prekine sa svojom praksom taj da odmah prekine sa korišćenjem interneta, ukoliko zaista želi da prekine. Ne odredjenog datuma, ili odredjenog trenutka, ili onda kad se za to stvore neki zamišljeni uslovi i ne postepeno, nego odmah. Period apstinencije može da iskoristi da u sebi potraži razloge koji su ga naveli na takvo gubljenje vremena. Negde u tim razlozima nalazi se i deo odgovora na pitanje zbog čega je uopšte odustao od ostvarenja svoje ličnosti u realnom svetu."

auuuuuuuuuuu
:raz_088:
ima jedna stvar
evo na primer kod mene je donekle izokrenuta situacija
ja sma bila upala u jednu totalno nekomunikacijsku zonu, vremensku i prostornu, u realnom zivotu; nisam komunicirala sem tobos
i
naravno, usledile su mnoge komplikacije
nekako, "slucajno" sam dosla do interneta i, nakon nekog vremena uspostavila jednu komunikaciju prilicno intezivnu
tako kako sam uspevala da komuniciram preko interneta tako sam poboljsavala komunikaciju u stvarnom, realnom zivotu, mada, nije ista naravno, ali mene podseca
imam utisak da je bas tesko ostvariti veze sa ljudima u realnom zivotu
dacu primer
pokusavam da nadjem neku zensku osobu sa kojom bih mogla da idem u setnju ali malo morgen
oce jednom, sledeci put kad je zovem izmisli ovo pa ono ... sto bi rekli zaebava i kad te neko u realnosti tako zaebava vise puta i da ti do znanja da si ti taj kom treba njeno drustvo i da ako si ti taj kom treba njeno drustvo onda ima da senis onda ajde seni ako mozes... i trazim jos uvek al nema
pokusavam da nadjem nekog za vezu, e to je tek totalno katastrofa
i gledam oko sebe, mnogo je zenskog sveta moje kategorije, to bi bila srednja kategorija, u istom polozaju
mladji ljudi mogu u kafice, na djuskanje i slicno, i manje ih je u mladjim godinama u vez i tada za sve to postoji veca mogucnost
ali, i tada su ugrozeniji oni sa manje novca jer ...
prilicno je zeznuto
Nekada su postojala posela, svi se iz nekog kraja skupe na isto mesto, za to ne trba neki novac... a danas; ides tamo vamo poso ovo ono ko muva bez glave i kad imas koji sat vremena ne znas kud ces
E sad, ima onih koji fino organizovano zive , ja govorim o sebi i mnogima koje vidim oko sebe koji isto tako zive sasvim sasav neljudski zivot. To je neki oblik samackog zivota, jesi samac sto se tice veze sa suprotnim polom ali, imas posao i neki porodican krug i onda ides sa jednog na drugo mesto , tacno odredjena mesta, ako da si insekt radilica i nisi predvidjen za prodizavanje potomstva. To zna da dovede do vrlo cudnih psiholoskih efekata.
Sto se tice mladje poulacije, vidim da se i oni vezuju za feisbuk i slicno. Mislim da je nedostatak novca razlog sto ni oni ne mogu doci na ona mesta gde izlaze mladi uglavnom i onda komuniciraju sa vrsnjacima preko interneta, ne moraju imati kola i ostalo a da pricaju sa drugima. I to vremenom verovatno dovodi do problema.
Ja sam se bas zbog ostvarene komunikacije na internetu, gore sam objasnila, prosle godine ukljucila u jedan klub i juce posle duze pauze opet odem na trening i kaze trener kako ima jako malo polaznika, bilo nas svega sedmoro osmoro i kako "oni da se moze trenirati preko feisbuka bi trenirali, a meni trebaju zivi ljudi"
ali, da bi dosao na trening moras da imas prvo:
prvu komunikaciju sa onim koji ce da te upise
novac za clanarinu
novac za opremu i higijenu
novac za pravoz
podrsku najblize okoline

ili
ako si uspeo da prevazidjes komunikacijsku blokadu da ukapiras da su svi ljudi na ovom ebenom svetu u istom sosu i da kaze zabole me dupe za sve to idem ja tamo pa nek me izlemaju ako im smetam, ako im smrdima ako...
neka me sutnu a ja cu opet da dodjem a ako me sutnu i drugi nece me sutnuti treci put i tako

A onda
nekako zavolis ljude sa kojima se sreces na formu
pa kako covek moze da voli neke pise, tim vise moze da voli likove koje srece na forumu

Odličan tekst, Manijače.

Moja preporuka dok čitate:
http://www.southparkstudios.com/episodes/166179

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Manijak

Podela forumaša

Da odmah raščistimo – svi koji su na forumu smatraju da su pametni i svi žele da tako budu i prihvaćeni. Ali su pristupi različiti. Članovi iz prve grupe imaju puno lepih misli, ponekad citiraju nešto pametno, donose mudre zaključke i time dokazuju da su ono što smatraju da jesu. Naivni i nepovredjeni, ili samo hrabri, pričaju svoje ili tudje doživljaje, prenose iskustva i iznose tvrdnje. Pri tom, naravno, ispadaju i pametni i glupi i smešni i dosadni, duhoviti i zamorni...

---

:raz_097:

''Druga bitna stvar je zapravo najveći paradoks foruma. Sećam se koliko sam bio zapanjen kad sam postao svestan toga. Ljudi na forumima veći deo vremena ne umeju da čitaju! Paradoks je da se to dešava u svetu reči, u kojem bi se očekivalo da je sve podredjeno čitanju i pisanju. Naravno, kod kratkih i konciznih postova uglavnom svako pročita i shvati ono što je napisano, ali već kod priče duže od pet rečenica veći deo ljudi počinje da čita ono što želi da pročita. I trudi se da ono što je 'pročitao' uskladi sa onim što želi da napiše kao odgovor. Nekoliko puta sam bio tvrdoglav kad sam nailazio na pogrešno razumevanje onoga što sam na forumima napisao, pa sam onda neprekidno rasčlanjavao napisano, od detalja sam pravio još veće detalje, najeksplicitnije moguće sam izražavao svoje stavove samo da bi sve to bilo čitljivije ostalima. Ali, sve je bilo uzaludno. Uglavnom su stavovi članova nakon poslednjih i prvih postova o odredjenoj temi bili isti i nepromenjeni mojom povećanom eksplicitnošću. Pritom nisam pisao neke stručne stvari na stručnim temama za koje bi moglo da se kaže da neko ne bi mogao da ih razume. Čak i kod najobičnijih stvari, ljudi čitaju ono što žele da pročitaju.''


:raz_114::raz_114::raz_114:

:lola: pa,ovaj tekst sam skroz zaboravila...a sjajan je:dada: