Printable View
Živimo u psihološki izvještačenom vremenu u kom je imperativ sve češće osjećaj uspjeha i zadovoljavanje strasti.
Mnogo udanih žena i muškaraca imaju osjećaj prevarenosti i buđenja iz neke tamo filigranski izbrušene monogamne rečenice: "U dobru i zlu,u bolesti i zdravlju".
Jesu li tome,između ostalog,kriva očekivanja:hm:
Šta se to sve očekuje od savremene žene?
Šta sve treba da bude žena današnjice?
Dobra kuharica,majka virtuoz,strastvene ljubavnica koja nema glavobolje,intelektualna podstrekačica,saosjećajni životni drug,spužva koja upija sva muževljeva neraspoloženja i padove,balanser na relaciji međurodbinskih i komšijskih odnosa,uspješna u karijeri i naravno na sve to jaka i nezavisna:qq:
..Kako se nositi sa očekivanjima?A pritom ostati iole ženstvena:hm:
Kako izbjeći frustracije,gnjev,svađe i premor?
Mnogo teška tema, Nedo.
Pa očekujem da budem srećna. Imam sve uslove koji su potrebni da budem srećna.
A nisam.. :hm:
Da,teška je..ali zašto da ostane nedodirljiva.Za početak možda da krenemo od onog što možemo promijeniti...Postoji li greška u spektru i nivou naših očekivanja?Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
ako se i danas izbedačim ima ceo dan da ostaneš ovde i da me tešiš.. :ljut:Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
e sad možemo da pričamo..
Što se tiče naših očekivanja i očekivanja okoline, možemo da razgovaramo samo o tome da postignemo
nešto što se zove ''biti zadovoljan svojim postignućem'', ali o sreći i dalje ne možemo pričati.
Nisam ni otvarala temu o sreći,namjera mi je prvenstveno da se suočimo sa našim očekivanjima da bismo same pomogle sebi jer jaz nastaje upravo na onoj razlici između očekivanog i realizovanog.
Elem,o sreći niko da zucne:kojica:
Jedno sasvim jednostavno pitanje..Da li smo očekivali da od našeg bračnog druga moramo dobiti sve što nam treba?
..nosimo li još u sebi sliku one simbioze iz djetinjstva i strah od otcijepljenosti pri napuštanju sigurnog i toplog roditeljskog doma:hm:
Jesmo li ta očekivanja od potpunog zadovljenja potreba možda ponijeli sa sobom?
ovako: bila sam komplet i tip top do pre 6-7 godina...znači, lep posao, uvek na štiklama, frizura, manikir, šminka...sve što to podrazumeava....domaćica dobra, kuća kao kutija, deci nije falila ni dlaka na glavi a kamoli ptičjeg mleka, podsticala sam i podržavala muža, roditeljaima sam bila u svakom trenutku oslonac - od pravljenja krofni za večeru do trčanja kod lekara, prijatelje sam gostila i rado dočekivala...
i onda, kao da je neko to polako izbrisao iz mene. ne bih da saopštavam razloge baš sad i baš ovde...možda ću jednog dana.
ali, eto imam ćerke i ne očekujem da budu delić kao ja iz mojih ''najboljih'' vremena. jednostavno, nije im potreban taj teret na leđima.
ja nekako mislim pričo,da si ti i sad taj isti tip-top,možda malo usporenijii,ali ne manje kvalitetan..a nazvala si to teretom i sasvim si u pravu..da li se može smanjiti malo od tog tereta,a da opet imamo isto ono zadovoljstvo i osjećaj samoostvarenosti?Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
jesam smanjila teret obaveza, ali ih opet nekako ima dosta...i više ne vodim računa o očekivanjima. suzio se mnogo krug ljudi do kojih mi je stalo i zbog kojih bi život dala. sve drugo mi je nebitno.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
e, na poslu se trudim se da ispunim očekivanja, jer moram da radim...
p.s. što bi rek'o naš narod ''za boodalu uvek ima posla'' :lol:
REkla si jednu sjajnu stvar...da više ne vodiš računa o očekivanjima..e,to me ponukalo da pitam kako si to postigla?
iskreno, ja sam ocekivala da ce ne brak, nego ta ljubav koju smo imali biti protivteza svim drugim sranjima u zivotu..
i vidi cuda, i bila je..dosta dugo.
a onda je sve otislo dodjavola.
i ne , nisam imala strah od napustanja rodteljskog doma. ni od napustanja sigurne bracne luke..
sad ni od koga nista ne ocekujem. vise cenim ljude. nista mi se ne podrazumeva. gledam svet iz sasvim drugog ugla.
tek sam posle shvatila sta sam sve ocekivala od coveka sa kojim sam bila u braku..i sta je sve on ocekivao od mene.
dizaster.
nije to moje postignuće, neduška...to je posledica reakcije na neke životne okolnosti...kad shvatiš da su očekivanja opterećenje.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
pogotovo kako sam vaspitana - da budem kompletno žensko - u jednom trenutku u životu sam morala da postavim prioritete....a ti prioriteti svakako nisu bila očekivanja.
očito je da si bila hrabra..da si dobro podnijela separacije,ali i to da si tek kasnije shvatila da ste jedno od drugog očekivali nešto što niste mogli da pružite..Citiraj:
Prvobitno napisano od čokoladica
koliko su pogrešna očekivanja kriva..?
Meni se mnogo svideo film ''upoznaj moje roditelje -II'' sa onim ludacima od
roditelja, gde žena izdržava muža, tako što radi nešto što voli, a na sina
su izuzetno ponosni zato što je postao medicinska sestra.. :zrika: i polepili
su po zidu uspomene na sve njegove uspehe, kao što su 11. mesto ili 18.
na nekom takmičenju.. :smeh:
to je ona komedija sa de Nirom:) u kojoj on ima omiljenog mačka i stari je "obavještajac"?Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
nisam gledala taj film :lol:
eto, a verovatno su ti ljudi srećni....šta ih brige za 18. mesto....
Ja o očekivanjima..ostavimo sreću po strani:) Nije valjda da smo sve savršene virtuozne forumašice:)
Ja bih da mi pomogneš da to razgraničim. :bela:
pokušavam da samoodredimo stepen zadovoljstva na nekom ličnom nivou savremene žene..odnosno kako se nosimo i sa koliko uspjeha - sa onim što se očekuje od nas..i koliko nam to oduzima od nas..koliko zapravo ta očekivanja smanjuju naš osjećaj da nam je dobro..Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
možemo li promijeniti neke naše navike da bismo bile zadovoljnije ?
trazile smo da budemo ravnopravne sa muskarcima.. samim tim.. ocekivanja su velika.. tj SVE se ocekuje od njih. :g: