Palo

Satanizam? Vudu? Paganizam? Sve ove religije i verovanja kao i kultovi koji propagiraju njihova učenja su "male bebice" za drevnu religiju centralnoafričkog plemena Bantu..

Prema lengendi, u prastara vremena "preko Velike Vode je došao beli čovek po imenu Palo na leđima džinovskog belog krokodila".Po tom belom čoveku se i religija naziva Palo, tj. pripadnici plemena Bantu su obožavali Paloa kao svoje Vrhovno Božanstvo... Legenda dalje kaže da je Palo naučio svoje podanike kako da prave svoje oružije, koriste biljke za lečenje, prave glinene posude i kako da se orijentišu pomoću Sunca i Meseca.. Palo je imao puno dece koja su kao i on imala mlečno-belu boje kože... Zbog ovoga Palo sveštenici mogu biti samo oni sa albino genom. Takođe, Bantu su obožavali albino-krokodile za koje su verovali da su reinkarnacije Paloa i njegove dece kao i preminulih sveštenika a obični krokodili su predstavljali reinkarnacije ostalih članova plemena.

Ovo sve i ne zvuči tako morbidno i užasno, zar ne?. E, sad smo došli i do tog dela. : )

Smatra se da Palo preteča Vudu verovanja te stoga ne iznenađuje da su se i Palo vračevi bavili uglavnom crnom magijom, podizanjem mrtvih i ritualnim žrtvovanjem kako životinja tako i ljudi. Ali najbizarniji "običaj" Paolo verovanja je sahrana pokojnika. Cela ožalošćena porodica se okupi oko tela preminulog i pod nadzorom i uz instrukcije Vrača NOŽEVIMA MORA OGULITI SVO MESO I KOŽU SA POKOJNIKA I IZVADITI SVE ORGANE! Meso i ograni pokojnika se zatim bacaju krokodilima kako bi se "odala počast precima" a kosti se sahranjuju pod zemljom..Zamislite tu traumu da morate nekog svog voljenog preminolog člana porodice da iskasapite i bacite proždrljivim krokodilima!?U ovom bizarnom ritualu je učestvovala CELA porodica, što znači i najmlađi pripadnici iste.

Posebno jeziv običaj je bio prinošenje žrtve Palou kada bi neka porodica ili pleme imali neke poteškoće i nedaće. Najpre se kretalo sa ritualnim plesom i molitvama da se odagnaju Zle Sile. Ako to ne uspe i problemi se nastave počinje se sa prinošenjem žrtvama kako bi se Palo umolio za milost i pomoć.. Žrtve su najpre u vidu hrane i raznih darova. Zatim se prinose životinjske žrtve. A u slučaju da Palo i dalje nije bio zadovoljan počinju da se prinose i ljudske žrtve to se kreće od najmlađih pripadnika porodice ili plemena. Svakog predvečerja po jedna. A kada porodici ili plemenu jednostavno nestane dece kreće se od najstarijih članova. U najgorem slučaju da ostane živ SAMO JEDAN ČLAN PORODICE ILI CELOG PLEMENA, a Palo još uvek nije zadovoljan - to je značilo da su svi oni "izgubili milost" Paloa i da bukvalno mora da im se zatre seme.
Taj poslednji preživeli je morao da žrtvuje i samog sebe jer "više nije bio vredan života" i da izvrši samoubistvo. Ali ne da se obesi o obližnju palmu ili skoči sa litice. Ritual "samožrtvovanja" je nalagao da se taj poslednji "sam preda svojim predcima", odnosno - krokodilima.

Palo verovanje su kasnije afrički robovi preneli u novi svet i veruje se da je iz njega nastao Vudu. Ali još uvek ima ljudi koji veruju u Paloa. Ponajviše ih ima u zabačenim delovima Kongoa ali i na Kubi, Dominikanskoj Republici i u Venecueli. U Karakasu čak IMAJU I SVOJE GROBLJE! Cementerio del sur u Karakasu se smatra za najukletije i najjezivije groblje u Južnoj Americi i među 10 prvih u svetu po neobjašnjivim pojavama. Čak i čuvari i ostali zaduženi za održavanje groblja se NE USUĐUJU DA ODU DALJE OD NEKOLIKO DESETINA METARA OD GLAVNE KAPIJE - DANJU!
Svedočenja o dešavanjima u Cementerio del sur uglavnom govore o "ustalim mrtvima", raskopanim grobovima, duhovima i ljudima koji su ušli na groblje da obiđu svoje pokojne i nikada više nisu viđeni..

http://razbibriga.net/clear.gif