Šta lakše podnosite i sa čim se lakše izborite?
Koliko psihička i fizička bol utiču jedna na drugu?
Printable View
Šta lakše podnosite i sa čim se lakše izborite?
Koliko psihička i fizička bol utiču jedna na drugu?
Teže podnosim psihičku bol.Mnogo teže.
Fizička bol boli,i prestane,a psihička boli iznova i iznova.
da.. fizička bol kada prođe, nije je se moguće setiti, ali psihičke boli
kada se setiš uvek jednako zaboli..
Verovatno je većina nas to primetila, ali ipak se lakše kontrolišemo da
drugima ne nanesemo fizičku bol, nego psihičku. Zašto je to tako?
Psihicku teze, da, jer ona, cini mi se ostavlja one, nevidljive rane, koje nikad ne zaboravljamo. Oziljci su dublji, jaci...
A, sto se tice pitanja o nanosenju bola, drugima,mislim da je to,iz istog razloga...Fizicka bol je vidljiva, a ova druga nas ne dotice previse, jer nas ne bode u oci, ne podseca na to, sto smo uradili...
ZA psihičke boli nema ogroman izbor farmakološke prirode,one se ne mogu smanjiti niti terapijski odrediti kao fizičke..one nemaju rok trajanja.
Ljudi se uzdržavaju od nanošenja fizičke boli jer je to regulisano zakonom,jer postoje određene sankcije dok se za ovu drugu bol još tapka u mraku..naime,postoje odredbe od nanošenja Duševne boli..ali tu je proces bolniji od samog rješenja koje donese neki organ ..a i ko voli da se ganja po sudovima slomljene duše i kom je do toga.
Ni fizička, ni psihička bol...
Ne prolazi ni fizička bol tek, tako...Zavisi, kakva je povreda nanešena...Postoje povrede kičme, koje te opominju ceo život...I šta je još najveći problem,.....Što zadati fizički bol može prouzrokovati psihičku i tada dolazi do '' haosa''..To su već teški slučajevi...
Povreda u saobraćajnoj nesreći, nanešena od osobe u alkoholisanom stanju...Čovek se ''izlomi'' u udesu, a onaj ''alkoholisani'' krivac, bude blago kažnjen...Nije retka situacija...Povređeni prvo trpi fizički bol, a kada malo na to zaboravi, onda ostaje onaj psihički koji ga stalno opterećuje, jer je stradao tuđom krivicom...To su najgori osećaji...
Slažem se, da ljudi nekako više obraćaju pažnju na fizički bol...Ali nije to samo zbog zakona koji reguliše naše ponašanje i krivicu, već i zbog svesnosti da je naše fizičko biće, nosilac psihičkog...Nekako smatramo, da je normalno da se psihičke boli godinama prevazilaze, ali neke fizičke povrede su trajne...
Naravno, i psihičke povrede mogu biti trajne, u smislu nekih teških šokova itd..., ali čovek je još uvek više vezan za fizičko, nego za duhovno biće..., a i povrede psihičke prirode su manje vidljive, ili su vrlo često i prećutne, pa se ponekad ne može ni shvatiti ili primetiti da je i nanešena...
Ako treba baš da biram između ova dva bola, radije bih ih izbegla...Tu nema biranja....
Da, fizička bol može da pomuti um, ali meni je zagonetnije to što psihička bol može
da utiče na telo. I moje mlađe dete to ume, iako naravno nije svestan kako to uspeva.
Kada mu nešto ne prija i kada je nezadovoljan, postane mu muka.
ZAnimljivo kojice..čuli smo ne tako rijetko kad neko kaže "boli me duša" ..i taj bol zna da izazove bezbrojne tegobe od povraćanja,mučnine,glavobolje itd.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Pamti li iko kako su nekad govorili naši stari.."Puklo mu srce od tuge":(
Da u pravu si Kojice, psihička bol ume da ''poremeti'' čoveka...Međutim, od malena se čovek uči i hrabri i snaži...da postane psihički jak...Neki ljudi su rođeni psihički stabilni, a neki ne...Neke ništa ne dotiče...Prosto tako je...
I jedna i druga bol umeju da parališu ljudski um...
Ispričaću ti jednu priču...Moje koleginice kći je upravo imala tešku operaciju...Devojka ima samo 23 godine. Ostala je bez par vitalnih organa koje su joj onemogućile da ikada postane majka i da se oseća ženom....
Znači, sve je počelo od fizičkog bola...Zamisli sada taj njeni mozak, koliko njemu treba za oporavak i da krene dalje, a već zna da nikada neće imati normalan život...
Kada sam pomenula fizičku bol, pre svega sam mislila na te neke slučajeve...kada naneta fizička povreda nema izgleda za izlečenje..., a ona auotmatski prouzrokuje i psihičku blokadu...
Što se tiče psihe...Ljudi su rođeni sa već nekim psihičkim bolom...Znači, nismo svi istog raspoloženja...Neki su depresivni, neki nasmejani itd...Od našeg mentalnog sklopa zavisi, kako ćemo podnositi psihičku bol, ali i fizičku...
I još nešto..Nema ničeg goreg u životu, nego od momenta kada čovek od nikakvog problema pravi problem...Znači, mnogi su stalno nešto psihički napeti...Te fali im bolja kuća, pa nemaju ovo i ono...Pa se nerviraju itd...Bespotrebno....A naprimer, porodica zdrava, vesela, deca završila škole itd..I kada im se nešto malo stvarno dogodi i pojavi neki stvarno ozbiljniji problem, oni ostanu paralisani psihički...Nisu navikli na pravu psihičku bol...Toga ima najviše...
Ali najbitnije je...Ne treba se nikad predati....
Al' se ispričah...:huh:
dala si sjajan osvrt Sagacity..i sasvim je pozitivno na ovakav način razmjenjivati mišljenja i iskustva:)