Da li ste izabrali da ostanete u Srbiji ili da odete?
Kako po tom pitanju savetujete svoju decu?
Koji su razlozi za ostanak, a koji za odlazak?
Printable View
Da li ste izabrali da ostanete u Srbiji ili da odete?
Kako po tom pitanju savetujete svoju decu?
Koji su razlozi za ostanak, a koji za odlazak?
Ostala sam...Mada vrlo cesto,pozelim da uradim drugacije...Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Razlozi sa ostanak?
Hm...POrodica, prijatelji, sistem zivota :"Kako cemo, lako cemo", izlasci u toku nedelje, zemunski kej, Skadarlija...Kafenisanje do pola noci sa dragim ljudima, bliskost...
A za odlazak...Uh, previse ih je...
Glupava unutrasnja politika, zivot u drzavi koja nije pravna, monopolizam, korumpiranost, lose skolstvo, jos losije zdravstvo...homofobija...Ma toliko je toga..Ali kad sve izvagam...I dalje sam ovde i ne cinim nista, da to promenim..
Rado bih otišao..sa ove planete..
Meni je otac u bechu ali privremeno dok mu ne istekne mandat.... Bio sam tamno 7-8x i nije mi se svidelo...... Jeste standard,sve jeftinije,sredjeno ali ljudi su bez iskre zivota u sebi. Vidi se da im je dosadno....... Nema nikoga da se smesi , ne vozaju decu u kolicima nego imaju neke pse ili egzoticne zivotinje..... Meni je lepo ovde! Mozda bioh otisao samo na nekoliko godina da zaradim neke novce i da poboljsham prosek za penziju. Jeste da je rano razmisljati o tome posto imam 23 god i 5 god radnog staza...... Mi da ne zivimo ovde bili bi kao oni, ispijeni zombiji bez iskre zivota .... vidi se da ljudi tamo nisu srecni........ Ispravite me , mozda gresimCitiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Uvijek je u pitanju teška dilema.Svaki čovjek mora da sebi odredi mjeru,da odredi količinu onog što dobija ili gubi,ali i kvalitet.Ja sam odabrala da ostanem u gradu u kom nije bilo ni struje,u polusrušenim ulicama,u poratnom beznađu i nisam se pokajala jer to sam ja.
Dosta moje generacije je otišlo i srećemo se..nisu više oni isti ljudi:nene:
imala sam šanse da odem, ali nisam....missim, zaljubila sam se i shvatila da ne želim da neka moja buduća deca rastu daleko od beograda, bake i deke i da budu prepuštene dadiljama i tuđem jeziku.
ne znam da li je ta vrsta patriotizma ispravna, s obzirom da su devojke već velike i da sam ih ''pustila'' da rastu u ovakvoj zemlji, gde se stvarno ne zna ništa, a kamoli da može da se išta u životu planira...
ne savetujem ih ništa u pogledu odlaska iz zemlje. nigde u svetu ne cvetaju ruže, pa ako će im biti teško - neka im bude teško u srbiji...ako me budu pitale, naravno - to ću da im odgovorim.
a, ako me ne budu ništa pitale, podržaću ih bez gunđanja, jer imaju pravo da donose odluke i da žive svoj život, kao što i ja živim svoj.
I još bih dodala,povedena Pričinim gornjim postom,ja zaista svim srcem volim ovu svoju tvrdu zemlju,volim ovu moju Republiku..ona je dio mene,neodvojiv i snažan i izvlači ono najbolje po čemu ja jesam.
Ja sam izabrala da ostanem, zbog da bih bila svojoj deci roditelj. Primetila sam
da se u većini slučajeva deca bolje prilagode sredini, a roditelji ostanu nekako
nesnalažljivi, pa im deca postanu roditelji već negde oko svoje 18. godine. :sad:
O patriJotskim razlozima za ostanak bolje da ne pišem.. :bela:
ostati ili ne
ja mislim ostati