Printable View
Mladi kuvar đacima iz Ostojićeva priprema hit užinu
OSTOJIĆEVO - Dolaskom mladog kuvara Nenada Maluckova 300 učenika osnovne škole
u Ostojićevu sa oduševljenjem odlazi u đačku kuhinju na nutricionističku užinu.
http://razbibriga.net/imported/2011/...ver=1320358639
Kuvar Nenad Maluckov
Da dečjem ukusu odgovaraju zdravi obroci pokazuje i podatak da je kiosk brze hrane, na
ulazu u školu, ostao bez mušterija, a obrok koji dobijaju đaci nazivaju “hit užina”.
- Dolaskom Nenada Maluckova, koji je bio naš đak, promenjen je ambijent
u kuhinji i trpezariji, a što je najvažnije - i u jelovniku. Posle uvođenja
nutricionističkog jelovnika ove godine povećao se broj učenika koji koriste
užinu. Obrok košta 900 dinara mesečno, a ne plaćaju ga deca iz siromašnih
porodica - kaže Antonije Cicmil, direktor škole.
O jelovniku odlučuje 300 đaka. Zapravo, u saradnji sa nutricionistima i đačkim
parlamentom, komisija sastavlja meni. Na osnovu ideja Nenada Maluckova,
prihvaćen je jelovnik koji deca vole, a sadrži puno voća, mlečnih proizvoda,
čajeva, voćnih sokova.
- Želimo da proširimo delatnost kuhinje u kojoj bi deca dobijala i dnevni obrok
umesto užine, mada je i na ovaj način ishrana đaka veoma poboljšana - kaže
profesor Cicmil.
Na njegov nagovor, mladi kuvar Nenad Maluckov je došao da radi u školi u Ostojićevu,
koju je završio kao odličan đak. Prvo je mislio da je pogrešio što nije ostao da radi u
velikim restoranima, ali je na kraju shvatio da je napravio dobar potez.
Kada je diplomirao, Nenad je prvo radio u Novom Sadu, pa na jednom beogradskom
splavu. Posle vojske godinu dana je radio u beogradskom “Grand kazinu” i isto toliko
u Moskvi. Onda je stigao poziv iz zavičaja i odlučio da se vrati.
- Dobio sam poziv da radim u mojoj bivšoj školi i kvalitetnom užinom promenim loše
navike u ishrani dece. Prvo sam zaboravio poziv, ali počelo da me kopka, vuče i odlučio
sa da se vratim - kaže Maluckov.
http://razbibriga.net/imported/2011/...ver=1320358692
Užina na samoposluživanje
Iz velikog sveta obreo se u selu i prvi mu je posao bio da kuhinju dovede u
savršen red, a potom trpezariju uredi na način kako to odgovara mladima.
Nije se zaustavio ne tome i posle užine počeće da priprema obroke.
- Ono što sam do sada radio umnogome se razlikuje od posla u đačkoj kuhinji.
U Beogadu i Rusiji sam spravljao jela po porudžbini za goste, a ovde se unapred
zna meni i broj užina. Po ostacima obroka vidim da se zdrava hrana dopala
učenicima i zadovoljan sam što sam na pravom putu - kaže mladi kuvar.
To potvrđuju i učenici. Jedna od njih, Tanja Vučković, kaže da je užina lepa i
raznovrsna, svakog dana drugačija i lepša od one koju su nekada kupovali na
kiosku. Njena vršnjakinja iz šestog razreda Klaudija Kočiš takođe je zadovoljna.
Zadovoljni i roditelji
Dragana Đukić, majka dvoje učenika, veoma je zadovoljna radom đačke kuhinje.
- Ranije smo deci davali novac za užinu i nismo znali šta su kupovali na kioscima
brze hrane. Sada smo zadovoljniji jer znamo da im se servira zdrava, raznovrsna
i kvalitetna hrana - kaže Đukić.
:bravo: i mi imamo našeg džejmija olivera... :lol:
Skroz dobra ideja i šteta je da se primeni samo u jednoj školi.
Još mi je draže da su klinci to prihvatili. :)
Kako se vaša deca hrane kada su van kuće?
pa ko ne bi voleo ovo ?
ipak, mnogo škola sad nema ni kuhinju za spremanje hrane, jer su se oslonili na hranu iz okolnih kioska, na žalost. meni je bilo grozno kad su deca počela tu da kupuju hranu u V razredu.
ova starija je bila kršna pa je i uspevala da se progura i da kupi sebi nešto za jelo, ali ova mlađa je večito bila gladna....
missim , pravila sam ja njima baš lepe sendviče, ali je to da budu ''kao drugi'' bilo jače od mene :( znam da sam se jedno vreme sekirala kako će kad ogladne, a onda sam počela da mislim ''ma, kad ogladne - ješće dobro kod kuće''.
posle nekog vremena su i same uvidele da je hrana sa kisoka grozna, pa su te parice štedele za neku sitnicu koja ima je ''potrebna''...a jele su kod kuće.
E to je muka - kao drugi.. :qq:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Stariji mi se žalio da ga drugari zovu ''sendvičmen'', pa sada moram povremeno
da ga pustim da kupi užinu gde i svi. :sad: Forneti su apsolutni hit. Mada su i oni
bolji od pljeski i hot dogova.
Škole koje imaju produženi boravak, imaju i kuhinje. Sve što bi trebali da urade
je da angažuju nekog ovako mladog i kreativnog kao što je Nenad. Možda do
sada nisu razmišljali u tom pravcu, jer nisu očekivali da bi to moglo da zaživi,
pa se nadam da će ovaj primer da ih ohrabri.
pa da, škola u koju su išle ove moje - imala je kuhinju....i dok su bile u boravku, ručale su tamo. za sva vremena su im ogadili, kupus, pasulj, grašak...:(
sad tek počinju ponovo to da jedu.
jutros sam odgledala slican primer na teveu,takodje i poredjenje sa dz.o..kod nas fali samo jedna veoma vazna stvar ,da drzava sistemski i novcem podrzi takve ideje,da pokaze da im je stalo do zdravlja dece i onemoguci dilove direktora sa raznoraznim pekarama koje drze prodajna mesta po skolama..
Država bolje da ostane po strani. :sad: Inače će i ovo da upropasti i da smisli kako da krade..
Ako se ovom dečku isplati da pravi zdravu užinu, za 900 dinara po detetu mesečno, isplatiće
se i ostalima. Uplitanjem države bi to naraslo na bar 3 000 dinara mesečno.
kad ima gde,a sta ako nema?treba li ti sto ce da spremaju hranu i kuhinje da prave?sto ne bi omogucili da budu subvencionisane cene namirnica za tu svrhu,deca su nasa buducnost,nekome je mnogo i tih 900,pogotovo ako ima vise dece..:sojka:
e, da...900 dinara jeste dosta, ali zato imaju kvalitetan obrok. po danu otpilike je to 45 dinara, što je stvarno malo ako se uzmne u obzir koliko se novca daje deci svaki dan za ''fast food''.Citiraj:
Prvobitno napisano od mikili
slazem se prico..ali generalno mislim da se uglavno misli na beograd..zaboravljamo na ostatak zemlje,na male sredine,na bor,zajecar,okolna mesta,na neke druge sredine gde u blizini nema ni brze hrane,gde je prosek plate dvadesetak hiljada,gde ima puno nezaposlenih,gde skole imaju poljski wc...zato sam mislila da bi uloga drzave trebala da bude briga za svu decu..
e, mikili...nećemo mi to dočekati...nekad je bilo da se brine o deci koliko-toliko...a sad - nema.Citiraj:
Prvobitno napisano od mikili
sećam se osude kad je maragaret tačer zabranila obavezno mleko u engleskim osnovnim školama (tamo je u javnim školama klopa besplatna, bar tada bila....), tj. po njenim novim pravilima moglo je da se dobije mleko ako se doplati....
kako su naši svi pljuvali po ''gvozdenoj ledi''...:lol: a šta smo dočekali? debelu decu, koja jedu đubre (junk food), jer roditelji nemaju ni vremena ni novca, a možda ni znanja da im priušte kvalitetnu hranu.
Ova gore priča je iz sela Ostojićeva. Da u Beogradu užina košta toliko, to je čist
nadrealizam. Mi ručak u boravku plaćamo 3 500 dinara i niko nas pitao nije ni
kolika nam je plata, ni koliko dece imamo. A koliko iz onog gore članka vidim
deca iz siromašnih porodica ne plaćaju užinu.
Skolska menza u skoli koju su moja deca pohadjala je bila potencijalni izvor trovanja... Naravno nikad se niko nije otrovao, ali higijena, kvalitet, cene... gori od najgoreg. Bajato, hladno pecivo, po cenama iz najpoznatijih gradskih pekara, i deca su jadna to kupovala, a mi roditelji papreno placali, na kraju nedelje. Jednom, kada je nekoj od njih dve ostalo parce sendvica u skolskoj torbi, zavirila sam u njega... bedni sloj margarina, neka najjeftinija podrigusa i malo kecapa, a kostao je kao negde gde znate zasto toliko placate...
Onda sam ja njih ubedila da je bolje da im pravim sendvice, domace, lepe. Bilo ih je sramota, a onda sam pronasla neke kese bas kao za sendvice, i one se primile na to, kao sandwich bags, kul naziv, i tako sam im proturila te moje sendvice za skolu. Mladja je bez problema i u srednju nosila domace sendvice, nije je bilo blam, jer obicno klince je sramota da nose od kuce, vise je kul kupiti negde...
kad se setim - svako jutro sam ustajala pre pola 7, išla do obližnje pekare (nema veze da li sneg, vetar, kiša ili lepo vreme) i kupovala po dve sveže kifle. pravila sendviče od onoga što vole (kačkavalj i neki kulenčić ili izletnička salama, zavisi)...i tako nekoliko godina...dok sam uvidela da im sendviči čame u torbi nepojedeni, a one se guraju da kupe klopu, kao i sva ostala deca.
nisam ih mnogo ubeđivala, mada jesam pričala sa njima o tome...ali, videh da ne vredi.
missim, vidim da vole da jedu najviše kod kuće, šalju sms -ove ''šta ima za ručak?'', žurno otvaraju poklopce šerpi da vide šta je u njima...
a to što su ponekd jele sa drugaricama i dan danas mi nije žao...zdrave su prave, hvala Bogu.