Jednačine za uspavljivanje

Zašto uveče ne možete dugo da zaspite? Zbog lekova koje ste ranije uzeli?
Ili je toliko hladno da nikako da vam se očni kapci sklope?

Iako su se decenijama mučili, naučnici još nisu tajnu dokučili.

Zagonetka jedne od najbitnijih telesnih uloga i radnji za čoveka ostaje
nerastumačena. Na kraju krajeva, čak nije odgonetnuto zbog čega je,
uopšte, prisiljen da spava. A šta bi se tek dogodilo da celog života ostane
budan?

Pokušavajući da proniknu zašto se spavanje i budnost ne smenjuju ustaljenim
tokom, u Renselar politehničkom institutu (SAD) su slamku spasa - posle
svakojakih snimanja i izučavanja - potražili u matematici.

Da li su, možda, naše bake bile volšebno u pravu kada su nas u ranom
detinjstvu terale da brojimo jaganjce kada nismo mogli da zaspimo?
Svejedno da li preskaču (ili ne) ogradu, kao što je to slučaj u crtaćima.

Smenjivanje sna i jave


Profesor Mark Holms je sa svojim poslediplomcem Lizom Rodžers osmislio
računarski obrazac (model) koji će i istraživačima i lekarima olakšati da
predvide kako pojedine promene - medicinske, fizičke ili u okolini - utiču na
nečije uspavljivanje. Ispostavlja se da to omogućuje dublji uvid u smenjivanje
dva čovekova suštinska stanja - sna i jave. U svoj poduhvat oni su utkali
skorašnja neurobiološka saznanja, na kojima su utemeljili matematičke
jednačine.

Prethodno leto proveli su s neurobiolozima Harvardske medicinske škole da
potanko prouče biologiju mozga, a naročito ulogu neurotransmitera u pojedinim
razdobljima spavanja i budnosti. Podrazumevalo se da svaki matematičar-početnik
mora da ovlada čitanjem (i tumačenjem) elektroencefalografskih (EEG) i
elektromiografskih (EMG) pokazatelja iz moždanih talasa i mišićnih pokreta koji
se pojavljuju u snu.

Nije izostalo, svakako, ni rasvetljavanje tzv. cirkadijalnih ritmova (24-satni ciklus)
povezanih sa delovanjem svetlosti, na šta su ukazivala i prethodna istraživanja.
Ali naučnici su u međuvremenu shvatili da čovek zaspi i u mračnoj pećini i po
jarkom suncu.

Iz svega toga proizišlo je, čak, 11 jednačina za i budno i uspavano stanje,
koje predstavljaju valjanu podlogu za raznovrsno iscrtavanje grafikona u računaru.

Ima li ikakve koristi od izračunavanja i crtanja?

Može da se predvidi, na primer, kako ispijanje kafe (kofein) ili letenje
avionom kroz više vremenskih zona remeti prirodno uspavljivanje. Lekari
će, nema sumnje, znati šta u takvim okolnostima da posavetuju ili propišu.

A kakve to veze ima s popodnevnim odmaranjem koje su naši preci
naveliko upražnjavali?



I pre i posle učenja

Ako niste znali, kratkotrajno dremuckanje poboljšava učenje i osvežava
pamćenje. Zamislite samo mozak kao pregradak elektronskog sandučeta
(inbox) u svom računaru, u koji se neprekidno slivaju svakojake poruke
i pošiljke. Čim zadremate, on smesta prione na posao da izbaci sve što
mu nije neophodno. Na takav zaključak upućuju, otprilike, pre nekoliko
dana objavljeni nalazi iz studije pod rukovodstvom Metjua Vokera sa
Kalifornijskog univerziteta u Berkliju.

Godinama već proučavanja nagoveštavaju da spavanje pospešuje i
osnažuje pamćenje: i dug noćni san i kratka (a duboka) popodnevna
dremka više koriste učenju od celonoćnog bubanja. Sada je, delimično,
odgonetnuto kako se to dešava: u snu podaci privremeno sačuvani u
hipokampusu, delu mozga zaduženom za pamćenje, prebacuju se na
dugotrajno čuvanje u moždanoj kori.

Taj postupak potpomaže i da se obrade nove činjenice i da se privremeno
skladište isprazni da bi primilo sveže iskustvo.

Ispostavlja se, prema rečima Metjua Vokera, da je važno i otpočinuti
posle, a i odspavati pre učenja. Za vreme spavanja mozak se iscedi kao
sunđer da bi upijao novopristigle informacije, što je posvedočilo ispitivanje
39 mlađih punoletnika.

Dobrovoljci su podeljeni u dve grupe: jedni su odremali 90 minuta, drugi
nisu nimalo. I jednima i drugima dato je da ispune iste zadatke. Neispavani
su ih kudikamo gore obavili. Merenje električnih promena pokazalo je da
su ispavani u jednom vremenskom odeljku počistili svoje privremeno
skladište.

Ni to ne važi podjednako za sve: pojedinci se nakon dnevnog odmora probude
iznemogli i smušeni, zbog svojevrsne spavajuće tromosti uprkos pređašnjim
istraživanjima koja su kazivala da popodnevni spavači imaju lak san.