Dejstvo i uticaji hormona

STA SU HORMONI

Hormoni su prirodni neurotransmiteri, koji prenose informacije putem
nervnih zavrsetaka od jedne do druge celije. Na taj nacin svaka celija
u organizmu, tacno zna kad i sta treba da radi. Znaci, ako se npr.
nalazimo pod stresom homoni salju zlezdama poruku da pod hitno luce
kortizol. A pod njegovim dejstvom kardiovaskularni sistem ponovo pocinje
normalno da radi, te na takav nacin uspevamo da se nosimo sa stresnom
situacijom.

U opustenim i prijateljskim razgovorima kroz blisko poveravanje cesto
mozemo cuti: "proradila je hemija" ili "medju nama nema vise hemije".
Naravno ove tvrdnje se odnose na objasnjenje da nam se neko izuzetno
dopada, da smo zaljubljeni, ali i da je zaljubljenost ili ljubav nestala. Zaista
ovo je tacno i tome ima velike istine, jer hemijska jedinica u nasem mozgu,
hormoni i neurotransmiteri odgovorni su za osecaj zaljubljenosti, ljubavi,
srece, potistenosti, tuge ili najrazlicitijih emotivnih raspolozenja uopste, pa
samim tim i za ponasanje.

Preciznije hemijska jedinica u mozgu (kroz svoju aktivnost i sokove)
regulise procese prometa materija, rast, razvoj, razmnozavanje i
ponasanje uopste. Paznju naucnika narocito privlace hormoni zaduzeni
za raspolozenje i o njima su najcesce radjena i brojna istrazivanja.
Tako se danas, osim za poznati serotonin - nazvan horomonom srece,
i adrenalin - takozvani hormon stresa, naglasava da je izuzetno vazan
i endorfin - hormon zaduzen za privrzenost, oksitocin - hormon neznosti
koji nas nagoni da voljenu osobu cesto zagrlimo, mazimo i da budemo
velikodusniji.

Neuropsihijatar dr Petar Bokun, isitice da su hormoni veza izmedju psihe
i tela, odnosno da preko nervnih zavrsetaka oni prenose informacije tako
da svaka celija u organizmu tacno zna sta i kada treba da uradi.

Serotonin ili hormon srece i zadovoljstva, kako ga jos nazivaju, luci
nadbubrezna zlezda i prethodi adrenalinu. Kako istice dr Bokun, bez
njega nema radosti srca, euforije i zivota. Kada se spomene ovaj
neurotransmiter, jedna od prvih asocijacija je cokolada. Ona navodno
povecava nivo serotonina, te nas na takav nacin cini zadovoljnijima i
srecnjima. Prema nekim istrazivanjima cokolada zaista sadrzi supstance
koje su dobra zamena za ovaj hormon. Osim cokoladom, nivo serotonina
u svom telu mozdete da uvecate i unosenjem ugljenih hidrata. Oni
povecavaju apsorciju triptofana, koji se zatim u mozgu daljim procesom
prtvara u serotonin. U roku od tridesetak minuta nakon sto ste pojeli,
recimo testeninu, povrce bogato skrobom, zitne pahuljice ili integralna
peciva oseticete se smireno i opusteno.

Osim serotonina i dipamin, kao i neropinerfin su kako se veruje najosetljiviji
na odredjene komponente hrane. Ova dva neurotransmitera odgovorni su
za stanje budnosti, uzbudjenja, mentalnu ostrinu i pojacanu aktivnost. A
njihov nizak nivo rezultira depresivnim raspolozenjem, umorom i slabom
koncentracijom, dok previsoki nivo moze da uzrokuje stanja anksioznosti
i preterani nemir. Proteini kojih u velikim kolicinama ima u mesu, mleku,
ribi, soji i muhanarkama snabdeva mozak tirozinom koji se zatim pretvara
u dopamin i epinerfin. Samo za nekoliko sati nakon unosenja u organizam
namirnica koje sadrze proteine bicete energicniji, spremniji za akciju i imacete
vise samopouzdanja.

Dopamin ima izuzetno znacajnu ulogu i kada smo zaljubljeni. Ovaj hormon
pomaze i da se jos vise fokusiramo na osobu koja nas interesuje, kao i da
lutamo paznjom ili da se ne zagledamo u neke druge osobe sa strane.

Naucnici i psiholozi pretpostavljaju da ovakvom ponasanju doprinose i serotonin
i norepinefrin, koji izaziva pojacano lupanje srca, znojenje i pojavu tz. "leptirica"
u stomaku.

Kada se prica o ljubavi, izuzetno je bitan i hormon oksitocin koji je zaduzen za
neznost, a njega luci hipotalamus u mozgu. Odnosno, pod njegovim dejstvom i
uticajem zelimo da se nalazimo u zagrljaju voljene osobe. On je takodje zaduzen
i za stimulaciju refleksa izbacivanja mleka, ali i za kontrakciju materice koja je
bitna za sam cin porodjaja i za izbacivanje posteljice. Zatim, on se oslobadjai
prilikom seksualnog odnosa, a njegovo lucenje moze da izazove i seksualna
fantazija ili mastanje o partneru, tj. njegov izgled ili glas. Ovaj hormon nema
alternativu, odnosno nema te supstance koju mozete da popijete ili da pojedete,
pa da on "proradi". Dakle, jednostavno ovde hemija postoji ili nepostoji.

Endorfin je hormon koji se takodje luci u mozgu, i naziva se hormonom
privrzenosti, a po svojim svojstvima vrlo je slican morfijumu. To znaci
da kada smo zaljubljeni mozemo da se ponasamo slicno kao i da smo
pod "uticajem" nekih opijata, s tim da smo u tom slucaju zavisni od
svog partnera. Ipak, ovaj hormon dovodi nase telo u stanje smirenosti,
smanjenja strepnje, pouzdanosti, on vodi stabilnijim odnosima i jacoj
vezanosti.

Iako hemija igra vaznu ulogu u nasem ponasanju covek se nalazi i pod
uticajem razuma, koji nas "koci" da se ponasamo samo pod jacim
dejstvom hormona. Te da nema razuma, hormoni bi u nama vladali.
A covek, osim sto je biolosko, on je i socijalno, drustveno bice koje
mora da postuje utvrdjene norme drustva ili zajednice u kojoj zivi.

Prema navodu dr Petra Bokuna, neuropsihijatra, hormoni cine
zene blizim prirodi od muskaraca. One su intuitivnije, a muskarci
vise apstraktni i na neki nacin "odvojeni od prirode". Naime, zene
menstrualni ciklus svakog meseca podseca na to da su deo prirode
i da je njihova svrha odrzanje vrste, za razliku od muskaraca koji
vise glume i preuzimaju uloge predsednika, vojskovodja. To je
samo jos jedan od psihobioloskih pokazatelja, koji se ogleda u
razlogu zasto zene nikada nisu povele ni jedan rat.

Hormonalna struktura u organizmu zavisi od vise faktora (onih
genetskih, bioloskih, psiholoskih), pa tako i od samog podneblja.
Odnosno, reciomo da stanovnici Mediterana, zbog duzine dana i
uticaja suncevih zraka imaju podrazeniji nervni i emocionalni
hormonalni sistem. Zbog toga su i tolerantniji, ekstravertni, vise
kolericni i brzo reaguju. Dok za razliku od njih severnjaci, npr.
stanovnici Islanda, su intravertni, vise skloni razmisljanju,
melanholicni i flegmaticni.

Upavo kombinacija sunca i hormona, daje nam odgovor zasto smo
leti vise skloniji ljubavnim avanturama. To je i zbog melanina koji
brani kozu od sunca i zbog kojeg koza tamni, ali istovremeno i napada
hormone koji se tada pojacano luce i "teraju" nas na zaljubljivanje.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od komica

Endorfin je hormon koji se takodje luci u mozgu, i naziva se hormonom
privrzenosti, a po svojim svojstvima vrlo je slican morfijumu. To znaci
da kada smo zaljubljeni mozemo da se ponasamo slicno kao i da smo
pod "uticajem" nekih opijata, s tim da smo u tom slucaju zavisni od
svog partnera. Ipak, ovaj hormon dovodi nase telo u stanje smirenosti,
smanjenja strepnje, pouzdanosti, on vodi stabilnijim odnosima i jacoj
vezanosti.

Iako hemija igra vaznu ulogu u nasem ponasanju covek se nalazi i pod
uticajem razuma, koji nas "koci" da se ponasamo samo pod jacim
dejstvom hormona. Te da nema razuma, hormoni bi u nama vladali.
A covek, osim sto je biolosko, on je i socijalno, drustveno bice koje
mora da postuje utvrdjene norme drustva ili zajednice u kojoj zivi.

---

baš sam negdje čitala neku studiju na temu tog hormona..pokušali su da objasne da je upravo on razlog što većina ljubavnih veza nakon 3 godine dođe u krizu..jer se navodno,mozak navikne na određenu količinu hormona i prihvati ga kao prirodno stanje,stekne de facto imunitet..
i ljubav prolazi,veze pucaju,javlja se zasićenost.

vidiš.. :hm: nikakva magija...

i bre, što smo jednostavni...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od komica

vidiš.. :hm: nikakva magija...

i bre, što smo jednostavni...

---

ne bi me čudilo da u sveopštoj industrijalzaciji potrošačkog društva,uskoro budemo mogli kupiti hormone kojima ćemo spašavati naše brodove:qq:

Što da kupim hormone, kad mogu čokoladu. :kapa: