Демагогија

Колико је демагогија присутна у животу?
Колико је присутна у односу двоје људи?
Колико је присутна на интернет форумима?
Колико смо њене жртве и колико штете је у стању да направи од човека који је до јуче био нормалан и почео да је напречац користи?
Колика је зависност од ње?
Колико се човек сроза у очима другога када избегне директне одговоре него се њом користи свакодневно?
Колико је данашњи свет постао демагошки свет?
Колико деца пате посматрајући родитеље демагоге?
Колико ће следећи нараштаји живети наше инхибиције са бежањем од истине и лажима као основном филозофијом живљења?

Демагогија и религија? Демагогија и секте? Колико ту има истине? Данашњи свет је изменио суштинску концепцију људи као духовних живих бића. Модерно је пљувати по Богу са демагошким дијаболама типа: Ако Бог постоји што ми не кажеш његово име и презиме. Свако од нас може да се прави растафарианцем и да верује да је реинкарниран, а у слободним часовима да са истомишљеницима црта пентаграме и зађе у опасне воде сатанизма. Филозофији и логици нема места када се таквима помути самосвест. Само психологији или прецизније психијатрији. Спас се онда назире у-погађате-демагогији. Као кад сатаниста окуси први пут кап људске крви исто се дешава и са демагогом кад однесе прву победу са том ”вештином” над другим. Та два зуба имају испреплетане корене. Корен демагогије је у несагледавању Бога у нама. Лаж постаје смисао сама за себе. Нечија духовна лепоте постаје ђубриште. Сунце постаје звезда смрти. Корен сатанизма је у борби против сагледавању Бога у нама. Нераскидива веза ово двоје траје докле год се апендикс једног не упали од доминације другог. Док се нормални људе боре против зла у себи, демагози то зло гаје и заливају да расте и буја. Истину замењује лаж, светло замењује мрак, духовност замењује празнина. Пентаграм њихове некадашње душе је уоквирен.

У дискусији нико нема предност. Један постави питање а други мисли да зна све одговоре. У суштини демагогије је јавно или приватно изречена лаж која се брани по сваку цену. Брани се на све начине које сам раније описао. Када се истроше понуђени ресурси одбране демагог се пресвлачи у рухо душебрижника и колоритно боји део лажи свог брата близанца као истину а део као неистину. Тиме му даје привид делимичног права.То је корен зачетка духовног сатанизма. До оног другог да њиме утиче на лабилну психу верујећег и наведе га на убиство или самоубиство као Џонс што је урадио, само је мали корак за сатанисту. А велики за сатанизам. Ко се једном навуче на ту дрогу био он интернет дискутант, владар, секташки вођа или господар света, они који му поверују судбина колоније у Гвајани је извесна.

Демагогија није филозофија. Демагогија није уметност. Демагогија није научна дисциплина. Демагогија је социолошка категорија понашања коју човек прихвати вољно или невољно да на тај начин избегне одговорност због свог чињења или нечињења. Најблаже изречено везано за питања које сам поставио. Од тога имам само маглу и димне бомбе да се замаскира колико је она присутна у животу а највише у овом интернет свету без видљивих идентитета. Питам : А како да објаснимо то појавно стање него манифестационо? Пример један: Српски политичар који је до скоро имао велику власт на егзактно питање јавности зашто се нешто десило одговара да је необавештен. То је демагогија. Значи ми смо је дијагностицирали и указали на њу у свом најчистијем облику. Објаснили је манифестационо на начин како се лаж укорењена као догма и објашњава-указивањем прстом. Зашто је она настала код те особе, који су узроци, да ли је као мали био отуђен од друге деце, да ли му је несређен приватан живот, какви су му сексуални односи који су можда узрок таквог понашања мене не занима. Тебе занима. Улазиш у балон и летиш изнад ње и покушаваш да докучиш како и зашто је крива и како би је исправио. Дедуктивно и индуктивно. Ја то не радим. Препознам је, маркирам и дам јој недовољну оцену. Пример два: Џим Џонс. Вођа секте који је одговоран за убиство хиљаду својих култних јагањаца. Његови јавни иступи су били оно што одликује школски пример демагогије. Епилог сви знамо. Парадокс је да му је део друштва које га је винуо у орбиту дао многе награде за хумана дела и његов Храм Народа што је демагошки нонсенс посебне врсте. Зашто је он постао злочинац, када је постао, ништа додирно нема са констатацијом да демагогија и неограничена власт воде у злочин где страдају увек невини којима је демагогија неког гуруа попила мозак. Ти као његов адвокат можеш да објасниш његове поступке, изградиш му социјални профил, припремиш му одбрану и браниш га на суду. И у завршној речи да га ослободиш злочина демагогије и оптужиш само за злочин тровања. Ко лаже тај и краде. Ко краде тај и убија. Резултат једначине је видљив свима. Неко је необавештен,, неко опет иде до краја ако му се демагошка магла толико свиди да се изгуби у њеној очаравајућој лепоти као Џонс. Пример три: Хитлер?

Сутра ћу о томе писати.. :lol:

Демагогија и Етика? Правилније је ставити црту једнакости између појма Демагогије и Неетике. Демагог се брани и на начин да се самосарказмом или аутоиронијом назове демагогом.




Зашто демагози увек нападају истину која им се не свиђа? Постоје ли демагози тог нивоа који су увек критички према другима јер ништа своје немају? Колико тога има на интернет дискусијама?




Истина никад не може бити демагогија. Том тврдњом копаш себи демагошку рупу испод ногу. Зна се шта је истина. Пример: Истина је да је Београд бомбардован неколико пута у историји. Од нациста, од савезника, од натоа. Истина је да је бомбардован за пример другима. Истина је да је бомбардован да би други клицали демагогији нациста, демагогији савезника и демагогији новог светског поретка. Демагогија је убијати друге са паролом милосрдног анђела. Демагогија је да се рок звезда зове Мадона. Сличност са мадоном постоји али је нико нажалост не види. Можда само она. Сатанизам у повоју. Демагогија је поробљавати друге са паролом доношења Демократије. Корени речи су исти. Манири такође. Циљеви су им исти. Апсолутизам разумевања ових поређења не допушта нам да даље трагамо јер је суштина свима пред очима који желе да је виде.

Обичан човек може бити демагог почетник у свакодневном животу, почев од радног места, преко породице до односа са пријатељима. То нас овде не занима у мери да због тога оволико причамо. Моћ као категорија доминације над подређенима, над стадом, над гласачима, над светом у целини. Пласирај огромну лаж и брани је другом лажи. То је филозофија-ако се тако може назвати-већине владаоца 20. века. Демагошка доктрина комунизма је заменила демагошку доктрину нацизма. Бег са демагошком доктрином спаса у национализам владаоца који је пропао на свим другим пољима. Демагошка доктрина капитализма. Демагошка доктрина неолибералне економије. На свим овим примерима данас видимо крахове где се жртве мере милијардама унесрећених. Србија данас живи у модерној политичкој демагогији свакодневних лажи које се правдају још већим лажима од стране домаћих елитиста који је пропагирају.