Preminuo Ante Markovic

Ante, poslednji čuvar Jugoslavije

Ante Marković je bio poslednja nada da će Jugoslavija opstati i ekonomski se vratiti "u zlatna vremena" osamdesetih. Međutim, političke prepreke, spolja i iznutra, bile su prevelike.http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

"Vremena Ante Markovića svi pamte po visokim platama, ali to je trivijalno viđenje stvari. Dublja dilema je da li je on bio realna poslednja šansa za jugoslovenski model", kaže za MONDO istoričar Predrag Marković.

Kada je, danas preminuli, Ante Marković u martu 1989. preuzeo poziciju predsednika Saveznog izvršnog veća (SIV-a, savezne vlade SFRJ) Jugoslavija se već uveliko raspadala iza kulisa političkih prepucavanja.

Nacionalizam je bujao od Triglava do juga Srbije, a ekonomija je bila pritisnuta velikom inflacijom i malom produktivnošću socijalističkog sistema.

Kao "čovek iz privrede" Marković je bio neopterećen političkom ideologijom neke od republičkih frakcija koja se jednim imenom još nazivala Komunistička partija Jugoslavije.

Kao čovek kome su bliske cifre i organizacija rada Marković je brzo izgradio efikasnu saveznu administraciju posvećenu jedinstvenom ekonomskom tržištu.

Savezna skupština je pod ofanzivom iz SIV-a krenula u donošenje tranzicionih zakona. Omogućeno je otvaranje tržišta novca, kapitala i radne snage, delimično je deregulisano tržište i liberalizovan uvoz.

Zemlji sa tromom ekonomijom i zastarelom industrijom bile su neophodne strane investicije, a to je moglo da stigne samo spolja. Da bi se zemlja uopšte održala, spolja je bila potrebna i politička podrška.

Po oboje je početkom oktobra 1989. Marković otišao u SAD, gde je dobio određena obećanja od predsednika Džorža Buša (starijeg).

Uz američka obećanja Marković je mogao da izađe pred MMF, koji je insistirao na politici koja traje i danas: sprovođenje antiinflatornog programa, strukturno ekonomsko prilagođavanje, zaustavljanje javne potrošnje i održavanje realnog kursa dinara i realnih kamatnih stopa.

Reforma je, pokazalo se uzalud, počela da deluje odmah. Sa novčanica su skinute četiri nule, uveden je "konvertibilni dinar", koji je tada vredeo jednu sedminu moćne zapadnonemačke marke.

Sivo devizno tržište je stalo i u tri nedelje, devizne rezerve Jugoslavije su povećane za 800 miliona dolara.

Dobijeno je 400 miliona dolara kredita Svetske banke, krenuli su poslovi sa strancima, otvorena Agencija za mala i srednja preduzeća, okosnica kapitalističkog razvoja u još uvek "samoupravnom socijalizmu".

Ekonomija se zahuktala ali na političkom planu Marković je dobijao samo klipove u točkove, i to sa više strana.

"Treba li da vratimo točak istorije nazad i da platimo cenu koju smo već platili?! Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi... ", apelovao je na republičke političare Marković sa skupštinske govornice ali "korišćenje" nacionalizma za scenario otcepljenja po svaku cenu je nepovratno uzeo maha.

U januaru 1990. na 14. kongresu raspao se SKJ i Marković je, ponovo kasno, postao svestan da na ovom terenu ekonomski uspeh kod građana nosi manje bodova od političkih intriga.

Tako je na Kozari 29. jula 1990. godine osnovan Saveza reformskih snaga Jugoslavije, ili "stranka Ante Markovića".

"Datum 'ulaska u politiku' Ante Markovića i odluka o republičkim pre saveznih izbora je najsporniji momenat njegovog angažovanja. Relativno kasno se pojavio, izbori u Sloveniji i Hrvatskoj su već prošli i reformisti su odmah posatali sumnjivi kod srpskih nacionalista", kaže istoričar Marković.

Političko kašnjenje na izbore u severnim republikama uslovilo je poraze u ostalim republikama i, uprkos evidentnim ekonomskim rezultatima, Marković je politički propao. A sa njim je sumornu deceniju doživela i većina građana počivše SFRJ.

Ali, ne ide sve na dušu domaćih nacionalista koji su iskočili iz komunističkih odela. Zaprška, ako ne i neki presudni sastojci, stigla je iz inostranstva.

Ante Markovića je međunarodna zajednica pustila niz vodu, kaže istoričar Predrag Marković.

"Sada se u nekim krugovima liju suze za Jugoslavijom ali tada je izostala prava podrška i iz Evrope i iz SAD. Ne mislim samo na pare, već pre svega na politički pritisak da se održi zajednica za koju se znalo da će krvavo da se raziđe. Ako se uspešno čuva Belgija, mogla je i tada SFRJ", kaže naš sagovornik, uz napomenu da je Ante Marković bio srpski Gorbačov, sa mnogo više šanse na uspeh nego njegov ruski parnjak.

(MONDO)